Ekskluzivno: Stefan Koković

Mladi i talentovani umetnik Stefan Koković, veću medijsku pažnju na sebe skrenuo je učešćem u muzičkom takmičenju “X factor”. Dok gradi muzičku karijeru, Stefan se bavi i fotografijom. U ekskluzivnoj nedelji za naš blog otkriva koliko se njegov život promenio nakon “X factora”, koliko sada ima vremena da se bavi fotografijom, šta je to što nam novo sprema, da li ima neostvarenih želja ali i o njegovim kolekcijama “Splash of fash”.

Nedavno ste snimali spot za novu pesmu. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja. I kada može da se očekuje premijera?
U pitanju je ekranizacija pesme „Kada sanjamo“ Kikija Lesendrića i Pilota, ali u nešto drugačijem aranžmanu. Mislim da je to jedna od onih pesama koju zaista svi vole, a kada spot ugleda svetlost dana, počeću da radim na novoj autorskoj pesmi. Negde za cilj imam solistički album, ali to sve ide polako, pošto ne želim da odustanem od muzičkog pravca koji sam odabrao, a u Srbiji je to prilično komplikovano.

Trenutno je aktuelan vaš cover sa Lanom Šojić, koji je naišao na dobre kritike. Kako je došlo do te saradnje? I da li postoji možda neka mogućnost za snimanje originalne pesme?
Ja sam veoma samokritičan i retko kada će se desiti da nešto što uradim baš volim, ali moram priznati da mi je taj cover (za sada) najdraža stvar koju sam uradio. Volim tu pesmu, emotivna je, doživeo sam je lično i zaista sam prezadovoljan kako je spot za pesmu ispao. Lana je veoma talentovana i lepa devojka, te mi je drago što smo zajedno uradili taj cover. Što se tiče autorske pesme, dueta – imamo prostora da razgovaramo o tome.

Muzika je oduvek bila sastavni deo vašeg života. Zašto ste se baš odlučili za emisiju „X factor“ da okušate svoju sreću?
U jednom periodu života svi mi osećamo neku vrstu tuge ukoliko ne ispunimo snove koje smo imali kao deca. Taj osećaj brzo prođe, ali tu je. Ja sam želeo oduvek da se bavim javnim poslom. Išao sam na mnogo kurseva, pohađao razne škole za talente, a pevanje mi je bilo ljubav celog života. Kada sam dospeo u medije kao mladi umetnik i neko ko se uspešno bavi fotografijom, odlučio sam se muzičku emisiju, pa makar ništa ne bilo od toga. Naprotiv, to su mi bila velika vrata za dalje bavljenje muzikom, a na tome sam posebno zahvalan.

Niste uspeli da prođete u finalni takmičarski deo, ali ste uradili više nego neki finalisti pomenutog takmičenja. Da li vam je u nekom trenutku bilo žao što niste došli do finala?
U prvom momentu mi je bilo teško, ali to je odluka koja je trenutna i koja često može biti pogrešna, u to ne ulazim. Mislim da su negde svi želeli da nastupam u finalu, ali s obzirom da sam u polu-finalu imao ozbiljnih zdrastvenih problema, a da se iz više razloga primetilo i moje nezadovoljstvo tokom takmičenja, moj odlazak je bio neminovan. Drago mi je što i dan danas mnogi mediji predstavljaju mene kao osobu koja je obeležila sezonu, a to mi čini srce punim.

Koliko se promenio vaš privatni život, ali i poslovni život nakon učešća u „X factoru“?
Promenio se u toliko što sam u jednom momentu bio poznat širim narodnim masama, a ne samo ljudima koji su usko vezani za modnu branšu. To je veoma zanimljivo iskustvo i negde ga smatram dragocenim. Nisam “wannabe zvezda”, tako da sam veoma svestan prolaznosti slave rijaliti programa, ali meni se to ne dešava drastično, s obzirom na to da sam nastavio muzičku karijeru relativno uspešno. Drago mi je što postoji toliki broj mladih ljudi koji me prate i vole, a to je nešto što čega ću se sigurno sećati celog života. U bavljenju fotografijom i dizajnom, više mi je odmoglo nego pomoglo, pošto veliki broj ljudi smatra da sam “zaboravio” svoje primarno zanimanje, što je daleko od istine, a to ću pokazati izložbom fotografija.

Učestvovali ste u prvom regionalnom veb rijalitiju „Ispred objektiva“. Kakvo iskustvo vam je doneo taj projekat?
To je bio pilot projekat koji mislim da ima potencijal da zaživi. Posle nekoliko epizoda usled obaveza i tehničkih problema, povukao sam se – posebno zato što sam sve sam radio, ali mislim da bih ovakvu jednu ideju mogao da ponovo oživim i iskreno se radujem tome.

Iza sebe imate tri pesme „Zrno otrova“, „Panika“ i „Hajde mala“. Koja od njih tri se nekako izdvaja od ostalih i zašto?
“Zrno Otrova” je pesma koja je snimana pre skoro deset godina, a neku lepše “upakovanu” demo verziju sam objavio 2011. Ona je drugačija od drugih po tome što je snimana za takmičenje “Beovizija”, ali tada sam bio mlad i nisam imao iskustva sa festivalima. “Panika” je pesma koju je radila moja drugarica Ana Štajdohar i lično mi se dopada ta vrsta muzike, no mislim da je najpopularnija pesma “Hajde Mala” zbog lepršavosti koju ima. Voleo bih da moja sledeća pesma bude jedna od onih koja obeleži karijeru, ali da bi do toga došlo, mora stajati mnogo rada iza.

Stigla vam je i prva muzička nagrada „Oskar popularnosti – Autori godine 2014 za letnji hit“, za pesmu „Hajde mala“. Kakav je osećaj znati da ljudi cene i prepoznaju nečiji trud koji "okite" nagradom?
To je moja prva muzička nagrada i bio sam presrećan kada su mi javili da sam nominovan, a kamo li kada su mi dodelili nagradu. Autori pesme su u moje ime podigli nagradu i mislim da su uspeli da prepoznaju ono što publika voli. Da sam bio kantautor, verovatno ne bih dobio to, pošto se žanrovski razlikujem od onoga što se sluša kod nas.

Mnogi vas poznaju i kao modnog fotografa? Koliko sada fotografija ima mesto u vašem životu pored muzike?
Primarno. I dalje se bavim fotografijom, redovno radim i to je nešto za šta sam se školovao. Muzika je moja ljubav i hobi koji se pretvorio u profesiju, a nadam se da će ostati tako. U krajnjem slučaju, ima li išta bolje od toga da vas fotografiše vaš muzički idol? (smeh)

 Kao fotograf sarađivali ste sa velikim broje poznatih ličnosti. Da li imate neostvarenu želju da radite sa nekim ali to nikako da ispuni?
Voleo bih da budem asistent fotograf Annie Liebovitz, fotografisao bih mnoge zvezde, ali možda prva na listi bi bila Dita Von Teese.

Imali ste nekoliko samostalih izložba fotografija, da li uskoro planirate ljubitelje vašeg rada kao fotografa obradujete nekom novom izložbom?
Kao što sam odgovorio u pitanjima pre – da. Mislim da je vreme za izložbu i nadam se da će biti još bolja od poslednje “All The Way” o kojoj i dalje mnogi pričaju.

Zorannah "Splash of fash"

Zajedno sa kolegom Horvatom Čagaljem dizajnirali ste četiri kolekcije „Splash of fash“ , kako ste zadovoljni kako ide njihov proboj da tržište?
I više sam nego zadovoljan. Cenim da je taj potez bio zaista pravi, dosta ljudi je zainteresovano za majice i dukseve, a veoma je zanimljivo gledati sve tekstove i objave o “postavljanju trendova za sezonu”, posebno uzimajući u obzir to da nam je moda obojici strast, ali ne i zanimanje. Ja sam u toj priči dosta angažovan kao dizajner i fotograf, te mi je posebno drago kada vidim da neko to ceni iznad svega.

Četvrta kolekcija je pre nekoliko dana ugledala svetlost dana, I ona na sebi ima prepoznatljive momente iz čuvenih filmova. Da li je bilo teško odlučiti koji će se to motive naći na duksevima?
Ovi motivi su bili Horvatova ideja. Iskombinovali smo zanimljive scene uz još zanimljiviji dizajn, a na sve to stavili smo tekstove koji su privukli pažnju. Poznata blogerka Zorannah je ponela kolekciju kao naše lice ovog puta i zbog toga sam posebno srećan. Mislim da je ova kolekcija do sada najinteresantnija sa najprofesionalnijim pristupom. Vez na duksevima radi vezionica "MnP Profi".

Kakav je Stefan kada se reflektori pogase, ima li neke razlike od Stefana koji se predstavlja javnosti?
Stefan zaista jeste dečko iz kraja. Ono što vidite na televiziji i preko društvenih mreža ja takođe doživljavam kao vrstu marketinga, te se u najviše slučaja ljudi iznenade kada me upoznaju i kažu: Bože, koliko si ti prirodan i opušten. Znam koliko vredim, znam prioritete i toga se držim. Nisam sklon dokazivanju, ali dosta razmišljam o poslu i svestan sam svoje uloge kao (nazovi) javne ličnosti. To je velika odgovornost i smatram da bi javne ličnosti mogle više da se pozabave svojim medijskim predstavljanjem zbog mladih ljudi koji ih prate, a ne da se predaju slavi po svaku cenu.

Bavite se različitim poslovima, od muzike, preko fotografije do dizajniranja. Da li želite još u nečemu da se oprobate a za to nemate vremena?
Mislim da se čovek uči dok je živ, a kao neko ko je i dalje mlad dopuštam sebi da i dalje istražujem. Voleo bih da se pojavim u mjuziklu, pošto je to kombinacija pevanja i glume, kao voditelj sam radio, tako da suštinski sve što zamislim, težim da ostvarim.

Na šta ste najponosniji od svega što ste do sada uradili?
Verovatno na poslednju izložbu fotograifja i učestvovanje u muzičkom rijalitiju.

Da li imate neostvarenu želju, a nemate hrabrosti da pokušate da je ostvarite?
Da živim u drugoj državi, ali radim na tome.

Kako volite da provodite slobodno vreme?
Nasuprot mišljenu, opet zbog takvog predstavljanja u javnosti, volim da odmaram i često sebi priuštim one “To do nothing” dane. Dosta čitam, volim pozorište, a bez muzike ne provodim ni jedan sekund. Volim da se družim sa ljudima, često posećujem restorane i kafiće, privatno volim da kuvam, a kada treniram, to radim u “Sky Wellness-u” posebno zbog očaravajućeg pogleda na reku. Živim pored reke, treniram pored reke, voda me mnogo smiruje.

Koju pesmu poslednjih dana ne možete da izbacite iz glave?
Slušam poslednji album od “Birdy”, dosta Jazz standarda, a od ovih novonastalih hitova, dopada mi se pesma “Blank Space” od Taylor Swift.

Imate veliku armiju fanova. Kakav odnos ste stvorili sa njima?
Pravi drugarski! Trudim se maksimalno da udovoljim svima, često lično odgovaram na pitanja i do sada sam retko dopuštao da to neko radi umesto mene. Gledam da što češće podelim na svoje profile stvari koje rade za mene, crteže, poruke, kolaže, a nadam se da ću uskoro oganizovati sastajanja sa fanovima u više gradova u zemlji i regionu.