Nova sezona i film - "Budva na pjenu od mora"

Dok verni fanovi uživaju nedeljom na Prvoj u duploj dozi serije "Budva na pjenu od mora", ekipa serije se polako sprema za snimanje novih epizoda.

Po rečima Mime Karadžića koji u seriji tumači glavni lik Save Bačića, nova četvrta sezona imaće 20 epizoda, kao i da je sve spremno da se krene sa snimanjem koje je zakazano za 1. maj ove godine.

Da braća Karadžić misle da svoju publiku, govori i činjenica, da će se serija preseliti i na veliko platno budući da se planira snimanje filma "Budva na pjenu od mora" koji će se snimati negde da leto.

Reditelj Milan već planira koji će se glumci pridružiti već dobro poznatoj ekipi, a njegov brat Mima nije želeo puno da otkriva osim da će se Savo u novoj sezoni naći u ozbiljnim problemima, najtežim do sada.

Treća sezona se bliži kraju ostalo je svega još pet epizoda do kraja, ali ne brinite jer nove epizode samo što nisu počele da se snimaju!

Recenzija: Džilijen Flin - "Iščezla"

"Iščezla": Od ozbiljnog štiva do vikend romana!

Ne preostaje mi ništa drugo nego da vam kažem da policu u knjižari na kojoj stoji ovo delo Džilijen Flin zaobiđete. U širokom, najširem mogućem luku. Jer nije vredno. Ni novca. Ni vremena.

Neke su knjige napisane da bi bile pročitane više puta. "Iščezla" nije jedna od njih, koliko god mnogi tvrdili da jeste. Čini mi se da je onima koji je pročitaju nekako bez veze da kažu da nije vredna ni para, ni vremena. Jer ceo svet govori o njoj. Svima se dopada. Svi su oduševljeni. A opet, niko je ne poklanja. Niko je ne preporučuje. Bar ja nisam upoznao nikoga ko mi je rekao "moraš da pročitaš tu knjigu". No hajde, zainteresovala me je. Verovali ili ne, čak i pre nego što sam saznao da je po njoj snimljen istoimeni filmski hit u kome je polni organ Bena Afleka bacio u senku čitavu priču. I ne, nisam ga gledao.

Zapravo, nisam siguran kako sam uspeo da nateram sebe da se dogegam do poslednje stranice knjige, zatvorim to obimno štivo i od srca poželim sebi da nikada, nikada više, nijedno delo Džilijen Flin ne završi na mojoj polici. A počelo je sjajno. Zaista. Lagano, toplo, sa dozom misterije. A opet, ljudski. Sa likovima kakve srećete na ulici ili kakvi vam dolaze u goste, samo da popiju kafu ili proćaskaju sa vama. Džilijen Flin razvila je odličan stil pisanja. Tako se bar činilo tokom prvih nekoliko poglavlja. Tada sam mislio da ću knjigu bukvalno "progutati" za dva dana. Možda tri. Nisam je progutao. Zapravo sam je dovršio jedva - kao kada sam u detinjstvu preko volje dovršavao obrok, jer nisam smeo da ustanem dok ne pojedem sve.

Zašto je "Iščezla" oduševila milione? Ne znam. Je li to stvarno knjiga o kojoj svi pričaju? Nije. To je samo dobar marketing. Ništa više. Jer čitava priča zapravo počiva na tri stuba:

1. Lukava, sposobna, manipulativna supruga;
2. Muž mekušac, kojim je suviše lako manipulisati;
3. Nesposobna policija. Nesposobni FBI. Onako, baš.

Sve je to zamišljeno skroz u redu. Ali je užasno loše realizovano. Dok čitalac ne otkrije gde se to "iščezla" Ejmi nalazi, okreće stranice preko volje, čekajući da se nešto desi. Bilo šta. Samo da se radnja pokrene sa mrtve tačke. I tako punih 270 strana. Hajde, zamislite da čitate 270 strana besmisla i presipanja iz šupljeg u prazno. Tu i tamo se provuče poneki obrt koji bi trebalo da bude šokantan, a zapravo je predvidljiv. Onda nekako pročitate te strane, nakon čega vas dočeka druga krajnost - više nije dosadno. Postaje zabavno. Ali nerealno. Imbecilno. Glupo. Pred očima čitalaca izranja rasplet koji možete da vidite u najglupljim meksičkim telenovelama. Jedina razlika je u tome što je Džilijen Flin ovde više pazila na detalje.

Ipak, postoji nešto što je besmislenije od same radnje, a to su komentari onih koji su navodno oduševljeni knjigom. Jedan od njih kaže da je ovo štivo za malo zahtevnije čitaoce. To je kao da kažete da "Ne ljuti se, čoveče" zahteva natprosečni IQ. Ili da vam je za rad u prodavnici meštovite robe neophodan fakultet. "Iščezla" je nešto što se od ozbiljnog dela sa ogromnim potencijalom transformiše u literaturu za plažu. Vikend roman. Nešto što ćete pročitati samo jednom i verovatno ubaciti u vatru čim stigne zima, a vi shvatite da vam je potrebno nešto čime biste podložili peć. Govorimo o knjizi koja ima preko petsto stranica, a mogla je da bude upakovana u dvesta. Ne više. No da je bila upakovana u dvesta, onda ne bi mogla da bude "knjiga o kojoj svi pričaju". Samo knjižuljak. Što u stvari i jeste.

Posebno su zanimljiva tumačenja o otvorenom kraju. Ili nisam razumeo knjigu, ili je kraj zatvoren, da zatvoreniji ne može da bude. Dakle, na poslednjoj strani imamo isto što smo imali i na polovini priče:

1. Lukavu, sposobnu, manipulativnu ženu;
2. Muža mekušca, kojim je suviše lako manipulisati;
3. Nesposobnu policiju.

Ništa neviđeno. Ništa do sada neispričano. Ništa spektakularno. Najgore od svega je što se na više od pet stotina strana provlači priča koja uopšte nije za knjigu. Za film da. Možda niskobudžetnu seriju. Ne knjigu. Nipošto roman. Na kraju, ne preostaje mi ništa drugo nego da vam kažem da policu u knjižari na kojoj stoji ovo delo Džilijen Flin zaobiđete. U širokom, najširem mogućem luku. Jer nije vredno. Ni novca. Ni vremena. No ako mi ne verujete, hajde, usudite se da je kupite. Za novcem možda nećete žaliti. Ali za vremenom hoćete. I te kako. Jer shvatićete da ste mogli da pročitate nešto bolje.

Najzad, voleo bih da vam ukažem na razliku između glavne junakinje romana i sati koje ćete izgubiti čitajući njenu priču:

Ona je iščezla i vratila se.

Vaši sati se neće vratiti.

Za KS: Stefan Zlatković

Mladi talenti: David Jovanović

Mladi i talentovali David Jovanović iz Trstenika, sa svojih 18 godina postigao je velike uspehe. Bavi se fotografijom, preko koje je otkrio ljubav prema filmu. Prvi značajni film koji je snimio bio je o gimnaziji "Vuk Karadžić" iz Trstenika, nakog toga usledio je kratkometražni film "Daske" za Crveni Krst, koji je kasnije bio distribuiran u 24 grada u Srbiji. Trenutno se nalazi u međunarodnom projektu "Under the moon". Snimio je nekoliko video spotova za lokalne bendove. Sada se može reći da je postao neizostavan faktor kulturnih dešavanja u Trsteniku. Za blog "Kulturna Srbija" govori o projektima ali i šta planira da radi dalje po pitanju obrazovanja.

Koji je to bio presudan trenutak kada si odlučio da se baviš fotografijom i filmom? Šta te je navelo da počneš da i sam stvaraš nešto?
- Fotografija je neka vrsta ljubavi od ranog detinjstva, oduvek sam voleo da „škljocam“ telefonom i fotoaparatom, i to se vremenom razvijalo. Profesorka likovnog u prvoj godini gimnazije je dosta uticala na razvoj mog bavljenja fotografijom. Međutim, vremenom sam kroz fotografiju upoznao razne ljude između kojih su i članovi udruženja građana „Jerinin grad“ iz Trstenika, koji su redovno priređivali razne kulturne događaje i radili predstave o srednjevekovnoj Srbiji. U vreme kada sam ih ja upoznao su sprovodili jedan veliki projekat zajedno sa trsteničkim amaterskim pozorištem, „Vidovdan i sećanja“, video sam kako to malo izgleda i kroz razgovor došli do toga da oni pripremaju jedan kratki komad pod nazivom „Jelena Anžujska“ i onda smo predsednik tog udruženja Aleksandar Kandić i ja kao nešto režirali mada je veći deo posla odradio Dušan Jović, kog ja tada još uvek nisam upozano, a koji je kasnije zapravo i najviše uticao na mnogo stvari. Tako da je to neko moje prvo rediteljsko delo, ako se tako može nazvati i shvatio sam da mi to prija. Bilo je to u avgustu 2013. godine.  Onda i ideja sa filmom u školi, i mnogo drugih dokumentarno kratkih filmova.

Kako je došlo do saradnje sa Crvenim krstom? Za njih si radio kratkometražni film „Daske“ koji je kasnije bio distribuiran čak u 24 grada Srbije?
- Još u avgustu 2013. godine sam stupio u kontakt sa nekim volonterima Crvenog krsta Trstenik, koji su pripremali jedan projekat, pa smo došli na ideju da snimimo film o trafikingu. Međutim zbog mog neiskustva i jer nisam imao nikog starijeg da mi pomogne ta ideja nije baš zaživela. Potom je došao septembar i oktobar kada sam odlučio da snimim film o gimnaziji, našao par drugara da mi pomognu, napisali scenario i počeli da snimamo. Onda je zaživela i ideja da film ima veliku premijeru u domu kulture na velikom platnu, za šta su zaslužni i gospodin Dušan Jović, upravnik centra za kulturu i direktor Narodnog univerziteta Trstenik, Petar Simić koji je to odobrio, pa i direktor škole, Rade Miljković, koji je pravdao časove nama tih dana (smeh). Došlo je jako puno mladih, sa dosta predstavnika lokalne samouprave među kojima i predsenik opštine, Miroslav Aleksić. I bilo je oko 450 gledalaca. Premijera je bila krajnje uspešna. I odmah me je sekretar Crvenog krsta pozvao da sutradan dođem da popričamo o nekim video skečevima koje bi oni voleli da urade. Ja sam otišao i popričao sa njim o čemu se tu radi, a on me je uputio na njihovog koordinatora projekta promocija humanih vrednosti, Miljanu Vujičić, koja je zapravo samo godinu dana starija i koja će mi mnogo pomoći u realizaciji tog filma i postati veliki prijatelj. Mi smo se upoznali, počeli da pričamo, i pišemo scenario, međutim to je preraslo sa 5 na 10 minuta pa na 20 da bi ukupno trajao 23 minuta. Premijera "Vuka" je bila 20. novembra 2013. a scenario gotov negde u januaru 2014. godine. Krenuli u skupljanje novčanih sredstava i kastinge za glumce i naravno probe, tehničke i glumačke i kada je sve napokon bilo gotovo snimanje je počelo 3. februara 2014. godine. Snimanje je uz pauze između setova završeno 26. marta a premijera je održana u domu kulture, 16. aprila 2014. Gde je bilo oko 600 gledalaca iz Trstenika. I eto, film je distribuiran u 24 grada Srbije nakon toga.

Iza scene na snimanju filma

Šta nam više možeš reći o međunarodnom projektu „Under the moon“ u kojem učestvuješ?
- Ja sam vremenom ušao u amatersko pozorušte u Trsteniku kroz rad na filmu „Daske“, gde sam ubrzo postao asistent rediteljke Branislave Stefanović, koja je inače profesor na FDU u Beogradu i koja je u Trsteniku režirala 5 predstava od kojih je predstava „Ženski razgovori“ četiri godine za redom najbolja amaterska predstava u Srbiji na raznim festivalima. Ja sam se uključio u rad predstave pod nazivom „Nušić u Trsteniku“ koja je imala predpremijeru 25. decembra 2014. godine i koja će premijeru imati 13. februara. Elem, Branislava je mene upoznala sa Miomirom Rajčevićem, koji vodi Medijski edukativni centar u Beogradu. Pošto se on bavi filmom i 20 godina je radio na RTS u kao direktor fotografije postao mi je mentor. Ja se sa njima spremam za FDU. I ušao sam u projekat „Under the moon“ koji okuplja timove iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Projekat smo započeli u novembru na sastanku u Budimpešti a završavamo ga u julu 2015. godine u Beogradu. Ideja je da se snime 4 filma u 4 odvojene države koji će zajedno trajati 25 minuta a predstavljaće omnibus. Filmovima je mesec veza i sam prijekat počiva na ideji da su svi ljudi na neki način povezani preko meseca i gledanja u mesec. I mi ćemo pokušati da u narednim mesecima na sastancima napravimo scenario za ta 4 filma i da ih snimimo do kraja juna. Želimo da film posvetimo mladima i da bude o mladim ljudima, njihovim problemima. Nosioci projekta su Slovenci, čija je ovo i ideja bila. Svaki tim čine 4 mlada člana i njihov mentor, u mom slučaju Miomir. Ovo je jedno od najboljih iskustava koje sam do sada imao, jer sam se po prvi put sreo sa saradnjom sa stranim državljanima, sa poslovnim putovanjima, inostranim prijateljstvima i poznanstvima i verujem da je jedan jako lep projekat koji ima lep cilj.

Budući da si na četvrtoj godini Gimnazija, da li si odlučio šta ćeš dalje. Da li ćeš pratiti svoje snove pa upisati nešto u vezi profesijom kojom se baviš, ili ćeš više ići na profesiju od koje kako kažu „ima ’leba“ budući da kultura nije uopšte isplativa u Srbiji?
- Pa nastaviću da se bavim ovom profesijom i planiram da studiram režiju na FDU u Beogradu. Jer verujem da je sama produktivnost čoveka mnogo veća ako radi ono što voli i mislim da zapravo kultura u Srbiji ima perspektivu, samo je potrebno da se mladi ljudi aktiviraju i da je pokrenu. Siguran sam da čovek može da uradi sve što poželi ako se potrudi. Potrebno je samo dosta rada. Srbija ima publiku, to je dokazano bezbroj puta, takođe ima i dosta kvalitetnih stvaralaca, jedino fali podrška, ali verujem da se vredi boriti da se to promeni.

Regionalna gostovanja u Madlenianumu

U Operi i teatru Madlenianum, kraj januara i početak februara rezervisani su za gostovanje dve dramske predstave iz regiona: Slovenije i Hrvatske. U pitanju su ABC Oder Krieg (Quasi una fantasia) (SUBOTA, 31. januar u 19:30) i Šokica (UTORAK, 2. februar u 19:30) obe predstave su na Velikoj sceni Madlenianuma.

U subotu 31. januara 2015. će biti održana srpska premijera drame ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia). Ova predstava je produkcija Muzeum Ljubljana koja je imala svoje slovenačku premijeru u januaru mesecu i doživela ovacije kako na premijeri, tako i na pretpremijeri. Dramski tekst koji je napisao Ivo Svetina, a na zahtev Muzeum-a Ljubljana, temelji se na razdoblju 1831-35. godine u Beču i tematizuje strukturisanje slovenačkog i srpskog jezika kao evropskih jezika, a sve to kroz međusobne odnose velikana:  Jerneja Kopitara, Vuka Karadžića, Matije Čopa i Franca Prešerna, čija se ljubav prema jeziku i istraživanjima prepliće sa sukobima i pritiscima cenzure i sistema.
Predstava će se igrati na tri jezika – slovenačkom, srpskom i nemačkom, a izvodiće se, pored Opere i teatra Madlenianum, i u Prešernovom gledališču u Kranju i u Cankarjevom domu.
U ulozi Jerneja Kopitara naći će se Peter Musevski, Vuk Karadžić je Ivan Bekjarev, u ulozi Mine (ćerke Vuka Karadžića) biće Aleksandra Balmazović, a Matiju Čopa, France Prešerna i Antonia Hoefferna tumači će Borut Veselko, Jure Ivanušič i Vesna Pernarčič.

U predstavi čiji je autor teksta Ivo Svetina, režiju i scenografiju potpisuje Barbara Novakovič Kolenc, dramaturgiju Jana Pavlič, kostimografiju Alan Hranitelj, koreografiju Sanja Nešković Peršin.

U utorak, 2. februara 2015. biće prikazana “Šokica”, igrokaz iz pučkog života u pet činova, događa se 1848. i 1849. u šokačkom selu virovitičke županije i okolini Osijeka. To je priča o nesrećnom ljubavnom životu mlade Janje u vreme borbe protiv Mađara i Mađarona, pa je time Šokica, osim literarnog i zanimljiv istorijski dokument tog dela Hrvatske.
Ova predstava prikazuje naizgled banalnu priču o ljubavi između dvoje mladih „krive“ nacionalne pripadnosti i veroispovesti, isprepletanu poslovicama, pesmom, plesom i patetikom. Kroz ljubavne zaplete i sudbinu slavonskih Romea i Julije, Šokica podstiče suživot i potrebu tolerancije.
Predpremijeru, “Šokica” je doživela 1886. godine u Beogradskom Narodnom Pozorištu, a ulogu Janje odigrala je poznata glumica Vela Nigrinova, uz scensku muziku Davorina Jenka.
Ilija Okrugić Srijemac (1827 - 1897) bio je književnik, kompozitor, putopisac, opat i župnik Petrovaradina.
Napisao je drame: Saćurica i šubara, Hunjkava komedija, Šokica i druge, zatim radove u stihu i poduže epske spjevove: Srijemska vila, Glasinke srčanice, Varanidijada, Slavospjev Ivanu Kapistranu.
Bio je prijatelj sa Lazom Kostićem, Jovanom Hranilovićem, Milanom Savićem i mnogim drugim novosadskim intelektualcima. Matica srpska ga je birala za člana svog Književnog odeljenja.
Uz Branka Radičevića važio je za najvećeg veličatelja Srema i Fruške gore. Po rođenju, svojoj naravi i humoru, i sam se osećao velikim Sremcem, pa je svom imenu dodao pridev Srijemac.

15 razloga: Ko vam dade termin?

Emisija “Ko vam dade termin?” polako ali sigurno došla je do svoje godišnjice postojanja. Rođendanski specijal zakazan je za 31. Januar (subota) u 19:00h na Našoj TV (Sky +). Gosti ovog posebnog specijala su pevač Dragan Kojić Keba, novinar Mladen Mijatović i muzičar Željko Stepanović. Blog “Kulturna Srbija” kao poklon za ovaj posebnu priliku poklanja im preko rubrike “15 razloga” zbog kojih treba da se gleda emisija “Ko vam dade termin?”.

1.  Godinu dana – pravi broj da se započne rubrika. Emisija “Ko vam dade termin?” proslavila je godinu dana postojanja. Emisija se trenutno nalazi u drugoj sezoni, a mi im iskreno želimo još mnogo uspešnih godina i sezona pred njima.

2. Zorana Pavić – autorka emisije. Svakako dovoljno je reći Zorana da bi bilo sve jasno, ali ukoliko ima onih kojima nije sve najbistrije, rećemo: duhovita, spontana, spretna, pevanje je suvišno spominjati (svi znamo njene hitove) i kako njena pesma kaže: “Ne damo joj da ostari”.

3. Nenad Škundić – podjednako važan deo emisije. Takođe on je isto autor sa Zoranom. Na Zoranin poziv pristaje da zajedno urade emisiju, rezultat je “Ko vam dade termin?”. Uvek spreman da “protrese” pitanjima svoje goste (videli smo da i da se zbog toga neki ljute), spreman na humor, dobru pesmu, ako treba i da zaigra.

4. Gosti – emsija je imala zaista raznolikih gostiju, od prevača, glumaca, sportista pa sve do novinara. Ne zadržavaju se samo na nekoliko profesija niti hvala Bogu ponavljaju goste (kako je slučaj u pojedinim emisija, pa zbog toga nastaju šale da gosti spavaju u studiju do sledeće nedelje i “nove” emisije).

5. Humor – jednostavno treba izazvati nekoga da pogleda bilo koju epizodu emisije a da se ne nasmeje.  Prirodan humor, spotan, ništa ne ide na silu, smeha i zabave na sve strane. Podjednako je dobro što su uvek i gosti su tu da pored voditelja stvore humor, još uvek nije bio niko u emisiji ko je bio uštrogljen, već su se svi osećali kao kod kuće.

6. Pevanje – mislim da je ovo zaista jedna od retkih emisija u kojoj svi gosti znaju da pevaju. Bilo da se radi o glumcima, ili njihovim kolegama voditeljima, ali uvek se nekako zadesi da se u emisiji zapeva, što ne zvuči nimalo loše.

7. Pesma za početak – kada smo već kod pevanja, mora se spomenuti Zoranin  i Nenadov prepoznatljivi početak emisije. Uvek se emisija započne njihovom verzijom poznatih pesam, bilo da je to šaljiva dečija pesma ili neka od prepoznatljivih hitova njihovih gostiju ili drugih umetnika.

Zorana i Nenad

8. Vatromet – postoji veoma mali broj emisija u kojima postoji vatromet. Skoro da ni ne postoje. U “Ko vam dade termin?” samo sekund nakon što Zorana kaže “Vatromet” on postaje deo emisije. Morate priznati, bar malo vas kopka to da vidite!

9. Specijali – svoju šansu (iliti pilot) emisija je dobila kao “Novogodišnji specijal” koji je nakon premijernog prikazivanja više puta na zahtev publike repriziran. I ove godine nije bilo drugačije pa je tako za praznike ponovo snimljen “Novogodišnji specijal” o čemu smo pisali (tekst možete pročitati OVDE). A kroz par dana sledi i “Rođendanski specijal” povodom godišnjice emisije.

10. Efekti – pored gorepomenutog vatrometa, ekipa se za obeležavanje nekih važnijih datuma (većinom u specijalima) potrudi da gledaocima pruži i neke efekte. Pa su tu uz pomoć prijatelja emisije obično, “vatra”, vodeni balončići, konfeti.

11.  Nema crne liste – Nenad je za naš blog tokom ekskluzivne nedelje otkrio, da on nema problem da ugosti nekoga ko mu se manje sviđa od drugog gosta, I da taj neko ako je svojim radom postigao nešto, rado će ga ugostiti u emisiju. Tako da je takozvana crna lista trenutno prazna. 

12. Privatne priče – ono što emisije daje dodatnu notu zanimljivosti  su priče i dešavanja za koje je malo ko znao. Tu je uglavnom zadužena Zorana koja sa svojim gostima se priseća nekog smešnog dešavanja i internih šala za koje su samo oni znali.

13. Nikada bezobrazni – u današnjem televizijskom vremenu kada se juri rejting voditelji gledaju što bezobraznije da podbodu nekoga da bi im rejting bar malo porastao. Prvo što su se Zorana i Nenad dogovorili oko emisije je to da ne budu bezobrazni niti nevaspitani, uvek se do odgovora gosta može doći na dosta zanimljiv i šmekerski način. Primitivan može biti svako!

14. Ko vam dade termin? – samo ime emisije ih je u početku izdvajalo od ostalih emisija. Ako se voditelji sami pitaju ko im je dao termin, nema potrebe da bilo ko drugi to radi. Mada ovo je i hrabri potez jer bi malo ko išao “sam protiv sebe”.

15. Ima neka fora – kako u Nenad i Zorana kažu: “Ima neka fora”. Ona izgleda stvarno postoji, jer nakon što odgledaš emisiju, željno čekaš sledeću (koja je tek za nedelju dana) i očekuješ da vidiš goste i teme. Zaista postoji neka fora.

Premijerno: Ognjen Nestorović

Mladi i uspešni novinar Ognjen Nestorović juče je sa svojim timom predstavio emisiju „Premijera“ u novom ruhu. Nova grafika, nove rubrike samo su dodatno poboljšale već odličan kvalitet koji je emisija imala. Za „Kulturnu Srbiju“ Ognjen otkriva koga bi voleo da vidi u rubrici „Skrivena kamera“, kako je zadovoljan novim promenama ali i čiji intervju dogovara već godinu dana.


Nova osvežena „Premijera“ je startovala. Kako si zadovoljan promenama i novim stvarima koje ste uveli?
- Apsolutno sam zadovoljan učinjenim, jer da je drugačije, kao urednik emisije, ne bih dozvolio da startuje nešto što nije po mom, ali i po ukusu menadžmenta televizije Pink.

Kao deo nove „Premijere“ postoji rubrika „Skrivena kamera“, koju zvezdu bi lično voleo da vidiš u toj rubrici, kako se snalazi u škakljivim situacijama?
- Da, to je nova rubrika, koju je, moram naglasiti, teško realizovati. Ako se ograničimo na domaće zvezde, svakako  bih voleo da odgledam, ili da radim skrivenu kameru sa Zdravkom Čolićem, a kada su svetske zvezde u pitanju, mislim da bi idealna bila Lejdi Gaga.

Ti kao urednik emisije, kakav odnos imaš sa ostatkom tima koji radi na emisiji?
- Odličan. Svi smo mladi, ambiciozni i veoma kreativni. Mislim da se naša energija itekako oseti u prilozima.  Moj tim, nikada ne bih menjao!

"Premijerci": Ognjen, Mila, Nemanja, Tijana, Irena i Jelena

„Premijera“ se emituje pola godine, uradio si mnoge priloge o kojima se vrlo pričalo, a mnogi portali su ih koristili kao izvor informacija. Na koji prilog si najponosniji i kojeg ćeš se uvek sećati?
- Moram priznati da je ovo teže pitanje (smeh). Bilo ih je zaista puno. Uvek sam voleo da radim priloge u kojima su poznati "otvarali dušu". Razlog je jednostavan: danas je najteže preneti i iskazati emociju, a samim tim to mi je bio izazov.

Kroz „Premijeru“ su prošle mnoge zvezde, da li postoji neko koga bi želeo da intervjuišeš, a do sada nisi imao za to priliku?
- Već godinu dana dogovoram intervju koji zaista želim. Zbog svojih, ali i obaveza sagovornika, nismo mogli da se usaglasimo sa vremenom. Verujem da će mi se uskoro ostvariti želja.  Ponavljam stalno jedno ime: Dino Merlin!

Intervju: Slavko Kalezić

Slavko Kalezić, glumac Crnogorskog narodnog pozorišta veliku pažnju na sebe skrenuo je učešćem u muzičkom takmičenju "X factor" gde je kako kaže ostavio neizbrisiv trag. Dok kritika hvali njegovo učešće u filmu "Dječaci iz ulice Marksa i Englesa", on vredno radi da bi njegov one man show "San o vječnosti" što bolje izgledao. Za "Kulturnu Srbiju" govori o budućem gostovanju u Beogradu, pozorištu i muzici.

Krajem prošle godine pokrenuli ste projekat "San o vječnosti", možete li nam nešto više reći o tom projektu?
- 13. juna 2014. sam izdao svoj muzički album prvijenac „San o vječnosti“ i istog dana imao veliku promociju koja je postavila nove standarde kada je crnogorska Pop Art kultura u pitanju, a i šire. Samom izdavanju albuma prethodila je premijera magistarske predstave na temu “Pokret kao glumačko sredstvo u teatru 21. vijeka”. Spoj ova dva projekta i konstantno razvijanje ideja dovelo je do stvaranja ONE MAN SHOW spektakla „San o vječnosti“ i trenutno sam na crnogorskoj turneji. Projektom, na najvišem nivou, poručujem jako bitne životne vrijednosti. Ko smo, šta smo i kako bi trebalo da funkcionišemo. Poručujem da se dobrom energijom, pozitivnošću i velikim osmijehom sve pobjeđuje i sve je moguće ostvariti ako čovjek to, zaista, želi.

Uspešno gostujete po Crnoj Gori, da li je u planu gostovanje i u Beogradu?
- Apsolutno. Na tome radim jer želim da sve bude kako sam zamislio. Veliki sam perfekcionista i ništa ne prepuštam slučaju.

Aktuelna je i vaša uloga u filmu "Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa". Koliko vam je bilo potrebno da se spremite za ulogu Pileta?
- Puno sam istraživao kada su u pitanju transrodne osobe. Olakšavajuća okolnost je bila u tome što sam prije nekoliko godina igrao sličnu ulogu u matičnom Crnogorskom narodnom pozorištu i onda sam određena glumačka sredstva koja sam tamo koristio prenio i u karakter Pileta.

Aktivni ste i u pozorištu, na kojim predstavama trenutno radite?
- U Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici igram u predstavama: "Očevi su grad(ili)", "Allegretto Albania" i "Gorski vijenac", u produkciji kompanije OR igram hit predstavu "Maćado", a u pozorištu "Slavija" u Beogradu igram hit predstavu "Povratak u Montenegro".

Da li postoji neka uloga koja se izdvaja od ostalih, i za kojom žalite što je još uvek ne igrate?
- Toliko je uloga koje želim odigrati i one jedna po jedna, polako, dolaze u moj glumački posjed.

"X factor" je ponovo aktuelan kod nas. Kako danas gledate na iskustvo koje ste stekli učešćem u prvoj sezoni?
- Smatram da sam ostavio neizbrisiv trag, trag koji niko nikada u istoriji svjetskog X factora (mislim na sve države u kojima se taj televizijski format dogodio) nije ostavio kao što sam ja - imao sam tri uloge - takmičar, voditelj i specijalni gost. Šta reći više od toga? Sjajno iskustvo. Neprocjenjivo. Mnogo sam dobio učešćem u tom show programu.

Traži se novi voditelj "X factora", ako bi se neke kockice složile da li biste ponovo prihvatili da vodite program?
- Zašto da ne.

Pored glume, u vašem životu dosta mesta zauzima muzika. Vaš debi album može se besplatno skinuti sa interneta. Kako ste se odlučili na takav korak, budući da mnoge vaše kolege to ne praktikuju, osim ako su u pitanju singlovi kao najava za album?
- Ja sam glumac koji pjeva. Umjetnik. Muzika je moja velika ljubav, pored glume i plesa. Sve to radim iz enormne ljubavi. Besplatno skidanje albuma je moj veliki poklon svima onima koji poštuju moj lik i moje djelo.

Na vaš račun, možemo slobodno reći nepravedno je upućeno mnoštvo negativnih komentara. Kako se nosite sa kritikama? Čiju kritiku najteže prihvatate?
- Kritika je, da se razumijemo, i pozitivna i negativna. Po difoltu ljudi kada se kaže riječ "kritika" misle na negativno. Sa kritikama se nosim sjajno, a posebno sa negativnim. Ja sam tu da bih iz ljudi izvlačio raznorazne emocije. Iz nekog ogromnu ljubav i totalno razumijevanje onoga što želim da poručim svojim umijećem, talentom i virtuoznošću, a iz nekih izvlačim sva nezadovoljstva, komplekse, frustracije i tugu nad sopstvenim neostvarenim životom. Za većinu dođem kao lijek. Spašavam im dušu. Osvještavam im umove. Umjetnost i umjetnici su ljekovita rabota.

Možete li nam otkriti bar deo vaših planova za godinu koja je pred nama?
- U planu je nekoliko novih pozorišnih projekata, nove muzičke stvari, snimanje spota...

Reč, dve: Danijela Karić Martać

Danijelu Karić Martać zavoleli smo još dok je bila u grupi D’n’D zajedno sa svojom sestrom Danom. Pred sami kraj godine izdala je novi singl “Znam” kojim je ujedno i najavila svoj prvi samostalni album. Za “Kulturnu Srbiju” otkriva zašto je trebalo čak šest godina da album ugleda svetlost dana, kako se odlučila da upravo Željku Joksimoviću prepusti produkciju celog albuma, ali Danijela nam otkriva i svoje dalje profesionalne planove.


Pesma i video spot za pesmu „Znam“ izašli su pred sami kraj godine. Kako ste zadovoljni dosadašnjim rezultatom koji je pesma postigla?
- Ja sam jako srećna i prezadovoljna sa rezultatima koje je postigla pesma “Znam”! Toliko sam dobila lepih pohvala i komentara, što za pesmu što za spot, da ja nisam mogla nedelju dana svima da odgovorim ! Jer su svi bukvalno pisali eseje, a ja nisam mogla na to samo da kazem: “Hvala”, nego sam onda i ja morala na neki način da se zahvalim onako od srca. Inače ja moram da napomenem da je pesmu radio Željko Joksimović kao i kompletan album, a spot je radio Dejan Milićević i da napomenem da to ne bi tako sve dobro izgledalo da nisam angažovala našeg koreografa Ivana Mileusnića koji me je za četiri dana naučio da igram onako dobro kao što su svi mogli i da vide u spotu. Tu sam najviše i dobila pohvala jer to niko nije očekivao od mene, a to je upravo i bio moj cilj, zato sam bila jako srećna i ponosna na sebe! Uroš Ćertić se našao u ulozi glumca u spotu. Nikada do sada nisam dobila tolike pohvale za spot i za moj izgled kao do sada. Svi su mi rekli da je spot za MTV i da davno kod nas nisu videli ovako dobar spot.  Svaki trud i rad mora da se isplati!

Dugo i predano ste radili na svom prvom albumu, koliko numera se nalazi na istom i koja od njih se po vama izdvaja od ostalih?
- Jako dugo sam radila tako je, ali razlog je sledeći: ja kad sam započela celu priču sa Željkom tada sam živela u Londonu i nekako smo se dogovorili oko saradnje kako ćemo, da ja onda češće putujem za Srbiju i to je nekako sve bilo dobro isplanirano. Onda sam ja zatrudnela sa sinom, pa smo rekli ok aj da sačekamo da se porodim onda nastavljamo, mada sam ja u trećem mesecu trudnoće išla u Zagreb i snimila duetsku pesmu sa Borisom Novkovićem "Obećajem" koju je Boris napisao za mene i njega. To nisam mogla da propustim, ipak je to meni bila čast i zadovoljstvo kada me je Boris pozvao. Njemu je album već bio skoro gotovo i onda je to morala tada sa se snimi. Četrdeset dana nakon porođaja, otputovala sam u Zagrab i uživo pevala našu pesmu sa Borisom na njegovoj promociji albuma. Kada mi je sin imao četiri meseca došla sam u Beograd, i otišla kod Željka, kada me je video predložio je da nastavimo tamo gde smo stali. U tom periodu snimili smo tri pesme. To vreme bila sam na relaciji London – Beograd. Kada mi je sin napunio godinu dana, ponovo smo nastavili sa snimanjem, ali opet sam zatrudnela. I tako se to odužilo, ali eto hvala Bogu posle šest godine album je gotov i ja sam presrećan! Na albumu ima ukupno osam pesama, s tim da je Željko radio sedam, a osma pesma je duet sa Borisom. Teško je da izdvojim bilo koju pesmu, ali recimo “Znam” bi bila jedna od njih i po meni jedna balada koju još niko nije čuo. Ima za svakoga po nešto, sigurna sam u tom. Ceo album rađen je onako temeljno i jako kvalitetno da ostanu pesme da se slušaju za ceo život, a ne da budu samo kao neki trenutni hitovi ili ono kao letnja i zimska pesma, već pesme za ceo život.

Detalj sa snimanja spota "Znam"

Željko Joksimović potpisuje kompletan album, kako ste se odlučili da upravo on bude taj koji će raditi album? Jer mnoge vaše kolege gledaju da pridobiju što više autora da bi album bio raznovrsniji?
- Ja poznajem Željka jako dugo, od svoje petnaeste godine, prva naša saradnja je bila kada smo moja sestra Danica i ja pevale pesmu za nekadašnji “Mobtel” koju je baš Željko i komponovao i tada je ta pesma a i sada ostalo jako upamćena i bila pravi hit. I nekako od tada sam videla i pratila Željka i njegov rad i zaista me oduševio koliko je on talentovan i nekako mi je uvek bila želja da sarađujem sa njim jer sam smatrala da je on kod nas najbolji  autor, producent, muzičar i pevač i sa njim nema greške! Tako da sam ja imala tu sreću i čast da mi baš on radi kompletan album. Bilo je obostrano zadovoljstvo jer kad sam ja došla kod njega on je bio baš onako prijatno iznenađen i srećan i rekao je da je i njemu jako drago što će baš on biti taj kome sam ukazala na poverenju i da će dati sve od sebe da to bude vrhunski i jako kvalitetan album, rekao mi je da će ga raditi kao da radi album za sebe.

Mnogi vas se još uvek sećaju iz perioda kada bila aktuelna grupa D’n’D, da li na albumu postoji neka pesma koja bi mogla fanove da podseti na taj period i vrstu muzike koju ste pevali?
- Što se tiče D'n'D ja moram da kažem da i dan danas svi pričaju o nama, mnogo su voleli naše pesme i meni je jako drago zbog toga, jer je vreme definitivno najbolji pokazatelj prave vrednosti i kvaliteta. Mislim da na mom albumu sad jedino pesma za koju sam uradila i spot  "Idelno različiti" ima taj neki D'n'D zvuk i podseća na Danu i mene, ali ostale pesme su baš onako samo ja, nova Danijela, na moj način.

Album je u prodaji? Šta možemo očekivati dalje. Promocija, nastupi, da li je u planu snimanje novog spota?
- Da, album je u prodaji i mnogo sam srećna zbog toga. Moram da podelim sa vama nešto. Fascinirala sam kad je jedan dečko pretpostavljam moj fan, meni poslao poruku na instagramu da je kupio cd i nabrojao pesme koje su mu omiljene, ja sam toliko iznenadila i oduševila, napisao je: “Album već kupljen”, a ja ga još prva nisam imala u rukama, tako da sam bila toliko iznenađena i oduševljena i baš presrećna. Za dalje, trenutno da se pesma “Znam” baš sluša i zavrti kao što već jeste. U planu je promocija mog novog albuma jer to je ono što se i najviše i čekalo, da svi čuju sve pesme, tako da se za to sad baš spremam, jer želim da bude onako dobra promocija. Svašta nešto imam u planu, jer ne želim da to bude klasična, uobičajna promocija nego da pokažem zaista šta ja znam i da se svi uživaju igraju i da ostavim dobar utisak, cilj mi je kao i sa spotom da uložim maksimalan trud i pokažem sve što umem, jer to što radim jako volim, još sam sad otkrila i ples u kome uživam. Spoj muzike, pevanja i plesa za mene je nešto najlepše i sad polako krećem u pripreme i realizaciju svega, tako da je za mene to sad najbitnije pa posle toga idem dalje, imam još želja i planova, tek sam počela. Ja sam rekla da je ovo moja godina, iskreno se nadam da će tako i biti.

Iz mog ugla: I srce i anestezija

Volim kada vidim da male produkcije imaju velike planove pa još pored toga to i ostvare. Tako je i „In production“ rešila da snimi svoj prvi tv filma. U pitanju je „Srce u anesteziji“ koji je rađen po istoimenom romanu Silvane Stanković.

„Premijera filma očekuje se na jesen. Film je urban, sa centralnom ljubavnom pričom, koju dodiruju dešavanja kriminalnog miljea i poremećeni društveni odnosi. Definitivno, posle ovog filma, mnogi će paziti koga će voleti svim srcem“ - izjavila je Silvana.

Glavne uloge pripale su glumici Ani Sakić kao i manekenu Nikoli Stojiljkoviću kojem je ovo bila prva uloga. U filmu pored njih pojavljuju se i pshilog Aleksandra Janković, pevači Marko Bulat i Ivan Gavrilović, ali i mnogobrojne ličnosti koje ne pripadaju svetu glume.

Sa ovim već ne mogu da se složim, dobro je da se u filmu desi malo osveženja u vidu uloga, ali skoro sve uloge pripale su ljudima koji nisu iz glumačke branše, što je pomalo ispalo kao ajde da se igramo i snimimo film. Nakon svih izgovorenih reči i onavkog ponašanja u rijalitiju „Farma“, ja zaista ne mogu da zamislim Vesnu Rivas u nekoj ajmo da kažemo ozbiljnijoj ulozi.  Po natpisima video sam ime i Mimi Oro u ekipi, iskreno se nadam da to nije istina, dovoljno se pokazala za pevačkim „umećem“.

Nikola i Iva

Ono što mi je zapalo za oko je glavna glumica. Tokom najave snimanja filma glumica Iva Štrljić je tumačila glavnu ulogu, čak je bilo u više navrata i potvrđeno. I baš sam se iznenadio kada sam video Anu Sakić da tumači glavnu ulogu Lole. Da se razumemo nemam ja ništa protiv Ane, ali Iva je Iva i tu nema rasprave.

Još jedna stvar koja mi je zapala za oko tokom gledanja trejlera je način snimanja, puno se tu kamera mrda, pa ispada da je sniman kao u formi rijaliti-dokumentarca.  Posebno bi da pohvalim numeru filma „A gde si ti“ koju je prepevala Maja Nikolić (pesmu je inače u originalu otpevala Nataša Kojić Taša).

Svakako i pored ovih zamerki željno iščekujem premijeru filma. A do tada ako ste nestpljivi dok čekate film, možete poručiti roman „Srce u anesteziji“ koji je izdat pod okriljem „Kabineta“ i tako otkrijete šta vas to očekuje u filmu. 

Mladi talenti: Sestre Hindi

Foto: Zack W.

Sestre Hili i Hana Hidni postale su popularne po svojim parodijama koje već 8 godina rade i objavljuju na svom youtube kanalu. Iako je sve počelo kao takmičenje, zbog fanova koje su postigli tokom istog odlučile su da nastave sa snimanjem parodija. Iza sebe imaju dosta obrada ali najpopularnije su parodije na filmove "Sumrak", "Hari Poter", seriju "Vampirski dnevnici". Za blog "Kulturna Srbija" govore o svom iskustvu, šta nam novo spremaju ali i na koje filmova nikada neće uraditi parodiju.

Šta je navelo da pokreneš "The Hillywood Show"? Kako si se odlučila na taj korak i šta su ti bili ciljevi na samom početku?
Hili: "The Hillywood Show" je nastao u takmičenju preko AOL-a. NAkon što smo osvojili treće mesto, fanovi koje smo stekle tokom takmičenja tražili su od nas da nastavimo seriju na youtube-u. Osam godina već trajemo. Još kada smo bile male uživali smo u snimanju, plesu i glumi.

Koja parodija je do sada bila najinteresantija za raditi?
Hili: Parodija "Gospodar prstenova" bila je naš san od početka. Mi smo pravi fanovi "Gospodara prstenova, a ovom parodijom smo odali svoju počast, i bilo je divno raditi na njoj.

Mali je razmak između parodija koje radite. Pretpostavljam da već pripremate nešto novo. Možete li nam barem nešto reći o novoj parodiji?
Hili: Nekada stvari se brzo povežu, a ponekad je potrebno malo više vremena zbog perioda snimanja, dozvola oko muzike, pravljenja setova i kostima. Već imamo neke ideje koje bismo izveli u 2015. godini ali treba sačekati da vidimo šta će prvo doći na svoje mesto.

Već neko vreme radiš parodije sa svojom sestrom. Da li si na početku oklevala da jo se priključiš u projekat.
Hana: Hili me je pozvala u pomoć oko snimanje i odmah sam pristala bez ikakvog oklevanja. Na snimanju je uvek zabavno i bude dosta smeha.

Uradili ste dosta parodija. Po tvom mišljenju u kojoj ulogi si se najbolje snašla.
Hana: Da budem potpuno iskrena, parodija "Gospodar prstenova" je naša omiljena parodija. Hili obožava likove kao što Lady Gaga i Samwise Gamgee (lik iz filma "Gospodar prstenova), dok su moji omiljeni likovi bili Donna Noble (lik iz serije "Doctor Who?" i Frodo Baggins (lik iz filma "Gospodar prstenova").

Siguran sam da će još dosta parodija doći od vas. Možete li nam otkriti da li postoje neki film (ili filmovi) po kojima nećete raditi parodiju.
Hana: Postoje nekoliko filmova koje verovatno nećemo dirati. Na primer tu je "Avatar" koji je pomalo težak. Međutim ne možemo otkriti previše trenutno, imamo nekoliko zabavnih ideja koje bismo želeli da uradimo ove godine. Držite nam fige da u tome uspemo.

"Boing Boing" - 50. izvođenje

U subotu 17. januara na "Novoj sceni" u Zvezdara teatru biće održano 50. izvođenje predstave "Boing Boing" u režiji Predraga Stojmenovića. Adaptaciju teksta odradila je Branislava Ilić. 

 

“Boing Boing” Marka Kamelotija je hit komedija 60-ih. Prve predstave u Londonu i Parizu igrale su se dvadeset godina. Komad je premijerno izveden više od 200 puta, a snimljena su i 4 filma, od kojih je najpoznatiji Ričov sa Džeri Luisom i Toni Kertisom u glavnim ulogama. Interesantno je da je originalni tekst toliko često adaptiran i prilagođavan podneblju, pa su se predstave vrlo često udaljavale od onog što on suštinski jeste: vodvilj. Komad je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao najizvodjeniji francuski komad svih vremena. Kamelotijeve komedije se bave temama seksa, odnosa i tajni. Odlikovan je francuskom Legijom časti za doprinos pozorištu.

Scenografiju i kostime u duhu vremena - Pariz 60-ih godina 20. veka, kreirali su Uglješa Vrcelj i Ana Vasiljević.

U predstavi igraju: Vuk Kostić, Jelena Gavrilović, Marina Vodeničar / Jelisaveta Orašanin, Viktor Savić, Nada Macanković i Borka Tomović.

Pogledajte naš "Kalendar dešavanja" i budite u toku sa svim kultnim dešavanjima u našoj zemlji!

Preporučujemo: Zemljo moja pređi na drugoga

- “Mene ova knjiga bolela. Smejala sam se i plakala ponekad na istoj strani.”
- “Roman je odličan! Ima sve što treba.”
- “Mislio bih da je napisalo muško da ne znam. Tvrdo je i grubo…meni su duhoviti sporedni likovi.”
- „Ne znam kako se zove ovakav manir u pisanju ali je meni svež. Ne liči mi ni na koga. Drugačije je.”
- “Oduševljena sam, pomerena i raznežena! Srećna i tužna istovremeno.”

Ovako glase samo neki od komentara koji su čitaoci imali na novi drugi po redu roman Srne Lango “Zemljo moja pređi na drugoga”. Knjiga je već izašla iz štampe i može se naručiti preko sajta www.srnalango.com


Recenziju knjige koju prenosimo u celosti napisala je Danica Nikolić Nikolić:
„Zarozana u prepoznavanje, slinava i sa zaustavljenim jecajem koji mi se koprca iz abdomena i oblikuje onaj poznati globus histerikus u grlu, sedam da pišem recenziju. O ovoj knjizi. O ovom štivu. O ovoj belle lettre. A znam da nije moguće da reči odvojim od njihovog tvorca, ma koliko lepe i nezavisne bile, i unapred me hvata panika jer se plašim da ću recenziju pisati o dirljivo tananom stvaraocu ovog romana, o Srni Lango. Stoga što je ona kao i njeno pismo bolno iskrena, razodenuta od svih malograđanski čednih velova, glasna i primetna, fluorescenta, ponajviše onda kada teži da svoju „ambalažu“ kamuflira sivim i zagasitim tonovima. Pokušaću ipak da napravim jasnu distinkciju između dela i autora, ma koliko mi bilo privlačno da se bavim sopstvenom fascinacijom Srnom. Mogla bih satima da vam pričam o tome kakav je ona čovek i prijatelj, ali to nije osnovni razlog zbog kojeg držite ovu knjigu u rukama. Knjiga vam je u rukama zato što znate, zato što osećate iz onog arhetipskog, iz onog kolektivnog nesvesnog da vas se tiče. Tu je i vaša priča. Tu je priča svih nas. Svih koji živimo u ovoj zemlji.

Osnovna nit ovog pisanija je ispovest jedne ranjive žene. Jedne hrabre žene koju je upravo ova naša zemlja (ili patrljak naše negdašnje zemlje) učinila ranjivom preko mere, koju je ubedila da nije dovoljno hrabra i kadra da se nosi sa gotovo antičkim patosom koji ovim prostorom tinja već dvadeset i pet godina. Ova junakinja, moderna mešavina Mrs Dalloway i njene literarne majke Virginie Woolf, odlazi iz grada ostavljajući za sobom sinove koje obožava, drugog supruga i njihovu ljubav koja je zalutala u neki tup ugao, svoju braću i majku, svoj postao i odlazi na jezero … da se ubije. Svakodnevne reminiscencije slika iz detinjstva, mladosti, materinstvo, kaleidoskopski se smenjuju sa uputstvima koja ostavlja deci, a koja će im biti potrebna da bi se što pametnije snašli posle njene smrti. Svaki dan ona kaplje u svom očaju, curi kroz sopstveni oklop od kostiju i kože, nemoćna da obesmišljeno učini smislenim, da se ovaploti iznenada kao neka druga, neka koja će svoju decu učiniti spremnijom za ovo vreme gde lepo vaspitani i časni ne prolaze dobro, koja će ih naučiti da ne budu osetljivi na nepravde, već da se utope u gomilu i plivajusa ostalima mudrije, ako su već odlučni u želji da se odavde ne odsele. Ta se njena naivna težnja neće desiti ali će svakodnevno tinjati sve veća i odlučnija potreba da se sama skloni iz ovog nam nametnutog grotla. Iz ovog apsurda koji svakome iole poštenom svakodnevno burgija po čeonoj kosti, istovremeno pritiskajući dijafragmu do depresije respiratornog sistema. Glavna junakinja se guši četvrtinu svog veka, simbolički odabirajući davljenje u jezeru kao konačni prestanak gušenja. I čitalac sedi, posmatrajući odraze sopstvene ličnosti u isečcima života glavne junakinje, i prepoznaje onu omču koja ga i samoga davi decenijama, prepoznaje nemoć i bes, i pokušaje, beskrajne pokušaje sopstvene i junakinjine da ubedi sebe da u svemu postoji poenta, i da će doći smena, i da će poetska pravda pobediti, i da je faza, i da je sve ciklus. I da ima smisla. I da smisla ima. Smisla...

A onda, kada čitalac bude u potpunom emocionalnom krahu, (jer autorka gadja, budite spremni, tamo gde ste najtanji), preomenjene PH kože od ridanja, pojaviće se svetlašce. Jedno sasvim obično, a čarobno svetlašce. Ono je žuto i sija kao neko malo sunce, i nestvarno je, ali ga ima...

Zašto treba pročitati ovaj roman? Zato što ćete abreagovati, zato što ćete se lepo pocepati jedno stoputa, zato što ćete prepoznavati rečenice koje prete da vas dotuku, da vas sabiju u zemlju, da vas ponište. Zato što će vam i samima desetinu puta pasti misao “kako se do sada nisam ubio” na um. I zato što ćete se setiti. O, da. Setićete se da se uvek pojavilo neko malo svetlašće. Kao neko malo žuto sunce.

Ovaj put, to malo žuto sunce zove se Srna Lango."

Ukoliko želite da prisustvujete promociji romana – ona je zakazana za 18. januar u 18:00h u Club & Pub „Eleven“ (Studentski trg 11. Beograd).

15 razloga: Tamara Kučan

Tamara Kučan je svakako jedna od najpopularnijih spisateljica današnjice. Dok uživa u uspehu koji postiže njen novi roman „Kapija“ ali i u činjenici da je pre nekoliko dana u prodaju pušteno i drugo izdanje za sada njenog najčitanijeg romana „Peščani sat“, Tamara je polako počela da piše svoje novo osmo po redu čedo. I upravo zbog svega toga, na blogu „Kulturna Srbija“ sa njom započinjemo našu novu rubriku „15 razloga“ zbog kojih volimo Tamaru Kučan.

1. 17 godina -  sa svega 17 godina Tamara objavljuje svoj prvi roman „Beograđanka“, koji govori o mladima, Beogradu noću ali i ljubavi dvoje mladih koja ni u jednom trenutku nije splasnula.

2. Najmlađi član – iako joj se danas čini smešnim kada neko još uvek napomene da je najmlađi član „Udruženja književnika Srbije“, Tamara je to svakako bila 2010. godine. Ali kako sama kaže sada sigurno postoji neko ko je mlađi od nje.

3. Bukovski, Tamara Bukovski – Ako proguglate malo starije tekstove i video intervjue koji se tiču Tamare i njenog rada, redovno ste mogli pročitati da je zbog britkog načina pisanja poređenja sa Čarlsom Bukovskim. Svakako sada nakon 7 objavljenih romana, stekla je svoj način pisanja, pa joj zbog uspeha romana i retko porede sa drugim, izborila se za svoje, sada je Kučan, Tamara Kučan.

4. Sama svoj gazda – Nakon bezbroj zatvorenih vrata, sumanutih uslova i bezobrazno visokih cena, Tamara je uspela da nađe odgovarajuću izdavačku kuću za svoj prvi roman „Beograđanka“. Ubrzo potom odlučuje da otvori svoju izdavačku kuću „Urban art“ u kojoj izlazi drugo izdanje „Beograđanke“ ali i svi njeni ostali romani.

5. Opasno realna – U svojim romanima Tamra gleda da bude što realnija i da svojim čitaocima pruži pravu sliku o pojedinim situacijam u životu. Nikada ne želi da im ponudi savršenu bajku obojenu u roze boju u kojoj sve ide dobrim i planiranim putem. Često zbog realnih situacija (a i zbog toga što piše u prvom licu) govore da piše o svojim iskustvima.

6. U prvom licu – Od svog prvog romana gradila je svoj stil pisanja. Postala je prepoznatljiva po pisanju u prvom licu što je romanima davalo neku dodatnu dozu realnosti. Zanimljiva je činjenica da je svoj roman „Kapija“ prvenstveno pisala u trećem licu ali nakon što je napisala polovinu shvatila je da to nije ona, i iz početka pisala u svom stilu – u prvom licu.

7. Beograd – Ko je čitao Tamarine romane „Beograđanka“, „Made in Beograd“, „Kocka“, „Zauvek“, „Kocka 2“, „Peščani sat“ shvatio je da ne odustaje od jednog grada u kojem se dešavaju svi njeni romani – Beograd. Jedino u romanu „Kapija“ radnje priče je smeštena u Atinu.

8. Knjiga dostupna za sve – Kao poklon svojim čitaocima za 5 godina svog rada Tamara je uvidu elektornske knjige izdala roman „Kocka 2“ koji je ujedno bio i nastavak prvog dela romana, ali mogao se čitati i kao roman za sebe. Naravno zlobnici ni tu nisu mirovali pa su pričali kako nije našla izdavača pa se opredelila za elektornsku knjigu (besplatnu i dostupnu svima) ne znajući da ona sama ima izdavačku kuću.

9. Jana i Stevan – Svakako likovi koji su izašli iz Tamarinog pera a koji su najpopularniji su Jana Petrov i Stevan iz trilogije „Beograđanka“, „Made in Beograd“ i „Zauvek“, mada sada se to ne može smatrati trilogijom jer Tamara piše četvrti deo o toj nikada prežaljenoj ljubavi. Kako Tamara kaže Jana je jedini lik koji je čitaocima pružio kontinuitet u priči, ne samo priču. Jana je oduvek bila zarez, nikada tačka.

10. Prepoznavanje likova – Nakon poslednje tačke u romanu, kada njeni likovi započinju život kod čitaoca, Tamara često „prepoznaje“ svoje likove u drugim ljudima koje sreće na ulicu. Često u tinejdžerkama ugleda Janu, zadesi se i Mia, Sara, Sonja, a najžalije je kada u nekome prepozna Anu iz romana „Kocka“.

11. Humanitarna crta – Tamara je postala PR „Humanitarne fondacije Radio Rom“. Cilje ove fondacije je pružanje pomoći ugroženoj kategoriji stanovništva, ali i promovisanje obrazovanja i kulture.

12. Deca romani – U više navrata je izjavila da na svoje romane gleda kao na svoju decu. Otkrila je da kada razmisli o tome šta njeni likovi dalje rade u „životu“ da u tom trenutku može da zaplače što je neke junake unakazila, ubila ili razdvojila.

13. 8:7 – Prvi Tamarin roman izašao je 2007. godine, sada 8 godina kasnije, iza sebe ima sedam romana, dok je osmi u fazi pisanja. Svake godine svoju publiku je navikla na novi roman. Dok ne strpljivo očekujemo njeno novo čedo, imamo njih 7 da čitamo i do tada da „ubijemo vreme“.

14. Čitaoci na prvom mestu – Tamara je jedna o retkih spisateljica koja dosta vremena posvećuje svojim čitaocima. Tu je i njena stranica na fejsbuku. A da voli da popriča sa poštovaoci svog rada govori i činjenica da u vreme trajanja „Beogradskog sajma knjiga“ ona je svaki dana na svom štandu gde vredno potpisuje knjige.

15. Voli blog „Kulturna Srbija“ – Moramo i mi malo da se pohvalimo. Tamara je u nekoliko navrata pohvalila rad bloga „Kulturna Srbija“, ali i dala ekskluzivan intervju (možete ga pročitati OVDE), gde je indirektno dala odgovor da bi rado pisala četvrti deo priče o Jani i Stevanu, a samo nekoliko dana kasnije to i zvanično potvrdila.

Predstavljamo: Nemanja Kovačević

Nemanja Kovačević je 2012. godine proglašen za najmlađeg novinara u Srbiji. Dobitnik je nagrade za humanost i širenje kulture među mladima. Član je udruženja novinara Srbije – UNS. Voditelj je i autor mnogih emisija među kojima su „Moje Užice“, „Opipavanje pulsa“, „Put do zvezda“, „Istina blaga vredi“.  U slobodno vreme piše poeziju. U avgustu prošle godine dobio je nagradu „Čuvar tradicije Zlatiborskog kraja“. Za blog „Kulturna Srbija“ govori o novinarstu, o humanitarnoj akciji ali o tome gde sebe vidi za deset godina.

Šta za tebe znači novinarstvo?
Za mene je novinarstvo način iskazivanja identiteta, kako svog tako i idetiteta sagovornika. U tom pozivu čovek se neprestano izgrađuje kroz tuđa iskustva, ali se takođe trudi da publiku izgradi na osnovu iskustva sagovornika. Trudim se da razumem ljude, njihovu ulogu u onome što rade i da to predstavim gledaocima / čitaocima na iskren i objektivan način. Novinarstvo ne bi trebalo da bude stil života ali je svakako način razmišljanja o svetu, ljudima i događajima. Novinar je pozadina onoga što prezentuje, ali svakako, mora svoju ličnost da izgradi kroz izbor tema, događaja, ljudi, a ne da svoju ličnost stavlja u prvi plan. Pri tome morate biti obrazovani, nenametljivi, svestrani. A to su svakako izazovi koji sebi postavljam u drugim sferama života ne samo u novinarstvu.

Koje osobine ceniš kod ljudi?
Pre svega, tu je iskrenost, kao jedna marginalizovana osobina. Načinom života koji nam prezentuju mediji, događajima vezanim za problem društva, korupcija, zapošljavanje, odnosi sa šefom i milioni drugih premiera guraju iskrenost kao nešto nepoželjno i suvišno. Počeli smo da je čuvamo samo za uzak krug ljudi – porodicu i prijatelje, a to je najbitnije da bi se ostvarila tolerancija, i međusobno razumevanje i uvažavanje. Svestranost, svakako je da znamo da je duhovno bogastvo još uvek važnije od materijalnog.

Šta si naučio predhodnih godina tokom rada na autorskoj emisiji „Opipavanje pulsa“?
Naučio sam da budem strpljiv, istrajan, odlučan. Shvatio sam da ljudi nekada nisu onakvi kakvim ih drugi ljudi vide i da moram da ih prikažem na jedan sveobuhvatniji način da predstavim njihove kvalitete na pravi način, što mi je omogućilo da i sebe izgrađujem. U tome mi je dosta značilo savladavanje sopstvenih grešaka i mana pa sam kroz jednu ogromnu strpljivost i istrajnost sebe usavršio, ali trudio se da gledaocima i čitaocima pokažem koliko vrednih ljudi i osobina ima u onome što se žargnoski naziva „običnost“.

Jedan si od pokretača humanitarne akcije "Srcem za Pavla", kako si došao na tu ideju?
Svakodnevno u medijima imao priliku da čujemo da neko traži pomoć. Tako je i porodica Milutinović imala potrebu da se obrati medijima, a pošto sam imao sreću da sarađujem sa jako humanim i dobrim ljudima i pošto volim da pomažem drugim ljudima koji su u nevolji, u pomoć tih ljudi rešio sam da pokrenem humanitarnu akciju za pomoć dečaku Pavlu. Akcija je uspešno završena i za nju sam dobio nagradu. A najveća nagrada, tj. satisfakcija u toj akciji je što sam uoep uz pomoć dobrih ljudi Pavlu da vratim osmeh na lice, volju za borbom i veru u život. Osim toga, motiv mi je bio da pokažem društvu da je igorisanje ili prelaženje preko problema onih kojima je pomoć potrebna vedna velika socijalna bolest da zajedničkim možemo da je izlečimo kroz solidarnost.

Kakav je bio odziv?
Odziv je bio veliki. Sve je počelo od moje emisijie tj. novogodišnjeg programa 2012. Godine u kome su gostavle Pavlova majka i glumica Divna Marić. S obzirom da Divna vodi radionicu glume odlučila je da se priključi mojoj akciji i da nam pomogne. Nas dvoje smo u nastavku akcije organizovali niz aktivnosti (humanitarne predstave, nedeljka družena na trgu posvećena Pavlu, gostovanja u medijima). Čak smo uz pomoć mog druga Slobodana, vlasnika jedne auto škole u Užicu organizovali prvi humanitarni autoslalom u Srbiji koji je bio posvećen Pavlu. Udruženje novinara Srbije, UNS, takođe se priključilo akciji i mnogo nam je pomoglo. Radilo smo srcem i ljudi su to prepoznali. Uspeli smo i dokazali da i dalje postoje ljudi koji su dobri, humani i spremni da pomognu ljudima koji su u nevolji.

Gde sebe vidiš za deset godina?
Učim i učim kako da budem u dobru svaki dan i vidim sebe u tom dobru, koje otvara vrata svih mojih želja. Želja mi je da radim na jednoj od gledanijih televizija kao voditelj neke od zabavnih emisija, jer već imam neko iskustvo u tome, i mislim da mi taj tip emisija najviše odgovara, a ima i dosta tema i ideja koje bi bile ne samo zabavne već i edukativne.

Tvoj živtni moto?
U svemu postoji dobro čak i u onome što mislimo da je loše.

Nešto više: Katarina Marković

Prošle nedelje televizija Pink startovala je svoj novi projekat „Audicija“ u kojoj se takmiče komičari. Pored muškog dela žirija u kojem su Milan Kalinić, Marko Živić, Andrija Milošević i Dragan Maca Marinković, u ekipi u ulozi voditeljke nalazi se šarmanta glumica Katarina Marković.

Nakon završetka osnovne škole iz rodnog Kruševca preselila se sa porodciom u Beograd. Budući da nije iz prvog puta upisala glumu, Katarina se odlučila za Pravni fakultet koji je upisala i uspešno završila prvu godinu. Na insistiranje profesora Minje Dedića odlučuje ponovo da pokuša i upada u klasu Vlade Jeftovića.

Prvu televizijsku ulogu dobila je na trećoj godini studija u seriji „Agencija za SiS“, gde je glumila Rozu. Zbog straha od kastinga nije želela da ide, ali na nagovor cele klase otišla je na kasting i dobila ulogu. Iste godine pojavila se u epizodnoj ulozi kao kćerka Jove Otrova u seriji „Ljubav, navika, panika“. Nakon Agencije doša je novi angažman u vidu filma „Promeni me“ u kojem je tumačila Kaću. Potom sledi glavna uloga u Pinkovom novom sitkomu „Kuku Vasa“. Učestvovala je u projektima kao što su „Pevaj brate!“ i u novoj sezoni kultne serije „Otvorena vrata“. Publika je trenutno može gledati kao Anitu Nikezić u trećoj sezoni serije „Budva na pjenu od mora“. Katarina je nedavno i završila snimanje filma „Vlažnost“.

Pored posla na televiziji Katarina ima i zavidnu listu uloga na daskama koje život znače. Još uvek pamti tremu pre svoje prve premijere „Don Žuan“ u Bitefu. Voli da istakne da voli svoje uloge iz predstava „Dečko koji obećava“ i „Piste za Šeherezadu“. Aktivna je u dečjem pozorištu „Boško Buha“ gde ima redovan repertoar. Predstave koje se izdvajaju su: „Mala sirena“, „Iza kulisa“, „Pepeljuga“, „Škola rokenrola“, „Vasilisa Prekrasna“.

Trenutno je angažovana u emisiji „Audicija“ koja se emituje na televiziji PINK, nedeljom od 21:00h. Dok je repriza zakazana sledećeg dana (ponedeljak) u 12:00.

Intervju: Peđa Damnjanović

Glumac i voditelje “Srećne“ televizije Peđa Damnjanović malo veću pažnju na sebe skrenuo je kao Boža iz zabavne emisije „Čađava mehana“. Za blog „Kulturna Srbija“ govori o projektima u kojima je učestovovao, o daljim planovima predstave „Kabare Harms“, o svom viđenju formata kao što je telenovela, ali i o tome da li će dati svoju punu podršku najstarijom ćerki Tinji koja je već krenula njegovim glumačkim stopama.

U poslednjim mesecima 2014. godine imali ste premijeru predstave “Kabare Harms“, kakvi planovi postoje za predstavu u ovoj Novoj godini?
Predstava “Kabare Harms” u režiji talentovane i hrabre rediteljke Kristine Opsenice je imala premijeru 30. oktobra i naišla na izuzetne kritike, kako kolega tako i “obične publike”, a sledeće igranje očekujemo u februaru, takođe u Bitef teatru.

Već duži period ste deo glumačke ekipe emisije „Čađava mehana“. Koliko je zanimljivo raditi na takvom projektu?
Privilegija je kada glumac ima priliku da  snima nešto dve godine u kontinuitetu, još kada sarađujete sa profesionalcima i talentovanim glumcima kakve su moje kolege iz Mehane, onda je to pun pogodak.

Oprobali ste se kao i voditelj. Kada biste morali isključivo da se bavite voditeljstvom koju oblast bi odabrali, informativu ili vam je više zanimljiv život poznatih?
Siguran sam da bi to bila pre informativa, zapravo “Jutarnji program” je nešto što bih,  ako moram da se bavim voditeljskim poslom, rado radio. Zabava je veoma klizav teren, naročito u današnje vreme kada je trka za rejtingom nešto što je na prvom mestu, i nešto zbog čega morate da se bavite temama i razgovorima koji su daleko od kulturnog i pristojnog. Kada je u pitanju zabavni program, gledam  muzičko-takmičarske emisije na svim televizijama, eto, možda bih voleo da budem domaćin u takvom šou programu.

Radili ste i „Zelenu emisiju“ na Studiju B, kakvo vas sećanje i iskustvo veže sa snimanje tog projekta?
Većina projekata koja okupi malu, ali odabranu ekipu često bude vrlo kvalitetna, to je bio slučaj i sa “Zelenom emisijom", nas nekoliko se bavilo vrlo ozbiljnim temama, koje su izuzetno značajne za celu planetu. Drago mi je što se na našim televizijama sve više govori o zaštiti životne sredine i generalno zelenim temama, iako još uvek nedovoljno, ipak postoji pomak. Čim mi poslovne obaveze prema matičnoj televiziji budu dozvoljavale, rado ću se vratiti “Zelenoj emisiji”.

TV serija "Recept za ljubav"

Učestvovali ste u nekoliko emisija i serija na televiziji Happy. U koji projekat ste uložili najviše truda i zaista žalite za njim što još uvek nije na programu?
U pitanju je projekat “Recept za ljubav”, takođe izuzetno talentovane rediteljke Nataše Sević, za koji samo snimili samo jednu epizodu, ali je rediteljka zbog lepih porodičnih obaveza morala da napravi pauzu, a mi strpljivo čekamo njen povratak i naravno nastavak snimanja.

Mnogi u Srbiji imaju predrasude prema tv formatu zvanom telenovela. Iako se već uspešno decenijama prikazuju na našim malim ekranima, i dalje se sprominju u negativnom smislu. Vi ste učestvovali u našoj prvoj i jedinoj za sada telenoveli „Jelena“, da li i vi delite mišljenje kao većina, ili biste ponovo rado prihvatili učešće u nekoj telenoveli?
Snimanje serije kao što je “Jelena” bih uvek rado prihvatio, negativan smisao projektima uvek su davali najčešće ljudi koji nisu deo istog, a voleli bi da jesu. Jelena je okupila jako dobre glumce, reditelje, scenariste i ostale “filmske radnike”, a svoju premijeru je imala na jednoj od najkvalitetnijih televizija u Srbiji. Još jedan, za mene veliki plus, je čast i sa druge strane nesvakidašnje iskustvo da glumim dva lika, odnosno braću blizance,  Repera i Jocu, i sećam se da su me često ljudi pitali: ”Ok, ti glumiš Repera, a ko glumi njegovog brata Jocu?”.

Imate iskustva i u sinhronizaciji crtanih filmova. Kakav je osećaj „udahnuti“ život nekom junaku iz animiranog filma?
Sinhronizacijom crtanih  i igranih filmova i serija se bavim već osam godina, skoro svakodnevno, to je veliki posao i iskustvo, ali i velika radost kada na taj način oživite neki lik, a ja sam imao sreću da dajem glas našim velikim i vrlo interesantnim i duhovitim likovima kao što su: Kung Fu panda, Kasper, Petar Pan, Avatar, Moćni rendžeri, Nindža kornjače, a već u februaru u naše bioskope stižu “Asteriks i Obeliks” koji sam završio pre nekoliko dana.

Vaša najstarije kćerka Tinja, krenula je vašim glumačkim stopama. Učestovovala je u već nekoliko velikih projekata. Ako se odluči da joj to bude životni poziv, da li ćete joj dati vašu potpunu podršku ili zbog možda nekog vašeg iskustva pokušaćete da je odgovoriti od te profesije?
Ukoliko i kad odraste bude odlazila na snimanja sa ovoliko sreće, ozbiljnosti i prirodnosti u sebu, imaće moju podrsku.

Peđina ćerka Tinja u seriji "Urgentni centar"

Da li za ovu godinu pripremate neke nove projekte, bilo da je u pitanju emsije, predstave, tv serije?
Na proleće počinjem snimanje filma jednog našeg mladog redtelja, ali u ovom trenutku ne smem da vam  kažem ni ime reditelja, a ni radni naslov filma. U međuvremenu ću sa svojom kumom i koleginicom Bojanom Ordinačev završiti predstavu za decu.

Kakvo je vaše mišljenje o trenutnom stanju kulture u našoj zemlji? Po vama šta je prvi korak koji bi trebao da se uradi da bi se situacija bar malo popravila?
Stanje nije blistavo, ali mislim da je dobar način za čvršću kulturu, da aktiviramo sve bioskope, pozorišta i kulturne ustanove u unutrašnjosti, u  svakom gradu i mestu u Srbiji.

TV Premijera: Mamula

Nova godina donosi nove televizijske premijere domaćih filmova. Nakon premijere "Kada ljubav" zakasni na red je došao film Milana Todorovića "Mamula". Posle premijere na Festu 2014. i učešča na međunarodnim festivala, televizijska premijera zakazana je na RTS-u, danas (2. januar) u 22:10h.

Sa namerom da publiku pre svega zabavi pa i uplaši, reditelj je crpeo inspiraciju iz američkih i italijanskih horora B kategorije iz 70-tih i 80-tih godina.

Za scenario bili zaduženi Marko Backović, Milan Konjević (koji je već sa Todorovićem sarađivao na filmu "Zona mrtvih" i Beri Kiting.  Zanimljivost koja se veže za ovaj film jeste da da se on snimio u roku od 15 dana. Film je sniman u Herceg Novom i okolini ali najveći deo filma sniman je na ostrvu Mamula.

Budući da se u filmu priča na srpskom ali većinu i na engleskom jeziku pored naših glumaca tu su se našli i "stranci", glumačku podelu čine: Kristina Klib, Natali Bern, Slobodan Stefanović, Dragan Mićanović, Miodrag Krstović, Janko Cekić, Jelena Rakočević, Sofija Rajović, Zorana Kostić Obradović i Franko Nero.

Priča filma "Mamula" govori o dve studentkinje iz Amerike, Keli i Luis, koje dolaze u Crnu Goru da posete Aleksu, prijatelja iz studentskih dana. Posle nekoliko dana uživanja, njihov prijatelj i kolega sa fakulteta ih nagovara da posete napušteno ostrvo Mamula, iako su upozoreni da se na njemu dešavaju čudne stvari i čuli su razne legende o njemu. Na ostrvu zatiču samo ribolovca koji drži lepu devojku za koju se ispostavi da je sirena koja lepim izgledom i pesmom opčinjava, a potom se ubrzo pretvara u krvožendog monstruma.

Glumac Franko Nero dobitnik je nagrade "Vremeplov", koja se dodeljuje za izuzetan doprinos žanrovskom filmu na festivalu Sidžes, najvećem na svetu u oblasti fantastike. On je nagradu dobio za ulogu ribara upravo u filmu "Mamula".

TV Premijera: Kad ljubav zakasni

Nakon uspešnog bioskopskog prikazivanja, kao i serije "Samac u braku", televizija PRVA svoje gledaoce prvog dana Nove 2015. godine obradovaće sa televizijskom premijerom filma "Kad ljubav zakasni"

Scenario za film radila je Milena Depolo, dok režiju u potpunosti potpisuje Ivan Stefanović. Po ovom romanu već je urađen film "Brod plovi za Šangaj" 1991. godine u kojem su glavne uloge imali Vesna Trivalić i Svetislav Goncić.

Uspešni mladi advokat Radmilo već je godinama zaljubljen u lepu Beograđanku Ljiljanu. Uprkos tome što je najpoželjniji neženja svog malog grada, on odoleva svim primamljivim bračnim ponudama, i ostaje odlučan u nameri da baš Ljiljana bude njegova žena. Sa druge strane, Ljiljana sanjari o braku sa Momčilom koji u presudnom trenutku pokazuje svoje pravo lice i odbija da se oženi Ljiljanom, ismevajući je. Tako ona iz čistog prkosa pristaje da se uda za Radmila, i oni zajedno odlaze u palanku, gde ih očekuju  radoznali i sumnjičavi pogledi.

Dok Radmilo ne može da dočeka prvu bračnu noć i sakrije ljubav i strast koju oseća prema svojoj mladoj ženi, za nju je to noćna mora i trenutak u kome će mu priznati da ga ne voli i da ne može da bude njegova žena. Za Radmila je to veliki udarac, ali on moli Ljiljanu da ostane sa njim u palanci tri meseca predstavljajući pred svima njihov brak kao srećan, dok on ne smisli način da se taj odnos okonča bez skandala, tako da nijedna strana ne bude povređena i oštećena. Ljiljana pristaje, jer je to najmanje što može da učini za njega posle onoga što mu je priredila. Kako to već biva, tokom ta tri meseca među njima ipak počinju da se razvijaju emocije, i susret koji je počeo burnom svađom i odbijanjem polako prerasta u veliku i pravu ljubav, čiji je najveći izazov da odoli zamkama koje prete od ljubomrnih

Uloge tumače: Miloš Biković, Brankica Sebastijanović, Dušanka Stojanović, Uroš Jakovljević, Jelisaveta Karadžić, Bojana Kovačević, Milo Lekić, Vanja Milačić, Sunčica Milanković, Mrđan Ognjanović...

Film „Kad ljubav zakasni“ premijerno je prikazan 3. januara 2014. godine u Sava Centru sa početkom u 20:00 časova.