Predstavljamo: Nemanja Kovačević

Nemanja Kovačević je 2012. godine proglašen za najmlađeg novinara u Srbiji. Dobitnik je nagrade za humanost i širenje kulture među mladima. Član je udruženja novinara Srbije – UNS. Voditelj je i autor mnogih emisija među kojima su „Moje Užice“, „Opipavanje pulsa“, „Put do zvezda“, „Istina blaga vredi“.  U slobodno vreme piše poeziju. U avgustu prošle godine dobio je nagradu „Čuvar tradicije Zlatiborskog kraja“. Za blog „Kulturna Srbija“ govori o novinarstu, o humanitarnoj akciji ali o tome gde sebe vidi za deset godina.

Šta za tebe znači novinarstvo?
Za mene je novinarstvo način iskazivanja identiteta, kako svog tako i idetiteta sagovornika. U tom pozivu čovek se neprestano izgrađuje kroz tuđa iskustva, ali se takođe trudi da publiku izgradi na osnovu iskustva sagovornika. Trudim se da razumem ljude, njihovu ulogu u onome što rade i da to predstavim gledaocima / čitaocima na iskren i objektivan način. Novinarstvo ne bi trebalo da bude stil života ali je svakako način razmišljanja o svetu, ljudima i događajima. Novinar je pozadina onoga što prezentuje, ali svakako, mora svoju ličnost da izgradi kroz izbor tema, događaja, ljudi, a ne da svoju ličnost stavlja u prvi plan. Pri tome morate biti obrazovani, nenametljivi, svestrani. A to su svakako izazovi koji sebi postavljam u drugim sferama života ne samo u novinarstvu.

Koje osobine ceniš kod ljudi?
Pre svega, tu je iskrenost, kao jedna marginalizovana osobina. Načinom života koji nam prezentuju mediji, događajima vezanim za problem društva, korupcija, zapošljavanje, odnosi sa šefom i milioni drugih premiera guraju iskrenost kao nešto nepoželjno i suvišno. Počeli smo da je čuvamo samo za uzak krug ljudi – porodicu i prijatelje, a to je najbitnije da bi se ostvarila tolerancija, i međusobno razumevanje i uvažavanje. Svestranost, svakako je da znamo da je duhovno bogastvo još uvek važnije od materijalnog.

Šta si naučio predhodnih godina tokom rada na autorskoj emisiji „Opipavanje pulsa“?
Naučio sam da budem strpljiv, istrajan, odlučan. Shvatio sam da ljudi nekada nisu onakvi kakvim ih drugi ljudi vide i da moram da ih prikažem na jedan sveobuhvatniji način da predstavim njihove kvalitete na pravi način, što mi je omogućilo da i sebe izgrađujem. U tome mi je dosta značilo savladavanje sopstvenih grešaka i mana pa sam kroz jednu ogromnu strpljivost i istrajnost sebe usavršio, ali trudio se da gledaocima i čitaocima pokažem koliko vrednih ljudi i osobina ima u onome što se žargnoski naziva „običnost“.

Jedan si od pokretača humanitarne akcije "Srcem za Pavla", kako si došao na tu ideju?
Svakodnevno u medijima imao priliku da čujemo da neko traži pomoć. Tako je i porodica Milutinović imala potrebu da se obrati medijima, a pošto sam imao sreću da sarađujem sa jako humanim i dobrim ljudima i pošto volim da pomažem drugim ljudima koji su u nevolji, u pomoć tih ljudi rešio sam da pokrenem humanitarnu akciju za pomoć dečaku Pavlu. Akcija je uspešno završena i za nju sam dobio nagradu. A najveća nagrada, tj. satisfakcija u toj akciji je što sam uoep uz pomoć dobrih ljudi Pavlu da vratim osmeh na lice, volju za borbom i veru u život. Osim toga, motiv mi je bio da pokažem društvu da je igorisanje ili prelaženje preko problema onih kojima je pomoć potrebna vedna velika socijalna bolest da zajedničkim možemo da je izlečimo kroz solidarnost.

Kakav je bio odziv?
Odziv je bio veliki. Sve je počelo od moje emisijie tj. novogodišnjeg programa 2012. Godine u kome su gostavle Pavlova majka i glumica Divna Marić. S obzirom da Divna vodi radionicu glume odlučila je da se priključi mojoj akciji i da nam pomogne. Nas dvoje smo u nastavku akcije organizovali niz aktivnosti (humanitarne predstave, nedeljka družena na trgu posvećena Pavlu, gostovanja u medijima). Čak smo uz pomoć mog druga Slobodana, vlasnika jedne auto škole u Užicu organizovali prvi humanitarni autoslalom u Srbiji koji je bio posvećen Pavlu. Udruženje novinara Srbije, UNS, takođe se priključilo akciji i mnogo nam je pomoglo. Radilo smo srcem i ljudi su to prepoznali. Uspeli smo i dokazali da i dalje postoje ljudi koji su dobri, humani i spremni da pomognu ljudima koji su u nevolji.

Gde sebe vidiš za deset godina?
Učim i učim kako da budem u dobru svaki dan i vidim sebe u tom dobru, koje otvara vrata svih mojih želja. Želja mi je da radim na jednoj od gledanijih televizija kao voditelj neke od zabavnih emisija, jer već imam neko iskustvo u tome, i mislim da mi taj tip emisija najviše odgovara, a ima i dosta tema i ideja koje bi bile ne samo zabavne već i edukativne.

Tvoj živtni moto?
U svemu postoji dobro čak i u onome što mislimo da je loše.