Sa grupom „Bistrik“ iza sebe imate dosta postignutog uspeha. Šta je to novo što nam spremate za novu godinu koja nam predstoji? Neki koncert ili polako spremate novi album?
Upravo završavam album sa filmskom muzikom „Branio sam Mladu Bosnu“. Posle veoma uspešne premijere u našoj zemlji film nastavlja svoj život na svetskim festivalima a Miki Stanojević i ja punom parom radimo na objavljivanju albuma. Namera nam je da album izađe pred samo emitovanje serije koja je planirana za februar na RTS-u. Sve smo pripremili i šaljemo ovih dana za Nemačku gde će se štampatii disk. U završnoj fazi je i naš album (Bistrika). Zbog velikih obaveza nećemo stići da ga objavimo do kraja godine kako smo planirali. Iskreno se nadam da ćemo ga na proleće objaviti. U ovom periodu pred Novu Godinu najviše ima posla oko koncerata. Posebno me raduje nastup u Rovinju 30. decembra sa Tamarom Obrovac i Amirom Medunjanin. U planu je i novogodišnji koncert u Boru a za Božić bi trebalo da nastupamo u Mostaru. Počela je i radionica Bistrik sa probama i već imam zakazan prvi nastup u Ateljeu 212 u predstavi „Brod plovi za Beograd“. Pripremamo i turneju po Americi na jesen 2015.
Sa „Bistrikom“ imate urađenih 4 albuma koji se podosta razlikuju jedan od drugih. Koji od njih se kod vas najviše izdavaja i za koji ste baš vezani?
Nekako se najviše izdvaja drugi album „Zapisi“, na kome se nalaze i pesme iz filma „Zona Zamfirova“. Taj album nam je kako mnogi kažu medijski pogodak. Otvorio nam je prostor za mnoge važne stvari i veliki broj koncerata. Kao što znate to je najgledaniji film svih vremena kod nas a kada vam se u životu pozlati da radite muziku za takav film onda se stvarno srećnik. Lično sam vezana za poslednji a cappella album „Izvorište“, dugo smo ga pripremali ali je na kraju rezultat bio odličan.
Postali ste prepoznatljivi po tradicionalnoj muzici, u kom trenutku u vašem životu ste shvatili da je to vrsta muzike kojom želite da se bavite i koju želite što bolje da predstavite svojoj publici?
Slučajno sam otkrila pevačicu Martu Sebastian koja me je potpuno očarala svojim glasom i tradicionalnim mađarskim pesmama koje je izvodila, 90-tih godina. Pomislila sam kako je upravo to ono što bih i ja volela da uradim . Još jedan nastup u nedeljnom popodnevu RTS-a, je doprineo da krenem u akciju. Pozvala me je muzički urednik Anja Rogljić da u emisiji pevam nešto što nisam do tada imala prilike da javno izvedem. Sećam se u emisiji je bio i divni Cune Gojković koji je iskreno i toplo reagovao na moje izvođenje vlaške pesme „Ma fakut muma frumose“. Tako je sve krenulo, kockice se složile i ja evo još uvek sa tog svetlucavog izvora prikupljam najlepše pesme za rad sa Bistrikom.
Kakva vas sećanja vežu kada se prisetite na vaš rad u grupi „Suncokreti“?
Obožavam „Suncokret“ i pesme koje smo pevali posebno „Prvi sneg“, „Imam pesmu za sve ljude“ i „Moje tuge“. Te 70-te su zaista bile fantastične , toliko je bilo divne muzike a mi smo bili potpuno posvećeni muzici. Imali smo stalne probe u pozorištu „Dadov“ i jedva čekali da besprekorno uvežbani stanemo pred publiku. Zanimljivo da smo dosta nastupali sa rok bendovima bez obzira što smo bili akustičari.Verovatno je tome doprineo naš repertoar koji se izdvajao od ostalih akustičara. Imali smo divne pesme, posebno tekstove i odlične vokale.
Kako ste odlučili da se nakon rada u grupi oprobate kao solista? Kakva su osećanja vladala tokom stvaranja vaše prve ploče „Prevari večeras svoje društvo sa mnom“?
Oduvek sam više volela rad sa bedovima. Ta gužva sa puno muzičara na probama, sceni, turnejama, slike su koje koje se kače na poseban životni zid. Svi ti dragi ljudi su danas kao deo moje porodice i mnogo mi znače. „Prevari večeras svoje društvo sa mnom“ potpisuju autori Đorđe Balašević i Josip Boček. Zahvaljujući njihovoj velikoj podršci otisnula sam se u solističke vode. Bila sam veoma uzbuđena, srećna, a u isto vreme uplašena kako će sve to zvučati. Ali kada imate takve autore na prvom solističkom albumu nema mesta strepnji, uspeh je zagarantovan. Sećam se da sam za dva dana sve pesme snimila, sve prateće vokale, horove...
Nastupali ste na mnogim značajnim festivalima. Koji od njih je ostavio najveći utisak na vas, na koji ste najposniji?
WMF Chicago je jedan od najznačajnijih festivala uz Mercado festival u Salvadoru i Ambon jazz festival u Indoneziji gde smo nastupali. To su pravi svetski sajmovi umetnosti. Na tim festivalima naši koncerti nekako su izgledali poput onih koje imaju velike svetske zvezde. Organizacija, rasveta, ozvučenje, bine i sve to vas ostavlja bez daha. Naravno bili su to naši odlični nastupi gde smo podjednako i publika i mi uživali.
Vaš rad je nagrađivan prestižnim nagradama, ima li neka koja se posebno odvaja od stalih?
Izbor i 6. mesto u Top Of The World prestižnom engleskom magazinu Songlines mi je posebno priznanje i velika nagrada za rad sa Bistrikom. Bilo je još dosta nagrada u ovih 14. godina rada ali je ova mi je posebna.
Vodite i muzičku radionicu „Bistrik“, kako ste zadovoljni odazivom mladih ljudi koji žele da im vi prenesete svoje znanje?
Raduje me činjenjica da se nešto menja u svesti mladih ljudi i da umeju da u moru šareniša prepoznaju nešto što je vredno i važno. Ove godine je bilo izuzetno mnogo zainteresovanih za audiciju. Primili smo najtalentovanijih 30. Spremni smo da na časovima naučimo što više pesama, da uvežbamo veoma zahtevne partiture i da se pripremamo za takmičenja. Program radionice je veoma zanimljiv i raznovrstan. Obično krećemo od najjednostavnijih primera, citata, a završavamo godinu sa veoma zahtevnim stilizovanim kompozicijama. Višeglasno pevanje zauzima veoma značajno mesto u našem programu i dopada mi se što polaznici sa lakoćom i velikom ljubavlju prihvataju i uče ove veoma važne pesme.
Po mnogima jedan od glavnih aduta filma „Zona Zamfirova“ je upravo vaša muzika koju ste prestavili na svojim albumima. Sada se snima nastavak filma sa potpuno novom ekipom dok muziku radi Željko Joksimović. Da li su vas možda kontaktirali da ponovo uraditi neke numere?
Poslali su mi scenario. U to vreme sam već počela da radim muziku za film Srđana Koljevića. Rad na muzici za film „Branio sam Mladu Bosnu“, bio je veliki izazov i nešto potpuno novo što me je i okupiralo. Uživala sam radeći sa Mikijem Stanojevićem na ovom velikom i važnom istorijskom filmu. Iskustvo sa Zonom je divno ali to je nešto što je već ispričano i dobro je da sada to rade drugi ljudi sa novim idejama.
Na osnovu pesmama sa albuma „Bistrik“ rađena je i tv emisija „Ručni rad“, koja je na prestižnom festivalu Zlatna ruža Montrea osvojila 4. mesto. Kako ste vi zadovoljni celokupnim projektom?
Rad sa ekipom RTS-a i izdavačkom kucom Energia ću pamtiti kao najlepši i najprofesionalniji deo vezan za karijeru Bistrika. Odlicna ekipa : Anja, Čupko, Anđa, Stanko, Bojan, pa divna Mira Čohadžić, mladi montažer Tzobe i sve sami vrhunski profesionalci. „Ručni rad“, je na festivalu u Švajcarskoj predstavljen rame uz rame sa emisijama vodećih svetskih Tv kuća. U konkurenciji je bilo oko 600 emisija. Prošli smo sve selekcije i stigli do četvrtog mesta, nije to mala stvar.
Kako ste zadovoljni stanjem etno muzike u našoj zemlji? Šta bi po vama trebalo da se uradi, da bi se ljudima više skrenula pažnja na takve manifestacije, na tu vrstu muzike?
Deklarativno svi su za tradiciju i svi je podržavaju. Ali praksa pokazuje potpuno drugu sliku. Nigde u medijima nećete videti da je dat prostor ovoj muzici, da ne govorim onoliko koliko ima turbo folk. Kulturne institucije, Ministarstvo za kulturu posebno, ništa ne radi po pitanju očuvanja tradicionalne pesme. Etnomuzikolozi se drže svojih pesama na glas, iz vika... kao da je to jedini vid narodnog muzičkog izraza. Poltičarima su važni Guča i trubački orkestri. Tako razdvojeni ne stižemo nikuda. Nadam se da će se ta praksa promeniti kao i što se sve menja. Želim da bolja vremena donesu i etno sceni priliku da je više ima u medijima, na kulturnim manifestacijama i da dobije zasluženi prostor na muzičkoj pozornici. Da citiram: „Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima i orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju… a vi pazite na njih... ( Dragan Kremer)
No comments:
Post a Comment