Autor ste i voditelj emisije „Sirovi život“ koja je obeležila svoj jubilej od 50 emisija. Kada pogledate iza sebe, kako ste zadovoljni obavljenim poslom i temama koje ste obradili?
Vrlo sam zadovoljna, jer se emisija razvija, raste i postaje sve bliže idealu tv koju želim da stvaram - istinito, spontano, slobodno, kreativno, bez nameštenih osmeha, glupih pitanja, klasične uloge voditelja koji propituje gosta o kome ne zna ništa, bez šminki, štikli, šljokica i površnosti, gde su sve greške dopuštene jer se na njima uči.
Vodite radionicu sirove hrane, da li ste zadovoljni odazivom ljudi koji želi da se priključe radionici?
U mojoj radnji "FIT I SIT" u City passage, dva puta nedeljno imam radionice, a često gostujem po pozivu u drugim gradovima i hranim Srbiju pravom hranom koja revitalizuje i ozdravljuje. Najmanji je odziv u Beogradu, ali i to se menja, oni koji dođu prvi put budu iznenađeni time što su siti, lagani, puni energije, pa se vraćaju o po nekoliko puta.
Kakav se oseća u vama budi kada vam se neko zahvali jer ste mu promenili način razmišljanja, način života nakon nekog vašeg izlaganja o zdravom životu?
Osećanje ispunjenosti, radosti, ljubavi. Svako to svedočanstvo osnažuje i mene iznova ozdravljuje. Čovek je društveno biće, i to koračanje zajedno na putu osvajanja trajnog zdravlja čini putovanje još lepšim I lakšim.
Trenutno promovišete knjigu „100 pitanja i odgovora“, kome je knjiga namenja izašto bi po vama bilo dobro da se ona pročita?
Ova knjiga je zbir mojih dosadašnjih saznanja o zdravlju, mentalnom, fizičkom, duhovnom, celijskom, namenjena je svima koji žele da rastu, da menjaju loše navike, da saznaju i otvore se za nešto što je često u suprotnosti sa celokupnim vaspitanjem, školovanjem, i frazama sa kojima su se odavno stopili, to nisu rigidna pravila, već putokazi, inspiracija i manje poznate činjenice koje će vas nagnati da počnete da dublje razmišljate o svemu.
Imate dva doktorata, preko 10 knjiga, govorite pet jezika. Vi ste profesor dramaturgije, scenarista, pisac, voditeljka, muzičar, iza sebe imate mnogo više nego nekoliko osoba zajedno. Koje su to još oblasti koje vas zanimaju i kojima želite da se posvetite?
Da sam ja u mladosti imala internet i online kurseve, nikad ne bih dozvolila da me toliko dugo maltretiraju sa predmetima i ispitima koji me ne zanimaju. I pored svog tog školovanja, ja u glavi kao i većina ljudi imam samo ono što sam želela da znam a ne ono što sam morala da učim. Sada učim više nego ikad, svaka dva tri meseca upisujem novi online kurs, završila sam do sada kao jedna od najboljih studenata, kurs iz neuronauke, na univerzitetu u San Dijegu, upravo se spremam za završni ispit iz biologije biljaka na univerzitetu u Tel Avivu i radim eseje za kurseve iz "Analize svemi", to mi je najteže do sada, ali astronomija je oduvek bila mojal jubav, i čekam nove zanimljive kurseve iz oblasti svetske muzike, samanske medicine, itd.
Budući da smo mi narod koji jedva čeka da čuje za nečije neuspehe, da li ste se u nekom trenutku u svom životu pokajali što ste javno pričali o bolestima, brakovima, životnim neuspesima?
Ne. Kada razumete i volite ljude, ne možete da se ljutite na njih ili da se razočaravate. Iza svakog zla stoji neki bol, neko duboko nezadovoljstvo. Biti realan, znači prihvatiti sve.Ja sam slobodno govorila o svojim greškama, da bi drugi nešto naučili iz toga. Površni komentari samo skliznu u prašinu. Uostalom, postoji jedna nepobediva misao koja je iznad svega a to je “ja ću umreti prirodnom smrću, a vi?”
Potičete iz umetničke porodice, koliko je to na vas uticalo da krenete da se bavite ovim poslom?
To je bila neminovnost i svet u kome sam se najprijatnije osećala. Pozorište, muzika, film, knjige, kada živite u porodici gde svi pišu, moja majka 12 romana, moj otac 65 knjiga iz oblasti filma i pozorišta, onda bavljenje umetnošću i pisanje postaje način da se preživi u takvoj porodici.
Za vaše muzičke nastup uvek se traži karta više. Svi koji su vas uživo slušali imaju samo reči hvale. Da li unapred imate dogovoren repertoar ili pesme birate kako vas trenutak ponese?
NA klupskim svirkama sam spontana, osluškujem publiku, i pre svega svoja osećanja. Na koncertima imam okvirni repertoar ali uvek ohrabrujem publiku da i ona učestvuje u kreiranju doživljaja, bilo izborom želje čiju pesmu ću da izvedem, bilo učestvovanjem u muzici kroz pokret, ritam, ples.
Dosta pažnje na sebe ste skrenuli tokom emisije „Žene“. Kakvo vas sećanje veže za snimanja i da li vam je žao što je emisija skinuta sa programa?
Zahvalna sam "Ženama" jer je to bila prilika da doprem do većeg broja ljudi i promovišem svoja razmišljanja. Prve dve sezone smo išle uživo, i to je bilo, bar meni,daleko zanimljivije, jer ne postoji mogućnost naknadne intervencije i bilo kakve cenzure. U trećoj sezoni nažalost, emisije su se snimale i kasnije montirale, tako da su mnoge moje opaske izbačene, isečene i publika je komentarisala kako ja nisam mnogo govorila, jesam ali to nije stiglo do njih. Naravno da mi je žao što je emisija brutalno skinuta sa programa zbog daleko lošijih emisija koje se sad emituju na Prvoj, ali to je odluka vlasnika.
Učestvovali ste u VIP „Velikom Bratu“, mnogi imaju loše mišljenje o takvoj vrsti programa ali ipak oni su i dalje pri vrhu gledanosti. Da li ste se u nekom trenutku pokajali što ste prihvatili poziv za učešće?
Ne, to je bilo veliko iskustvo i provera valjanosti mojih životnih stavova, kao i prilika da se veliki broj ljudi zainteresuje za zdraviji život.
Kakve emisije, filmove i serije volite da pogledate u današnje vreme. A od kojih programa poželit eodmah da ugasite televizor?
Ja ne gledam televiziju već 12 godina. Gledam serije preko interneta, od mojih omiljenih "Zvezdanih staza" do "Big Bang teorije" (Štreberi), biram filmove koje gledam, a na redovnoj TV pratim History chanel, Travel chanel, Nacionalnu geografiju i slične dokumentarne programme. Niko me ne može naterati da gledam ono što ne želim.
Kada se spomenekultura u našojzemlji, pitanjekoje se samonameće je: Kakvo je vašemišljenje o trenutnomstanjukulture u našoj zemlji i stalnim pokušajima da se ona sve više potisne. Po vašem mišljenju šta bi to trebalo da se uradi da bi se situacija bar malo popravila?
Ja više ne verujem u umetnost koja počiva na alkoholu, kafi, mržnji, nezadovoljstvu, mesištu, đubretu. Mislila sam i da napravim analizu koja je profesija naj nezdravija u umetnosti, koji umetnici više podležu raku i infarktu od drugih. Znam da je najzdravije biti dirigent – imate i emotivno i fizičko praznjenje, potrebna je i pamet, i koncentracija i emocija i fizička kondicija. Tek kada ostvarimo pun, ozdravljujuć, osmišljen i smisao život, možemo i da stvaramo bolju umetnost i kulturu. A što se tiče kreativnosti, ne može se ona ograničiti parama niti zaustaviti. Ljudi su zaboravili da mogu da budu i kreativni i slobodni i kulturni i umetnici bez ograničenja i nametanja spoljnih uslova. Uvek citiram Bergmana, kada mu se požalio jedan mlad reditelj, rekavši da ima budžet za film od 2 miliona kruna, a od drzave je dobio samo milli on pa ne može da ga snimi. Začuđen Bergman mu je rekao, a što ga ne snimis za million? Kad nešto želite, vi to i uradite. Može se igrati po ulicama, svirati, pevati, snimati filmove sa mobilnim telefonima, samo je bitno da imate šta da kažete. I da želite to da kažete. Ja nikada u životu nisam dinara dobila ni od jedne ustanove kulture, čak ni za moja putovanja po svetskim festivalima, da ne pričam o ambicioznim projektima kao što su bili Beogradski fadisti, Mama Afrika, Lisabonska priča, Priča o tangu, itd. Sve sam sama izmislila i realizovala jer sam to želela. Naše pozorište danas je precenjeno, mnogi pisci su precenjeni, mnogo se novca vrti i deli na gluposti, umetnik se oduvek prilagođavao vremenu i prihvata o realnost. Osim toga, postoji internet. I to će biti budućnost kreativnih ljudi.
No comments:
Post a Comment