Kratkometražni dokumentarni film „Existence“ autora Anje Turanski i Maida Zahirovića trebalo mi da ugleda svetlost dana ovog meseca. Budući da se radi o temi u kojoj se svi mogu prepoznati autori se nadaju uspehu filma. Sa Anjom i Maidom smo porazgovarali o tome kako je došlo do saradnje ali i tome šta očekuju od filma.
Anja Turanski
Anja otkriva da još od prvog razreda osnovne škole kada bi išla na ekskurziju roditelji bi joj davali aparat sa praznim filmom međutim ona ga nikada ne bi trošila na turističke fotografije njene drugara već je fotografisala pejzaže i slično. Naravno zbog ekspozicije fotografije bi bile mutne i neupotrebljive, zbog čega bi je roditelji opomiljani da se malo i ona slika ali to njoj nije bilo važno. Već tada je osetila tu čar fotografisanja. Intezivno počinje da se bavi fotografijom od 2005. godine, a kasnije i filmom sa dramskom sekcijom „Pozorištance Mašinac“ gde je bila fotograf, snimatelj i dizajner. Ubrzo su usledile i dve samostale izložbe fotografija, postala je član foto – kino kluba „Rada Krstić“ iz Sombora i sa njima učestovala na grupnim izložbama. Pripadale su joj mnoge diplome sa raznih konkursta na kojima je učestovala. Ipak kao jedan od najvećih uspeha izdvoja učešće na festivalu kratkometražnog filma snimljenih mobilnim telefonom „Plavi zub“ gde je osvojila prvu nagradu za horor film.
Autor si mnogih kratkometražnih filmova. Koliko si pre ovoga projekta bila upoznata sa formom dokumentarnog filma. I šta te je to inspirisalo da upravo radiš ovaj dokumentarac?
Na drugoj godini fakulteta imala sam predmet dokumentarni film. Na tim predavanjima naučili smo mnogo toga. Od vrsta tog narativa, načina izražavanja kroz isti do same produkcije jednog dokumentarnog filma koji je, logično, na kraju bio i ispitni rad. Stečeno znanje mi je mnogo olakšalo u snimanju dokumentarca "Existence" a kao i na fakultetu, tako me i sada privukla upravo Maidova priča. Priča koja nikako nije standardna, obična priča o odrastanju jednog momka već priča koja je puna ličnih uspona i padova iz kojih on izlazi kao apsolutni pobednik. Inspirisala me, zapravo, hrabrost. S jedne strane njegova da podeli tu priču sa ljudima širom sveta, a ujedno to je i meni dalo hrabrost da uradim ovaj film jer ko danas želi da prkosi konzervativnoj sredini? Ljudi su navikli da budu ušuškani u svoje ljušture za onu mrvicu sigurnosti koja ona nudi. Ja volim da kršim pravila i serviram realnost.
Zajedno sa Maidom zadužena si za režiju. Budući da delite mesto režisera koliko vam je bilo potrebno da se dogovorite oko pojedinih stvari ili jednostavno stvari su se složile tako da oboje budete zadovoljni?
Raditi sa Maidom je bilo fenomenalno. Mislim da smo upravo zbog naše ogromne sličnosti u svakom trenutku lako došli do sporazuma. Zapravo, ne bih to mogla ni da nazovem sporazumom jer bi prethodno značilo postojanje konflikta. Jednostavno bismo sedeli, razgovarali i konstantno dopunjavali jedno drugo i tako došli do celokupne slike kako film treba da izgleda
Ti si zadužena i za montažu, koliko je planirano da film traje. Kada može da se očekuje premijera filma?
"Existence" će biti kratkometražni dokumentarni film u trajanju do 30 minuta. Smatram da je to više nego dovoljno da ljudi dozive Maidovu priču i, što bi se reklo, daju se na razmišljanje. Poenta je da se to razmišljanje o svom postojanju pokrene, da ljudi razmisle šta su to odlučili da ostave svetu, kakav trag iza sebe žele da imaju. I da ne postoje nikakvi izgovori. Nadam se da ćemo uspeti da prikazemo film i na velikom platnu, oboje bismo to jako voleli a plan je da to bude ovog meseca.
Kakve dalje planove imate sa filmom, budući da je sama tema realna i da svako može da se prepozna u filmu.
Smatram da film treba da pogleda veliki broj ljudi zato planiramo da ga šaljemo na razne festivale dokumentarnog filma u regionu ali i u svetu.
Maid Zahirović
Bavi se plesom od treće godine. Sa svojih četrnaest godina postaje koreograf. Tokom školova kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi sam je vodio svoje dramske sekcije. Član je plesne ekipe „Fresh Generation“ Sarajevo, jedna od poznatijih na prostorima Balkana i šire. Mentori su mu Siniša Vidović i Dejan Tubić koji dugi niz godina živi i radi u Americi. Vodi svoje plesne radionicu u sklopu organizacije „Fresh Generation“. Bavi se pisanjem pesama, poezije drame, trenutno je u fazi pisanja knjige. Njegovi video snimci mogu se pogledati na yuoutubeu (LINK)
Kao autor filma i scenarista, sa kojom idejom si se vodio dok si pisao scenario?
Ideja kojom sam se vodio je upravo život! Svi mi prolazimo kroz iste životne faze samo je poenta svega, ko se kako nosi time? Mislim da većina ljudi se tek tako preda životu i pusti da im život tece poput rijeke koja teče na sve strane bez razmišljanja. Da li su ljudi spremni da zaustave taj tok i naprave branu koja će im pomoći da stanu na noge i preuzmu "stvar" u svoje ruke zvanu život?
Koju poruku „Existence“ treba da pošalje?
"Existence", u prevodu "Postojanje", ima duboku poruku svim gledaocima ovog dokumentarca, a to je da naprave prvi, ali pravi, korak u svom životu. Čemu predaja ako možemo da se borimo s svime što nas sustigne kroz život? To su samo iskušenja gdje nas Bog provjerava koliko smo ustvari jaki te koliko smo stručni da od ničega stvorimo nešto! Jedna od bitnih stavki svega ovoga je i samo podizanje svijesti mladim ljudima, pa i onima nešto starijim koji su ostali zarobljeni u kolapsu, da shvate da borba nije bauk no cilj za ostvarivanjem svojih snova te spoznaja da postoje i da će postojati dok god vode bitku sa njima samima. Kažu da čovjek najbolje uspije kada se bori sa samime sobom i nadjača sebe te pređe svaku prepreku u svome životu te ostvari uspjeh, cilj, baš onako kako je i sam zamislio!
Tvoj životni poziv je ples. Koliko se aktivno baviš plesom i šta on za tebe predstavlja?
Tačnije, moj životni poziv je umjetnost kroz koju iskazujem ono što JA zapravo jesam. Ples je jedan od elemenata, pored glume, pisanja i sl., kroz koji prikazujem svoja osjećanja i priču kroz svoje pokrete, što su mogli mnogi da primjete gledajući moje objavljenje video snimke na internetu ili su prisustvovali mojim plesnim radionicama. Plesom se bavim još od svoje treće godine sve do danas. Sa svojih četrnaest godina sam postao koreograf te sam još tada, kao i prije, usavršavao svaku vrstu plesa. Biti plesač, koji poznaje sve vrste plesnih stilova, je unikatna stvar. Tu stvaramo sebe i stvaramo naš stil u plesu, a ja sam svoj već stvorio u ranim četrnaestim. Ples za mene predstavlja umjetnost, kako sam na početku naveo, te mi daje mogućnost izbavljenja iz ovodanašnjih problema. Jedna od, meni mnogo dragih, umjetnica Lady Gaga me mnogo inspirisala svojom pričom i svojim citatima kroz koje sama ona šalje poruku ljudima, te me navela da to i ja sam radim kroz ples. Ono što za mene ples zaista predstavlja ne mogu opisati riječima no pokazati pa bi i sami shvatili o čemu se tu zapravo radi!
 |
| Maid i Anja |
Anja otkriva da još od prvog razreda osnovne škole kada bi išla na ekskurziju roditelji bi joj davali aparat sa praznim filmom međutim ona ga nikada ne bi trošila na turističke fotografije njene drugara već je fotografisala pejzaže i slično. Naravno zbog ekspozicije fotografije bi bile mutne i neupotrebljive, zbog čega bi je roditelji opomiljani da se malo i ona slika ali to njoj nije bilo važno. Već tada je osetila tu čar fotografisanja. Intezivno počinje da se bavi fotografijom od 2005. godine, a kasnije i filmom sa dramskom sekcijom „Pozorištance Mašinac“ gde je bila fotograf, snimatelj i dizajner. Ubrzo su usledile i dve samostale izložbe fotografija, postala je član foto – kino kluba „Rada Krstić“ iz Sombora i sa njima učestovala na grupnim izložbama. Pripadale su joj mnoge diplome sa raznih konkursta na kojima je učestovala. Ipak kao jedan od najvećih uspeha izdvoja učešće na festivalu kratkometražnog filma snimljenih mobilnim telefonom „Plavi zub“ gde je osvojila prvu nagradu za horor film.
Autor si mnogih kratkometražnih filmova. Koliko si pre ovoga projekta bila upoznata sa formom dokumentarnog filma. I šta te je to inspirisalo da upravo radiš ovaj dokumentarac?
Na drugoj godini fakulteta imala sam predmet dokumentarni film. Na tim predavanjima naučili smo mnogo toga. Od vrsta tog narativa, načina izražavanja kroz isti do same produkcije jednog dokumentarnog filma koji je, logično, na kraju bio i ispitni rad. Stečeno znanje mi je mnogo olakšalo u snimanju dokumentarca "Existence" a kao i na fakultetu, tako me i sada privukla upravo Maidova priča. Priča koja nikako nije standardna, obična priča o odrastanju jednog momka već priča koja je puna ličnih uspona i padova iz kojih on izlazi kao apsolutni pobednik. Inspirisala me, zapravo, hrabrost. S jedne strane njegova da podeli tu priču sa ljudima širom sveta, a ujedno to je i meni dalo hrabrost da uradim ovaj film jer ko danas želi da prkosi konzervativnoj sredini? Ljudi su navikli da budu ušuškani u svoje ljušture za onu mrvicu sigurnosti koja ona nudi. Ja volim da kršim pravila i serviram realnost.
Raditi sa Maidom je bilo fenomenalno. Mislim da smo upravo zbog naše ogromne sličnosti u svakom trenutku lako došli do sporazuma. Zapravo, ne bih to mogla ni da nazovem sporazumom jer bi prethodno značilo postojanje konflikta. Jednostavno bismo sedeli, razgovarali i konstantno dopunjavali jedno drugo i tako došli do celokupne slike kako film treba da izgleda
Ti si zadužena i za montažu, koliko je planirano da film traje. Kada može da se očekuje premijera filma?
"Existence" će biti kratkometražni dokumentarni film u trajanju do 30 minuta. Smatram da je to više nego dovoljno da ljudi dozive Maidovu priču i, što bi se reklo, daju se na razmišljanje. Poenta je da se to razmišljanje o svom postojanju pokrene, da ljudi razmisle šta su to odlučili da ostave svetu, kakav trag iza sebe žele da imaju. I da ne postoje nikakvi izgovori. Nadam se da ćemo uspeti da prikazemo film i na velikom platnu, oboje bismo to jako voleli a plan je da to bude ovog meseca.
Kakve dalje planove imate sa filmom, budući da je sama tema realna i da svako može da se prepozna u filmu.
Smatram da film treba da pogleda veliki broj ljudi zato planiramo da ga šaljemo na razne festivale dokumentarnog filma u regionu ali i u svetu.
Maid ZahirovićBavi se plesom od treće godine. Sa svojih četrnaest godina postaje koreograf. Tokom školova kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi sam je vodio svoje dramske sekcije. Član je plesne ekipe „Fresh Generation“ Sarajevo, jedna od poznatijih na prostorima Balkana i šire. Mentori su mu Siniša Vidović i Dejan Tubić koji dugi niz godina živi i radi u Americi. Vodi svoje plesne radionicu u sklopu organizacije „Fresh Generation“. Bavi se pisanjem pesama, poezije drame, trenutno je u fazi pisanja knjige. Njegovi video snimci mogu se pogledati na yuoutubeu (LINK)
Kao autor filma i scenarista, sa kojom idejom si se vodio dok si pisao scenario?
Ideja kojom sam se vodio je upravo život! Svi mi prolazimo kroz iste životne faze samo je poenta svega, ko se kako nosi time? Mislim da većina ljudi se tek tako preda životu i pusti da im život tece poput rijeke koja teče na sve strane bez razmišljanja. Da li su ljudi spremni da zaustave taj tok i naprave branu koja će im pomoći da stanu na noge i preuzmu "stvar" u svoje ruke zvanu život?
Koju poruku „Existence“ treba da pošalje?
"Existence", u prevodu "Postojanje", ima duboku poruku svim gledaocima ovog dokumentarca, a to je da naprave prvi, ali pravi, korak u svom životu. Čemu predaja ako možemo da se borimo s svime što nas sustigne kroz život? To su samo iskušenja gdje nas Bog provjerava koliko smo ustvari jaki te koliko smo stručni da od ničega stvorimo nešto! Jedna od bitnih stavki svega ovoga je i samo podizanje svijesti mladim ljudima, pa i onima nešto starijim koji su ostali zarobljeni u kolapsu, da shvate da borba nije bauk no cilj za ostvarivanjem svojih snova te spoznaja da postoje i da će postojati dok god vode bitku sa njima samima. Kažu da čovjek najbolje uspije kada se bori sa samime sobom i nadjača sebe te pređe svaku prepreku u svome životu te ostvari uspjeh, cilj, baš onako kako je i sam zamislio!
Tvoj životni poziv je ples. Koliko se aktivno baviš plesom i šta on za tebe predstavlja?
Tačnije, moj životni poziv je umjetnost kroz koju iskazujem ono što JA zapravo jesam. Ples je jedan od elemenata, pored glume, pisanja i sl., kroz koji prikazujem svoja osjećanja i priču kroz svoje pokrete, što su mogli mnogi da primjete gledajući moje objavljenje video snimke na internetu ili su prisustvovali mojim plesnim radionicama. Plesom se bavim još od svoje treće godine sve do danas. Sa svojih četrnaest godina sam postao koreograf te sam još tada, kao i prije, usavršavao svaku vrstu plesa. Biti plesač, koji poznaje sve vrste plesnih stilova, je unikatna stvar. Tu stvaramo sebe i stvaramo naš stil u plesu, a ja sam svoj već stvorio u ranim četrnaestim. Ples za mene predstavlja umjetnost, kako sam na početku naveo, te mi daje mogućnost izbavljenja iz ovodanašnjih problema. Jedna od, meni mnogo dragih, umjetnica Lady Gaga me mnogo inspirisala svojom pričom i svojim citatima kroz koje sama ona šalje poruku ljudima, te me navela da to i ja sam radim kroz ples. Ono što za mene ples zaista predstavlja ne mogu opisati riječima no pokazati pa bi i sami shvatili o čemu se tu zapravo radi!
No comments:
Post a Comment