Uskoro vas očekuje premijera filma „Četiri ruže“, kakve utiske nosite sa snimanja, i na koji način ste se pripremali za ulogu poročne Tijane?
Ta uloga je bila moj veliki izazov, jer je u pitanju lik potpuno različit od mene. Imala sam veliki strah da li ću se snaći u tome. Ali reditelj Vasilije Nikitović mi je našao ključ na neki čudan i samo njemu svojstven način.
Još jedan film u kojem tumačite ulogu čeka na svoju premijeru. U pitanju je film „O bubicama i herojima“, on se razlikuje od ostalih projekata jer je polovina filma animirana? Koliko vam je bilo zanimljivo ali i inspirativno učestvovati u takvom projektu?
U tom filmu imam epizodnu ulogu. Scenario mi se jako dopao, neverovatno je maštovit, i jedva čekam da film ugleda svetlost dana
Imali ste i epizodunu ulogu u filmu „Sistem“, u pitanju je urbana komedija, koliko vam je taj žanr približan?
Dosta sam radila "taj žanr" kako kažete, u svojoj dosadašnjoj karijeri, što u pozorištu što u serijama tako da mi to nije strano i brzo sam se snašla. Na žalost moram da kažem da su sva ova tri filma koje ste pomenuli odavno snimljena, ali zbog situacije u našoj kulturi još uvek ne znam kada će i da li će ugledati svetlost bioskopa.
Sarađivali ste sa Radošem Bajićem kroz seriju „Ravna gora“. Uprkos dobroj gledanosti mnogi su seriju dočekali na nož, i tražili propuste. Kako vi gledate na celokupan projekat i poruku koju je on poslao?
Mislim da ta tema svakako zaslužuje svoju ekranizaciju i Radoš se vrlo ozbiljno i predano upustio u to. Serija koju je pokušao da napravi a ciji smo videli samo prvi deo, zaokružila bi i pokazala njegov rediteljski pogled i stav prema jednoj tako velikoj temi, i onda bismo mogli da govorimo o nekoj poruci koju je hteo da pođalje ili o smislu tog projekta, ovako možemo samo da nagađamo.
U filmu „Mamaroš“ igrali ste mlađu verziju lika Mare Ilić, koju je u filmu tumačila Mira Banjac. Kakva je bila atmosfera na setu tokom snimanja?
U pomenutom filmu ja sam imala samo jednu kratku pojavu, koja je trebalo da označi Miru kad je bila mlada majka i jurila za svojim nestašnim sinom.
Milutin Milošević je malo veću pažnju skrenuo na sebe filmom „Beogradski fantom“ u kojem ste i vi učestvovali. Kako vas sećanje veže na saradnju sa njim?
Milutin je pre svega moj drug i kolega sa fakulteta i jako me lepe uspomene vežu za snimanje “Fantoma”. Sa njim sam ponovo sarađivala u filmu “Četiri ruže” gde smo takođe direktni partneri.
Serija „Pozorište u kuću“ predstavlja rimejke jedne od sada već kultunih serija istoimenog naziva. Kada ste prihvatili ulogu, da li ste se u jednom trenutku uplašili poređenja sa originalom ali i neke vrste bojkota što se radi rimejk tako popularne serije?
Iskreno, nisam nikada očekivala da će rimejk dostići slavu originala, jer se to gotovo nikada ne dešava, tako da tu vrstu pritiska nisam sebi nametala. Upustila sam se u to kao da je u pitanju jedan sasvim nov i zaseban projekat koji na neki način odaje poštu jednoj zaista velikoj seriji.
Ne. Osobine su date već na papiru. A na osnovu toga i Ljilja u svoje vreme i ja u svoje pravile smo ono što nasim karakterima najviše odgovara.
U jednom od vaših intervjua, izjavili ste da u početnim epizodama serije „Ljubav, navika, panika“ nije planiran lik Mace, da li ste bili pristupili kastingu za jednu od kćerka porodice Milićević, Maju ili Janju?
Ne, nije bilo kastinga za tu seriju koliko se sećam. Ja sam tada bila na trećoj godini akademije i pozvana sam da se priključim ekipi u trećoj epizodi.
„Ljubav, navika, panika“ zbog svoje različitosti sada je već postala kultna serija. Replike iz scenarija i danas su veoma aktuelne. Koliko vam je lik Mace bio izazovan za vas kao glumicu?
I dan danas, posle toliko godina, deca kada mi traže autograme prepoznaju uglavnom Macu, tako da mi je taj lik posebno drag, jer ako se njima toliko urezao u pamćenje, znači da sam ostavila utisak. A u to vreme, dok sam bila student, sve je bilo veliki izazov.
„Mi nismo anđeli 3“ kroz priču se svakako razliku je prva dva dela. Šta je na vas ostavio najveći utisak tokom snimanja?
Bilo je veselo i uzbudljivo na snimanju. Uspostavila sam lep odnos sa rediteljem Petrom Pašićem, sa kojim sam kasnije nastavila saradnju na njegovim narednim projektima.
U svet filma ušli ste ulogom Jovane u filmu „Stvar srca“. Partner vam je bio glumac Vuk Kostić. Za ovaj film ste osvojili i nagradu „Odlična ženska uloga“. Na šta prvo pomislite kada se prisetiti ovog filma?
Prvo pomislim na Miku Aleksića. Taj film je nastao kao rezultat jednog lepog odnosa koji je među nama nastao tokom mog boravka u grupi i koji se kasnije pretvorio u prijateljstvo. Pomislim takođe na sve one divne jedva dostupne predele po Srbiji koje nikada ne bih videla da nije bilo tog snimanja.
Svakako vredi spomenuti i vašu ulogu u tinejdžerskoj seriji „Košarkaši“. Koliko je važna ovakva uloga glumcu koji je tek počeo da gradi svoje ime?
U trenutku dok se gradi karijera svaka uloga je važna. To snimanje mi je takođe ostalo u jako lepom sećanju.
Aktivno se bavite i pozorištem. Koliko daske koje život znače, mogu da pomognu glumcu u glumačkom sazrevanju. Jer postoje glumci koji su možda samo jedanput ili čak nikada osetili pozorište u pravom smislu?
Ja sam dosta vezana za pozorište i bez njega ne bih mogla da se bavim ovim poslom. Bez snimanja mogu da izdržim duži period i nemam nikakav problem, ali bez pozorišnog rada mislim da bi mi bilo jako teško. Srećna sam da sam sve ove godine kontinuirano radila u pozorištu.
 |
| Predstava "Boing Boing" |
Učestvovala sam u još jednoj samostalnoj produkciji prošle godine. U pitanju je predstava “Rodeo”. Mislim da su u ovim našim okolnostima samostalne produkcije postale neophodne.
Glumili se na televiziji, na filmu, u pozorištu. Gde se kao glumica najbolje osećate, i šta bi od svega toga izdvojili na prvo mesto?
Pozorište je kao način rada najlepše jer nema zamornih čekanja, i nema stalnih prekida, ali osećam se dobro pred kamerom
Da li postoji neka uloga koju ste silno želeli, ali zbog nekih okolnosti niste uspeli da je dobijete?
Postoji, ali uvek se posle ispostavi da je baš bilo dobro što je nisam dobila.
Da li trenutno radite na nekom projektu?
Trenutno iz privatnih razloga nisam u mogućnosti da se posvetim novim projektima.
Kako vi trenutno vidite stanje kulture u našoj zemlji? Po vašem mišljenju, da li možemo da se nadamo nekom poboljšanju?
Stanje je katastrofalno, blago rečeno. Ali poboljšanje će kad tad doći, naše je da se borimo i da verujemo u to.
No comments:
Post a Comment