Intervju: Peđa Damnjanović

Glumac i voditelje “Srećne“ televizije Peđa Damnjanović malo veću pažnju na sebe skrenuo je kao Boža iz zabavne emisije „Čađava mehana“. Za blog „Kulturna Srbija“ govori o projektima u kojima je učestovovao, o daljim planovima predstave „Kabare Harms“, o svom viđenju formata kao što je telenovela, ali i o tome da li će dati svoju punu podršku najstarijom ćerki Tinji koja je već krenula njegovim glumačkim stopama.

U poslednjim mesecima 2014. godine imali ste premijeru predstave “Kabare Harms“, kakvi planovi postoje za predstavu u ovoj Novoj godini?
Predstava “Kabare Harms” u režiji talentovane i hrabre rediteljke Kristine Opsenice je imala premijeru 30. oktobra i naišla na izuzetne kritike, kako kolega tako i “obične publike”, a sledeće igranje očekujemo u februaru, takođe u Bitef teatru.

Već duži period ste deo glumačke ekipe emisije „Čađava mehana“. Koliko je zanimljivo raditi na takvom projektu?
Privilegija je kada glumac ima priliku da  snima nešto dve godine u kontinuitetu, još kada sarađujete sa profesionalcima i talentovanim glumcima kakve su moje kolege iz Mehane, onda je to pun pogodak.

Oprobali ste se kao i voditelj. Kada biste morali isključivo da se bavite voditeljstvom koju oblast bi odabrali, informativu ili vam je više zanimljiv život poznatih?
Siguran sam da bi to bila pre informativa, zapravo “Jutarnji program” je nešto što bih,  ako moram da se bavim voditeljskim poslom, rado radio. Zabava je veoma klizav teren, naročito u današnje vreme kada je trka za rejtingom nešto što je na prvom mestu, i nešto zbog čega morate da se bavite temama i razgovorima koji su daleko od kulturnog i pristojnog. Kada je u pitanju zabavni program, gledam  muzičko-takmičarske emisije na svim televizijama, eto, možda bih voleo da budem domaćin u takvom šou programu.

Radili ste i „Zelenu emisiju“ na Studiju B, kakvo vas sećanje i iskustvo veže sa snimanje tog projekta?
Većina projekata koja okupi malu, ali odabranu ekipu često bude vrlo kvalitetna, to je bio slučaj i sa “Zelenom emisijom", nas nekoliko se bavilo vrlo ozbiljnim temama, koje su izuzetno značajne za celu planetu. Drago mi je što se na našim televizijama sve više govori o zaštiti životne sredine i generalno zelenim temama, iako još uvek nedovoljno, ipak postoji pomak. Čim mi poslovne obaveze prema matičnoj televiziji budu dozvoljavale, rado ću se vratiti “Zelenoj emisiji”.

TV serija "Recept za ljubav"

Učestvovali ste u nekoliko emisija i serija na televiziji Happy. U koji projekat ste uložili najviše truda i zaista žalite za njim što još uvek nije na programu?
U pitanju je projekat “Recept za ljubav”, takođe izuzetno talentovane rediteljke Nataše Sević, za koji samo snimili samo jednu epizodu, ali je rediteljka zbog lepih porodičnih obaveza morala da napravi pauzu, a mi strpljivo čekamo njen povratak i naravno nastavak snimanja.

Mnogi u Srbiji imaju predrasude prema tv formatu zvanom telenovela. Iako se već uspešno decenijama prikazuju na našim malim ekranima, i dalje se sprominju u negativnom smislu. Vi ste učestvovali u našoj prvoj i jedinoj za sada telenoveli „Jelena“, da li i vi delite mišljenje kao većina, ili biste ponovo rado prihvatili učešće u nekoj telenoveli?
Snimanje serije kao što je “Jelena” bih uvek rado prihvatio, negativan smisao projektima uvek su davali najčešće ljudi koji nisu deo istog, a voleli bi da jesu. Jelena je okupila jako dobre glumce, reditelje, scenariste i ostale “filmske radnike”, a svoju premijeru je imala na jednoj od najkvalitetnijih televizija u Srbiji. Još jedan, za mene veliki plus, je čast i sa druge strane nesvakidašnje iskustvo da glumim dva lika, odnosno braću blizance,  Repera i Jocu, i sećam se da su me često ljudi pitali: ”Ok, ti glumiš Repera, a ko glumi njegovog brata Jocu?”.

Imate iskustva i u sinhronizaciji crtanih filmova. Kakav je osećaj „udahnuti“ život nekom junaku iz animiranog filma?
Sinhronizacijom crtanih  i igranih filmova i serija se bavim već osam godina, skoro svakodnevno, to je veliki posao i iskustvo, ali i velika radost kada na taj način oživite neki lik, a ja sam imao sreću da dajem glas našim velikim i vrlo interesantnim i duhovitim likovima kao što su: Kung Fu panda, Kasper, Petar Pan, Avatar, Moćni rendžeri, Nindža kornjače, a već u februaru u naše bioskope stižu “Asteriks i Obeliks” koji sam završio pre nekoliko dana.

Vaša najstarije kćerka Tinja, krenula je vašim glumačkim stopama. Učestovovala je u već nekoliko velikih projekata. Ako se odluči da joj to bude životni poziv, da li ćete joj dati vašu potpunu podršku ili zbog možda nekog vašeg iskustva pokušaćete da je odgovoriti od te profesije?
Ukoliko i kad odraste bude odlazila na snimanja sa ovoliko sreće, ozbiljnosti i prirodnosti u sebu, imaće moju podrsku.

Peđina ćerka Tinja u seriji "Urgentni centar"

Da li za ovu godinu pripremate neke nove projekte, bilo da je u pitanju emsije, predstave, tv serije?
Na proleće počinjem snimanje filma jednog našeg mladog redtelja, ali u ovom trenutku ne smem da vam  kažem ni ime reditelja, a ni radni naslov filma. U međuvremenu ću sa svojom kumom i koleginicom Bojanom Ordinačev završiti predstavu za decu.

Kakvo je vaše mišljenje o trenutnom stanju kulture u našoj zemlji? Po vama šta je prvi korak koji bi trebao da se uradi da bi se situacija bar malo popravila?
Stanje nije blistavo, ali mislim da je dobar način za čvršću kulturu, da aktiviramo sve bioskope, pozorišta i kulturne ustanove u unutrašnjosti, u  svakom gradu i mestu u Srbiji.