Ekskluzivno: Dejan Jelača

Foto: Anthony Mangham Photography

Popularni glumac i voditelj Dejan Jelača koji živi na relaciji Beograd - Njujork, sa velikim uspehom gradi karijeru na obe "strane". Dok u Njujorku dobija epizodne uloge u popularnim serijama, u Srbiji počinje da priprema novi sedmi serijal emisije "30 minuta", ali očekuje ga i premijera serijala "Zaboravljeni umovi Srbije". O tome kako je započeo svoj životni san, o poslovnim uspesima ali i ljubavi, Dejan ekskluzivno govori za blog "Kulturna Srbija".

Posao spikera na radiju NBC za istočnu Evropu dobili ste praktično preko telefona – budući da ste tako kasting odradili? Kako ste saznali za taj posao, i kako ste se osećali tokom rada na prvom zadatku? 
- To se desilo tačno pre 11 godina, kada sam otišao na odmor kod prijatelja. Saznao sam da se traži spiker i želeo sam da pokušam. Više je to bilo iz znatiželje, da proverim kakav mi je engleski. Zaista sam se iznenadio kada sam razmenio nekoliko reči sa agentom, da bi  mi posle dva dana rekao da sam dobio posao. Našao sam se u čudu, jer me čovek nije ni video, a on mi je na to odgovorio da njih ne zanima moj fizički izgled, vać glas i akcenat koji su pogodni za ovaj posao. Onda sam se nasao u dilemi, da li da prihvatim ponudu ili da se vratim u Srbiju. Taj period je bio veoma težak u mom životu. To je značilo da treba da ostavim sve što sam imao u Srbiji, porodicu, prijatelje, kolege, posao. Ali, onda sam dobio bezgraničnu podršku svojih roditelja koji su mi i najveći pokretači, da treba da odem i prihvatim taj posao. Amerika je bila moj san. I ja sam svoj san ostvario. Ja živim svoj san.

Radite tamo već 11 godina, koliko vam je upravo to pomoglo u daljem razvoju vaše karijere? 
- Dosta mi je pomoglo. Njujork je ogroman grad, možete da upoznate različite ljude raznih profesija. Tako je sve i krenulo. Našao sam se na pravom mestu u pravo vreme sa pravim ljudima. Sklapao sam kontakte, pa sam ubrzo dobio svog agenta koji me je uveo u svet glume. Pored radija počeo sam da idem na razne audicije kako bih dobio ulogu u nekom filmu. Nisam želeo da izgubim kontakt sa glumom, na kraju krajeva to sam i završio, to je moja profesija. Tada sam dobijao da radim male projekte, a dešavalo se i da nekada nema posla, da po nekoliko meseci ne snimim ništa. Ali, to me je ojačalo, nisam dozvolio sebi da pokleknem, a bilo je trenutaka kada sam želeo da spakujem kofere i vratim se u svoju zemlju. Međutim, želja da uspem mi nije dozvoljavala da posustanem. Dosta sam naučio kada je reč o glumi, što često primenjujem i kod nas kada snimam radim neke projekte.

Pored glume, bavite se i manekenstvom, tim putem ste učestvovali u nekoliko značajnih projekata. Kako ste se odlučili na taj korak? 
- Sve se desilo sasvim slučajno. Nikada sebe nisam zamišljao kao modela. Pre nekoliko godina naišao sam na audiciju gde su tražili muškog modela za vojnička odela. Prijavio sam se i dobio priliku. Rekli su mi da im izgled mog lica odgovara i želeo sam da se oprobam i u tome. Tako je sve i počelo, s vremena na vreme uradim neku reklamu, slikanje i sve što podrazumeva posao modela. Imao sam podršku prijatelja koji su me čak i nagovorili na taj korak, a ispostavilo se da je to dobro za mene.

Preko modelinga, upoznali ste i velika imena modnih pista, Adrijanu Limu i Hajdi Klum, za koje ste u više prilika izjavili da su sasvim opuštene i da sa obe noge stoje na tlu. 
- Zahvaljući radu na polju modelinga, upoznao sam veliki broj poznatih, a sa nekim sam postao i prijatelj. Poseban utisak na mene je ostavila Hajdi Klum zbog svog prirodnog ponašanja i njen bivši muž Sila koji je vrlo duhovit. Odličan odnos sam izgradio i sa manekenkom Mirandom Ker, a upoznao sam i njenog bivseg muža, glumca Orlanda Bluma. Tu su i Adrijana Lima koja je divna osoba. Sa mnogima od njih se često i viđam, koliko nam profesionale aktivnosti dovoljavaju. Mnogo su opuštenije i prirodnije, nema tog pretvaranja od čega naše „zvezde“ pate. Sasvim je noramlano videti Adrijanu Limu i Hajdi Klum bez šminke. Poseduju jednostavnost i veliki profesionalizam. Imaju zaista korektan odnos sa saradnicima, novinarima, kolegama.

Učestovali ste u projektu "A crime to Remember", u kojem tumačite policajca koji prvi stiže na mesto zločina, projekat je radio Diskaveri ID. Da li ste možda bili informisani o tom događaju koji se dogodilo 1966 godine? 
- Nedavno sam zavrsio snimanje TV serije "A crime to Remember" na "Investigation Discovery" Kanalu. Ovo je 2. sezona i jedna istinita priča koja je potresla Ameriku 1966. godine. Velika tragedija u Teksasu kada je jedan student sa krova visoke zgrade pucao na prolaznike i tada usmrtio oko 50 ljudi. Ja igram policajca koji je prvi došao na lice mesta i posle nekog vremena usmrtio tog mladića. Bice prikazani i originalni snimci u ovom serijalu. Premijera je zakazana za kraj oktobra.

Imali ste uloge u veoma popularnim serijam kao što su „Orange is the new black“, „Blue Bloods“, „Alpha house“. Koliko te uloge su vam pomogle u daljem usavršavanju? 
- Pre TV serije "A crime to Remember" snimio sam jednu od najpopularnijih TV serija u Americi "Orange is the new black", 3. sezona gde igram Avganistanca. Takođe sam imao ulogu u TV seriji "Blue Bloods" gde se pojavljujem u ulozi Njujorškog oficira. A nedavno sam završio snimanje serije “Alpha house” gde tumačim ulogu novinara/reportera. Na moju sreću imao sam priliku da sarađujem sa velikim imenima u svetu glume i upoznao značajne kasting direktore. Što je za moju budućnost u svetu glume sjajno. Sve ove uloge mi otvaraju vrata za dalji rad u Americi.

TV Serija "Blue bloods"

TV Serija "Orange is the new black"

Jedna od novijih uloga je uloga u seriji „Elementary“ gde igrate FBI agenta Brajana Benstrola. Da li vaš lik ima zajedničke scene sa glavnim glumcima serije Džoni Li Milerom i Lusi Lu? 
- Još kao mali želeo sam da zaigram u nekoj američkoj seriji i to bas u ulozi FBI agenta. Želja mi se ispunila. Prezadovoljan sam kako je sve ispalo i jedva čekam da počne emitovanje treće sezone ove popularne serije. Posebno mi je drago što zajedno glumim sa poznatom glumicom Lusi Lu.

Za film „The life“, u kojem igrate Poljaka govorite da je to poptuno drugačiji od svega što ste do sada radili, koliko je zanimljivo iskustvo za glumca da bar na neko vreme bude nešto poptuno drugačije od onoga što on zapravo jeste? 
- Veliki je izazov kada radite nešto što do sada niste. U tom filmu igram makroa i zaista sam se dobro snašao. Noćni život Njujorka mi je poznat, ali u filmu se on predstavlja iz potpuno drugačijeg ugla. Poroci, prostitucija, ogromne žurke su glavna tema ovog filma. Mislio sam da se neću snaći, ali kada sam pogledao scenario dobro sam razmislio i prihvatio. Razlog je bio jednostavan. Želeo sam da zaigram nešto što je potpuno drugačije od mene. Vodim jedan normalan život, a ovakva uloga, koja opisuje lika koji je skroz drugačiji od mene, veliki je izazov.

U filmu „22 jump street“ igrate čudovište koji želi da pojede glavne junake. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja, budući da ste sarađivali sa velikim imenima kao što su Channing Tatum i Jonah Hill? 
- "22 Jump Street" koji je nastavak prvog dela filma "21 Jump Street" sa Channing Tatum i Jonah Hill u glavnim ulogama, u režiji dva mlada talentovana reditelja Phil Lord i Chris Miller. Reč je o akcionoj komediji čiji je prvi deo doživeo veliki uspeh i popularnost kod publike u produkciji velike i moćne Columbia Pictures iz Holivida. Premijera ovog filma se očekuje 13. juna 2014 godine u Americi. Moram da priznam da je ovo jedan od mojih najznačajniji i najvećih projekata koje sam uradio u inostranstvu. Moja uloga je mala, ali meni kao nekom ko se probija na američko tržište, koje znamo da je najveće i surovo, veoma korisna i važna. Igram ogromno, ružno čudoviste koje pokušava da pojede glavnog lika kojeg igra Jonah Hill. Sve se dešava kada pod dejstvom jakih droga glavni junaci počnu da haluciniraju. Sve scene sam imao sa Jonah Hill-om  i jednu grupnu scenu sa Channing Tatum. Bila mi je velika čast da ih upoznam. Mislio sam da su uobraženi, s obzirom na popularnost koju imaju, ali kada sam ih upoznao i razmenio po koju reč sa njima shvatio sam da grešim. To su sjajni ljudi, pre svega pravi profesionalci, a zatim i duhoviti i skroz opušteni. Dosta su doprineli tome da se osećam kao kod kuće, da ni u kom trenutku nemam tremu zbog toga što glumim sa njima. Odlični su, sve reči hvale za njih. Sve smo snimili u specijalno opremljenom studiju u Nju Orleansu, gde sam proveo nedelju dana.

Kako naši mediji prenose u jednoj predstavi igrali ste „konja na štiklama“ i upravo zahvaljujući toj predsavi ste obišli Ameriku. Koliko je zanimljivo igrati tako specifične uloge? 
- Da , tri meseca sam bio konj i to na visokim potpeticama. Zahtevno i fenomenalno iskustvo. Interesantna predstava sa kojom sam obišao celu Ameriku i Kanadu . Obožavam pozorište i mnogo mi nedostaje.

Zbog specifičnog naglaska igrali ste ljude raznih nacionalnosti, ali još uvek niste igrali Srbina. Uglavnom likovi koji su Srbi po nacionalnosti u stranim projektima su predstavljeni kao negativci, da li bi vam bio problem odigrati takvu ulogu? 
- Kao glumac prihvatio bih svaki izazov. Nisam razmišljao da li bih prihvatio da igram Srbina negativca, ali priznajem da ne bi bilo lako. Problem je taj što ljudi uglvanom povezuju glumce sa likovima koje igraju. Mi smo obični kao i svaki drugi ljudi i gluma je kao bilo koji posao. Ako bi to bio ozbiljan projekat gde bih mogao da iskažem sebe na pravi način kao glumca, mislim da bih prihvatio. Jedno je ono što sam ja i šta osećam prema svojoj zemlji, a drugo je posao.

Koliko se razlikuje rad na nekom projektu u Americi, u odnosu na rad u Srbiji? 
- Naravno da se razlikuje. Američka produkcija je mnogo organizovanija, imaju više finansijskih sredstava i naravno da je u svakom smislu bolja. Međutim, s druge strane mnogo je lepše glumiti u Srbiji. Tu mogu da iznesem svoju emociju, svoj mentalitet, a u Americi je teže. Dovoljno je samo da ne glumite na svom jeziku i sve pada u vodu. Ne postoji ta energija koju osećam kada snimam sa svojim kolegama i nikada ne može da se uporedi aplauz mojih sugrađana od onog preko okeana.

U tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže“ imali ste dosta scena sa neafrimisanim glumcima? Da li ste im u pojedinim trenutcima kao iskusniji kolega pomagali oko nekih stvari? 
- Uvek volim da pomognem pogotovo kolegama. Tačno je da sam u toj seriji sa dosta mladim i neafirmisanim glumcima, ali to mi nije predstavljalo nikakav problem. Čak sam i uživo radeći sa njima. Mnogo znači kada te mlađi kolega pita za savet, jer to znači da vrediš. To je divna tinejdžerska serija i zaista bih voleo da se snima nastavak. Divno smo se družili i odličan projekat smo napravili.

U serijalima „Zaboravljeni umovi“ igrali ste različite velikane, koji od likova je na vas ostavio najveći utisak? 
- Definitivno je to lik Kralja Aleksandra Karađorđevića. Ovo je nešto najznačajnije što sam odigrao u karijeri. Veliki je izazov za mene da igram tako veliku i značajnu ličnost iz naše istorije. Ovoj serijal je potreban i važan. U produkciji radio–televizije Srbije koja stoji iza cele price. Odlična i profesionalna ekipa ljudi koja realizuje ceo projekat. Od reditelja Petra Stanojlovića do ljudi iza i ispred kamera. Jedva čekam da publika vidi novi serijal.

TV Serija "Zaboravljeni umovi Srbije"

Mnogi su, ali i vi izjavili da ste ličili na kralja Aleksandra Karađorđevića kojeg ste upravo igrali u „Zaboravljenim umovima“, kada ste ušli u kostim i pogledali sebe u ogledalu šta ste prvo pomislili?
- Dosta  fizički podsećam na njega, što je i za mene bilo ogromno iznenađenje. Kad sam obukao kostim i kad su mi uradili šminku i frizuru, nisam mogao da verujem koliko ličimo. Svi su mi rekli da je sličnost ogromna. Prvo što sam pomislio jeste da bih voleo da sam se rodio u to vreme. Mnogo volim srpsku istoriju i zato sam prihvatio tu ulogu. Ako nisam mogao da učestvujem tada, onda barem kroz lik da osetim to vreme. Imao sam veliki strah i tremu kada sam dobio ponudu da igram kralja. Na kraju je sve ipalo savršeno. Prezadovoljan sam.

Da li imate neku ulogu koji biste želeli da odigrate, a da do sada za to niste imali prilike? 
- Nisam razmišljao šta bi to moglo da bude, ali sigurno da bih prihvatio ulogu u nekoj romantičnoj komediji. Po prirodi sam veoma emotivan i duhovit i mislim da bih se snašao. Igrao sam i negativce, a sada bih želeo da se oprobam i u tome. Možda i neki triler ili horor film.

Pre emisije „30 minuta“, skoro tri godine ste radili emisiju „Četvrti zid“, koja se bavila pozorištem. Koliko vam je tada bilo poznato uređivanje emisije, i da li je to vaš prvi da kažemo izlet u takvu vrstu projekta? 
- Odrastao sam u pozorištu. Moji baka i deka su bili glumci, pa sam non stop vreme provodio u pozorišu. Možda se odatle i javila moja želja za glumom. Naravno da mi je to dosta pomoglo da se snađem u ulozi voditelja i autora emisije koja se bavim temom pozorišta. To je bio moj prvi projekat kada je reč o novinarstu. Ta emisija mi je dala vetar u leđa i naterala me da probam nešto novo, nešto kompleksnije.

Emisija „30 minuta“ traje već šest sezona, po vama šta je to što privlači publiku da i dalje budu uz male ekrane kada se emisije emituje na ART televiziji? 
- Već uveliko spremam sedmu sezonu emisije “30 minuta”. I zadao sam sebi ogroman zadatak, jer kada vam sezone otvore Milena Dravić, Nebojša Glogovac i Nikola Rakočević, šta vam drugo preostaje nego da se potrudite i nađete ličnost u rangu sa ovim profesionalcima. Mislim da su gledaoci prepoznali kvalitet emisije. Ne dovodim bilo koga u goste, već osobe koje imaju nešto novo da kažu, ličnosti koje se retko pojavljuju u medijima. Energija koja postoji između gosta i mene je ključna i mislim da to gledaoce drži da petkom budu uz “30 minuta”.

Koju emisiju vam je bilo lakše raditi? „Četvrti zid“ ili „30 minuta“ u kojoj se posvećujete jednom gostu? Za koju emisiju vam je bilo dosta lakše da se spremite? 
- Emisija „Četvrti zid“ je podrazumevala tri gosta, tako da mi je tu bilo dosta teže da se pripremim. Sve su to različiti karakteri, veoma je bitno da se prilagodite svakome, pa je sam koncept tražio od mene da se prilagodim svakom. Emisija “30 minita” podrazumeva jednog gosta, što je mnogo lakše, jer mogu da se posvetim samo njemu. Ne razmišljam o tome da li je neki gost zapostavljen, što se često dešava kada u studiju imate više gostiju. Ovako sam fokusiran samo na jednu osobu.

Na osnovu čega birate sagovornike. Vi se do sada možete pohvaliti velikim brojem umetnika koji se ne viđaju tako često u medijima, a upravo u vašoj emisiji budu potpuno opušteni i iskreni.
- Mnogi su me kritikovali kako samo glumce dovodim u emisiju, što je s druge strane tačno. Kada ste glumac mnogo vam je lakše da iz te branše dovodite goste. Znam kakav je to posao, u njemu sam već godinama i mnogo mi je lakše da pričamo o toj temi. Sada sam to malo promenio pa dovodim ličnosti iz sveta sporta, mode, novinarstva, muzike. Drago mi je kada dovedem nekoga ko se retko pojavljuje u medijima, jer mi je to i cilj od samog početka. Svako će vam doći u goste kada zna da nećete da ulazite u njegov privatan život i kada je siguran da ćete na jedan prijatan i iskren način pričati o njegovoj profesiji. To je ključ uspeha emisije "30 minuta".

Zbog popularnosti emisije, da li ste u nekom trenutku dobili ponudu da pređete na drugu televiziju? 
- Dobio sam ponudu da prenesem emisiju na drugu televiziju, ali nisam prihvatio. Ovaj posao radim iz ljubavi, a ne da bi bio popularan. S druge strane, Art televizija ima svoju ciljnu publiku i ja ne želim da svoju već kultnu emisiju prenesem na neku komercijalnu televiziju. Za one koji gledaju moju emisiju važno mi je šta će pametno da čuju i nauče . Mislim da za sada neću da prelazim na drugu televiziju. Naravno, to ne znači da nikada ne bih prihvatio neku drugu ponudu.

Živite na relaciji Beograd – Njujork, među poslovnim obavezama da li pronalazite vremena i za ljubavni život? Kakvo je stanje na tom polju? 
- Dosta mi je trebalo vremena da pronađem osobu koja će razumeti moj život na relaciji Beograd-Njujork. Došao sam u te godine kada sam shvatio da je od fizičkog izgleda mnogo važnija unutrašnja lepota. Oduvek sam voleo jake i žene sa stavom, koje imaju cilj u životu i koje znaju šta hoće. Takvu sam devojku i pronašao. Teško nam je da funkcionišemo, jer ona živi u Srbiji, ali kada nekog volite shvatite da kilometri ne smeju da vam budu prepreka. Srećan sam, zadovoljan svojim emotivnim stanjem, jer bez ljubavi ne bih mogao da bilo šta radim u životu.