Koji je to bio presudan trenutak kada si odlučio da se baviš fotografijom i filmom? Šta te je navelo da počneš da i sam stvaraš nešto?
- Fotografija je neka vrsta ljubavi od ranog detinjstva, oduvek sam voleo da „škljocam“ telefonom i fotoaparatom, i to se vremenom razvijalo. Profesorka likovnog u prvoj godini gimnazije je dosta uticala na razvoj mog bavljenja fotografijom. Međutim, vremenom sam kroz fotografiju upoznao razne ljude između kojih su i članovi udruženja građana „Jerinin grad“ iz Trstenika, koji su redovno priređivali razne kulturne događaje i radili predstave o srednjevekovnoj Srbiji. U vreme kada sam ih ja upoznao su sprovodili jedan veliki projekat zajedno sa trsteničkim amaterskim pozorištem, „Vidovdan i sećanja“, video sam kako to malo izgleda i kroz razgovor došli do toga da oni pripremaju jedan kratki komad pod nazivom „Jelena Anžujska“ i onda smo predsednik tog udruženja Aleksandar Kandić i ja kao nešto režirali mada je veći deo posla odradio Dušan Jović, kog ja tada još uvek nisam upozano, a koji je kasnije zapravo i najviše uticao na mnogo stvari. Tako da je to neko moje prvo rediteljsko delo, ako se tako može nazvati i shvatio sam da mi to prija. Bilo je to u avgustu 2013. godine. Onda i ideja sa filmom u školi, i mnogo drugih dokumentarno kratkih filmova.
Kako je došlo do saradnje sa Crvenim krstom? Za njih si radio kratkometražni film „Daske“ koji je kasnije bio distribuiran čak u 24 grada Srbije?
- Još u avgustu 2013. godine sam stupio u kontakt sa nekim volonterima Crvenog krsta Trstenik, koji su pripremali jedan projekat, pa smo došli na ideju da snimimo film o trafikingu. Međutim zbog mog neiskustva i jer nisam imao nikog starijeg da mi pomogne ta ideja nije baš zaživela. Potom je došao septembar i oktobar kada sam odlučio da snimim film o gimnaziji, našao par drugara da mi pomognu, napisali scenario i počeli da snimamo. Onda je zaživela i ideja da film ima veliku premijeru u domu kulture na velikom platnu, za šta su zaslužni i gospodin Dušan Jović, upravnik centra za kulturu i direktor Narodnog univerziteta Trstenik, Petar Simić koji je to odobrio, pa i direktor škole, Rade Miljković, koji je pravdao časove nama tih dana (smeh). Došlo je jako puno mladih, sa dosta predstavnika lokalne samouprave među kojima i predsenik opštine, Miroslav Aleksić. I bilo je oko 450 gledalaca. Premijera je bila krajnje uspešna. I odmah me je sekretar Crvenog krsta pozvao da sutradan dođem da popričamo o nekim video skečevima koje bi oni voleli da urade. Ja sam otišao i popričao sa njim o čemu se tu radi, a on me je uputio na njihovog koordinatora projekta promocija humanih vrednosti, Miljanu Vujičić, koja je zapravo samo godinu dana starija i koja će mi mnogo pomoći u realizaciji tog filma i postati veliki prijatelj. Mi smo se upoznali, počeli da pričamo, i pišemo scenario, međutim to je preraslo sa 5 na 10 minuta pa na 20 da bi ukupno trajao 23 minuta. Premijera "Vuka" je bila 20. novembra 2013. a scenario gotov negde u januaru 2014. godine. Krenuli u skupljanje novčanih sredstava i kastinge za glumce i naravno probe, tehničke i glumačke i kada je sve napokon bilo gotovo snimanje je počelo 3. februara 2014. godine. Snimanje je uz pauze između setova završeno 26. marta a premijera je održana u domu kulture, 16. aprila 2014. Gde je bilo oko 600 gledalaca iz Trstenika. I eto, film je distribuiran u 24 grada Srbije nakon toga.
 |
| Iza scene na snimanju filma |
Šta nam više možeš reći o međunarodnom projektu „Under the moon“ u kojem učestvuješ?
- Ja sam vremenom ušao u amatersko pozorušte u Trsteniku kroz rad na filmu „Daske“, gde sam ubrzo postao asistent rediteljke Branislave Stefanović, koja je inače profesor na FDU u Beogradu i koja je u Trsteniku režirala 5 predstava od kojih je predstava „Ženski razgovori“ četiri godine za redom najbolja amaterska predstava u Srbiji na raznim festivalima. Ja sam se uključio u rad predstave pod nazivom „Nušić u Trsteniku“ koja je imala predpremijeru 25. decembra 2014. godine i koja će premijeru imati 13. februara. Elem, Branislava je mene upoznala sa Miomirom Rajčevićem, koji vodi Medijski edukativni centar u Beogradu. Pošto se on bavi filmom i 20 godina je radio na RTS u kao direktor fotografije postao mi je mentor. Ja se sa njima spremam za FDU. I ušao sam u projekat „Under the moon“ koji okuplja timove iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Projekat smo započeli u novembru na sastanku u Budimpešti a završavamo ga u julu 2015. godine u Beogradu. Ideja je da se snime 4 filma u 4 odvojene države koji će zajedno trajati 25 minuta a predstavljaće omnibus. Filmovima je mesec veza i sam prijekat počiva na ideji da su svi ljudi na neki način povezani preko meseca i gledanja u mesec. I mi ćemo pokušati da u narednim mesecima na sastancima napravimo scenario za ta 4 filma i da ih snimimo do kraja juna. Želimo da film posvetimo mladima i da bude o mladim ljudima, njihovim problemima. Nosioci projekta su Slovenci, čija je ovo i ideja bila. Svaki tim čine 4 mlada člana i njihov mentor, u mom slučaju Miomir. Ovo je jedno od najboljih iskustava koje sam do sada imao, jer sam se po prvi put sreo sa saradnjom sa stranim državljanima, sa poslovnim putovanjima, inostranim prijateljstvima i poznanstvima i verujem da je jedan jako lep projekat koji ima lep cilj.
Budući da si na četvrtoj godini Gimnazija, da li si odlučio šta ćeš dalje. Da li ćeš pratiti svoje snove pa upisati nešto u vezi profesijom kojom se baviš, ili ćeš više ići na profesiju od koje kako kažu „ima ’leba“ budući da kultura nije uopšte isplativa u Srbiji?
- Pa nastaviću da se bavim ovom profesijom i planiram da studiram režiju na FDU u Beogradu. Jer verujem da je sama produktivnost čoveka mnogo veća ako radi ono što voli i mislim da zapravo kultura u Srbiji ima perspektivu, samo je potrebno da se mladi ljudi aktiviraju i da je pokrenu. Siguran sam da čovek može da uradi sve što poželi ako se potrudi. Potrebno je samo dosta rada. Srbija ima publiku, to je dokazano bezbroj puta, takođe ima i dosta kvalitetnih stvaralaca, jedino fali podrška, ali verujem da se vredi boriti da se to promeni.
No comments:
Post a Comment