5 PITANJA: Stefan Uroš Tešić

"Udaj se muški", komedija sa pevanjem, telefoniranjem i lešnicima polako ali sigurno osvaja srce publike.  Ovo je komad o našim ljudima, jer takve najbolje znamo, osećamo i poznajemo. Komedija koja će vas naterati da se prepoznate, da se upustite u avanturu i da se zamislite na temu, šta sve ideje mogu, šta pokreće naše živote, kako su zamršeni nekad i jednostavni međuljudski odnosi. Za potrebe rubrike "5 pitanja", Stefan Uroš Tešić je ispred ekipe predstave odgovarao na pitanja i otkrio kako je nastala predstava, gde ih očekuju gostovanja u novoj sezoni, ali otkrio je i našim čitaocima kako se udati muški.

Kako i sa kojim ciljem je nastala predstava "Udaj se muški"?

- Komad "Udaj se muški", nezavisna je produkcija "Ispad Teatra", mlade organizacije profesionalaca i posvećenika, koji već ima nekoliko predstava, nagrada i puno gostovanja. Pored "Udaj se muški", tu su i komadi "Odlazni Terminal" i "Pu spas za sve nas". U želji da se zabavimo, i da publika dobije kvalitetnu komediju, napravljen je komad. Iz entuzijazma čistog. Angažovani su brojni saradnici, kompozitorke, scenografkinja, kostimograf...nismo želeli da tezgarimo, da imamo tri lika i kutiju za dekor. Koncept i tekst su nas gurali napred, da istrajemo.  Sjajne kolege deo su ansambla pored mene: Miloš Đorđević, glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, Snežana Savić, Ratko Tankosić, Predrag Kotur i Aleksandar Jovanović. Divan tekst je napisala Dunja Petrović, a rediteljka je Marija Lipkovski Barna, koja iza sebe ima nekoliko aktuelnih predstava.

Najavljute mnoga gostovanja sa predstavom u toku nove pozorišne sezone. Da li su neka mesta već definisana? Ko po vama bi trebalo obavezno da pogleda predstavu?

- Do sada komad je izveden 11 puta, sledeće igranje je 25.8. na Gardosu. Očekuje nas Srbobran u septembru, redovna mesečna igranja u Akademiji 28, u Beogradu. Sledeće sezone idemo za Beč, Kruševac, Kragujevac, Niš, Kraljevo, a u pregovorima je i Kanada. Ima dosta poziva, ali nije lako sve uklopiti, zboh brojih zauzeća svih, ali trudimo se da ispoštujemo i da se odazovemo. Bili smo u Paraćinu, Vršcu, Novom Sadu i na Danima komedije u Jagodini, gde je kolega Miloš Đorđevic dobio nagradu Ćuran. A komad mogu svi da gledaju i dobrodošli su. Nije komad samo za razbibrigu, ima tu i kritike, i našeg mentaliteta, i poruka koje su skrivene.

U predstavi jedina ženska uloga pripala je Snežani Savić. Kako se ona uspela snaći u većinski muškoj glumačkoj podeli. Kakav ste odnos razvili sa njom?

- Snežana Savić je sjajna komičarka. Mislim da se to ne zna baš. Njena uloga nije velika, ali je urađena dobro i zanimljivo. Saradnja je bila prijatna, a gostovanja i igranja su uživanje. Svi smo se poštovali međusobno, pomagali, cenili mišljenja, iskustva, savete. Nije bilo svađa, netrpeljivosti. Kad mi je u rokovniku dan za "Udaj se muški", ja sam srećan i taj dan mi je već lep. Tome je doprinela ekipa, divni ljudi, saradnici i naša draga Sneža.

Ekipa predstave "Udaj se muški"

Koliko sličnosti imate sa likom Dobrice kojeg tumačite u predstavi?

- Dobrica i ja, dva smo sveta različita, kako kaže Toma Zdravković u pesmi. Nisam povodljiv, nisam čovek bez stava, nisam čovek od interesa, nisam plašljive prirode. Dobrica to sve jeste. U odnosu na njega, uporan sam, ambiciozan i inicijator. Volim da igram različite karaktere, zavisi šta se ponudi naravno. Mislim da mi je Dobrica nekako "legao", razrađujem lik još kroz igranja, poigravam se, što diktiraju i ostale kolege i svako igranje sa svojom energijom i tempom.

Na kraju postavlja se pitanje: Kako se udati muški?

- Ne udajte se muškarci! Moramo biti samostalni, odlučni, hrabri. Zavisimo od sebe a ne od drugih. Lepše je i časnije biti svoj. Pristajanje na kompromise je sastavni deo života, ali ne uvek i ne po svaku cenu. Ali, kako se ipak može udati muški, da procenite da li je dobro ili ne, i to ne u Vašem životu, imate naš komad, dođite da se smejemo nama, životu, svakodnevici!

Čelične ratnice – gostujuća predstava u Madlenianumu

Čelične ratnice - žene dobrovoljci u Prvom svetskom ratu na repertoaru Madlenianuma nalazi se u utorak, 28. april!

"Čelične ratnice" je priča o ženama ratnicima i dobrovoljcima na Balkanu, u toku Prvog svetskog rata (1914-1918). Tekst je stvaran na osnovu originalnih zapisa, autentičnih izjava i odlomaka iz biografija konkretnih ratnica. Pored Prvog svetskog rata, pominju se i ratovi koji su mu prethodili: Prvi i Drugi Balkanski rat (1912-13), Nevesinjska puška 1875, ustanak protiv Osmanlija, ali i ratovi koji su sledili: Drugi svetski rat (1941-45), kao i zadnji sukob na Balkanu (1990 – 99).

Prateći živa svedočenja ovih žena i njihove biografije, monodrama otvara sliku besmisla rata i nužnosti očuvanja života i slobode. One su nadljudskim naporom i predanošću podsticale na korektnost i doslednost; služile za primer, poštovanje i postale svedočanstvo nehumanog vremena rata. Kako pre sto godina, tako i danas, one svojim prisustvom zaceljuju rane i vaskrsavaju stradanja.

Monodrama je pomen neuništivoj snazi armije čeličnih ratnica kao što su Milunka Savić, Nadežda Petrović, Flora Sandes, Mileva Marić Ajnštajn.

Tekst i režija: Jelena Mila
Igra: Jelena Mila
Kostim: Vesna Teodosić, Contrast Studios i Justin Theatre Production
Muzika: Ivan Alexandar
Produkcija: M.A.M.M.A. production
Predstava je nastala u saradnji sa:
Gradom Stokholm, ABF Stokholm, Ministarstvom kulture Republike Srbije i lokalnim partnerima.

Preporučujemo: "Upravnikovanje"

U Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" ovog meseca održaće se premijera predstave "Upravnikovanje". Autor teksta je Dušan Janković koji je svoj talenat za pisanje i komediju već pokazao preko predstave "Pukla bruka", režiju potpisuje Petar Jovanović ("Parastos u belom", "Policija ili čemu sve ovo").

U predstavi igraju: Marijana Mićić (Milena), Kristina Radenković (Ljubica), Jovana Stipić (Draga) i Milorad Damjanović (Petar).

"Upravnikovanje je satirična komedija o sistemu i nama samima. Ova priča opiisuje apsurdne situacije koje se dešavaju prilikom komunikacije sa ustaljenim sistemima državne uprave. Ova predstava nema tačnu vremensku odrednicu, ali u njoj participiraju svi skroz specifičan diskusrs "upravnikovanja" decenijama unazad. "Upravnikovanje je slika naše stvarnost ispričana na duhovit način, "Upravnikovanje" to smo mi sami..." o delu je rekao Dušan.

Reč reditelja: "Lavirinti i katakombe državne administracije iz kojih ne vidimo izlaza i u kojima vrebaju vazda novi i nedokučivi zakoni, propisi, uredbe i naredbe inspirisali su umetnička dela već generacijama. Nismo mi ni prvi, niti (kako u samoj predstavi slutimo) poslednji koji, često i naivno, nevoljmo gonjeni u taj tamni vilajet zalaze i odakle im je povratak neizvestan. Obeshrabreni nemogućnošću da taj svet menjamo ili kroz život izbegnemo, nama, kao umetnicima, dužnost je da ga makar pošteno ismejemo i tako sebe i naše sapatnike u publici ohrabrimo, ali i da se preispitamo koliko smo sebe izgubili tražeći izlaz iz ovog mraka." 

Predpremijera zakazana je za petak, 13. mart u 20:00 časova na sceni "Aleksandar Popović". Premijera je zakazana za 14. mart dok je prva repriza 26. marta.

U pripremi: Majstori, majstori

Pozorište „Boško Buha“ vredno radi da svojoj publici priredi kvalitetne predstave. Budući da je zgrada pozorišta pod rekonstrukcijom, njihov repertoar se uglavnom izvodi na sceni UK „Vuk Karadžić“. Za potrebe večernje scene, pozorište radi adaptaciju kultnog filma „Majstori, majstori“  Gorana Markovića.

Sa jedne od proba predstave

Adaptaciju scenarija uradio je sam autor. Priča ostaje ista, smeštena u jednu Beogradsku osnovnu školu, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. U školu dolazi mladi i ambiciozni inspektor kako b i istražio navode o seksualnom zlostavljanju profesorke engleskog jezika, za šta je optužen zamenik direktorke škole, a istog dana odvijaju se pripreme za ispraćaj u penziju tetkice Keve. Kroz ova dva događaja upoznajemo lice i naličje škloskog sistema, i sistema uopšte. U pozorišnoj adaptaciji, predstava će biti pomerena u žanr mjuzikla ili komada sa pevanjem, koji će doneti neophodnu stilizaciju i odmah od filmskog originala.

Dramaturg: Milena Depolo / Kompozitor: Irena Popović / Scenograf: Boris Maksimović / Kostimograf: Dragica Laušević / Organizator: Tamara Milosavljević  / Režija: Milan Karadžić

U predstavi glume: Milica Mihajlović, Uroš Jovčić, Nebojša Ilić, Borka Tomović, Nemanja Oliverić, Boba Latinović, Andrijana Oliverić, Andrija Milošević; Aleksandar Radojičić, Zoran Cvijanović, Jelena Trkulja, Katarina Marković. Miloš Samolov, Nenad Nenadović, Anja Mit, Vlada Dujović, Milorad Mandić, Nađa Sekulić, Miloš Vlakulin, Bojana Ordinačev...

Predstavljamo: Izdaja // JDP

Tekst Harolda Pintera, engleskog književnika, pesnika, urednika i političkog aktiviste, koji na suptilan i posve koncizan način predstavlja šta u stvari znači izdaja. Napisan 1978. godine i izvedeno krajem iste u Nacionalnom teatru u Londonu, u režiji Pitera Hola.

Naizgled klasična priča o ljubavnom trouglu uvodi nas u svet bračnog para ispunjenog neverstvom, dvoličnošću, zabludom i izdajom. Svet u kojem u isto vreme uzdiže i degradira ljubav dvoje ljudi.

Priča deluje vrlo obično na početku, dva prijatelja se sastaju, spontrano otkrivajući svoju bogatu i uzbudljivu prošlost, no već u narednim scenama ova priča dobija zanimljive i teško dokučive zaplete koji jedino međusobno povezani u celosti daju jedan zaokružen, rečima neizreciv smisao dela. Šta je u stvari prevara i šta ona zaista podrazumeva, koliko se različite emocije međusobno prepliću u onome koji vara, koliki je to pritisak na jedno ljudsko biće i da li takva ličnost zaista može naći sreću u svom ljubavniku? Sve su to pitanja koja na neki, veoma indirektan način bivaju sugerisana gledaocu te ga time podstiču na razmišljanje i povrh svega sumnju u ono što zna i što može znati.

Zanimljivo je da se radnja odvija oko tri lika (igrana od strane Nataše Tapušković, Gordana Kičića i Nebojše Dugalića) i sva tri su glavna lika. Međutim pred kraj predstave se pojavljuje i četvrti lik, konobar jednog restorana u Italiji. Njegova konkretna uloga je nejasna, budući da je delo prevedeno i da je samim tim izgubilo dosta svojih originalnih jezičkih konstrukcija koje iznose određenu dozu humora. Delo je prevela Vesna Radovanović i njen pokušaj da prenese duh jednog jezika je zaista vredan svake pohvale budući da su šale unutar teksta bile razumljive jedino na jeziku na kojem je delo originalno napisano.

Nebojša Dugalića, Gordan Kičića i Nataša Tapušković

Još jedna interesantna činjenica vezana za ovo delo jeste da je ono napisano u retrospekciji odnosno da, kao u delima Isidore Sekulić, siže biva ispričan od kraja pa sve do početka radnje što u početku deluje zbunjujuće na čitaoca. Međutim, kako se scene smenjuju i priča postaje sve kompleksnija, postaje jednostavnije složiti kockice i uhvatiti tok samog dela.

Reditelj Goran Šušljik kaže: „Izdaja ima interesantnu dramaturšku strukturu. A ja sam video kako taj komad može da se igra. Bio je dovoljno otvorene i dovoljno čvrste strukture, koja je veoma privlačna. Videlo se da ga je napisala ruka pozorišnog čoveka. Na jedan čudan način uvlači te u svoju banalnu priču, a s druge strane, postoji nešto više od toga. To nije samo priča o preljubi ili o ljubavnom trouglu, nego o svemu što može da podrazumeva izdaja. Šta su ti ljudi izdali? I da li je život sâm velika izdaja onoga što smo sanjali da jeste naš život, izdaja onih koji nas okružuju, bez kojih ne možemo? Jedan čitav spektar izdaja zbog kog, na kraju, kao rezultat, ne dobijaš ogorčenje, nego – prihvatanje činjenice šta je čovek. Čovek je ujedno i kreator i nemoćan učesnik. Ne treba ti velika demistifikacija, ni mistifikacija da bi se na pravi način bavio tim. Moraš da budeš intuitivan, kako Pinter kaže, ali i pedantan“.  

Za "Kulturnu Srbiju": Đorđe Kuzmanović

Ekskluzivno: Borka Tomović

Lepu i šarmantnu glumicu Borku Tomović trenutno možemo videti kao Nevenu Pavlović u hit seriji “Urgentni centar”, pored toga već treću sezonu za redom vodi emisiju za decu “Plava ptica” a uporedo igra i u pozorištu. U ekskluzivnoj nedelji bloga “Kulturna Srbija” Borka se osvrće na ostvarene projekte, govori o uspehu filma “Ničije dete”, o pozorištu “Boško Buha”, ali i o novim projektima koji je očekuju sledeće godine.

Nedavno si završila snimanje filma Nikole Ljuce „Vlažnost“. Šta nam možeš reći o svom liku i koliko si se spremala za lik?
Nikola Ljuca je reditelj sa kojim sam imala prilike da sarađujem od prve godine njegovih studija na tri kratka filma, tako da sam bila izuzetno srećna što smo sad imali priliku da radimo na njegovom prvom dugometražnom filmu. Lik Ane koji tumačim je predstavnik mlade japijevske generacije,  potpuno je drugačija od mene, tako da mi je bilo zanimljivo u pripremama za film da se kroz improvizacije  bavimo terminologijom, ponašanjem i odnosima u tom za mene, potpuno nepoznatom svetu.

Publika trenutno može da te gleda kao Nevenu Pavlović u seriji „Urgentni centar“. Koliko ti je bilo izazvno raditi ovaj lik? Budući da je serija rađena po licenci, da li si upoznata sa originalnim likom i glumicom koji je isti iznela?
Jesam, neposredno pre snimanje sam odgledala par epizoda, tako da sam imala ideju kako to izgleda, ali u konsultacijama sa rediteljem Stevanom Filipovićem odlučili smo se za potpuno drugačiji pristup liku. Ono što mi je najzanimljivije je razvitak odnosa između nje i njenog supruga,  životan je i nije idealizovan.

Već treću sezonu za redom vodiš dečju emisiju „Plava ptica“. Kakvo je iskustvo raditi za decu? Imaš li omiljeni segment emisije, mnogi obožavaju eksperimente koji se vrše na kraju emisije.
Izuzetno volim “Plavu pticu” i radujem se što se emisija emituje već sestu sezonu, pre svega zato što imamo priliku da upoznamo neku neverovatnu decu, izuzetno darovitu, i da nihova interesovanja i dostignuća predstavimo kroz emisiju. Dolaze nam u goste i divni odrasli ljudi koji toj deci mogu razne pametne stvari da kažu i poruče. A naravno, volim i Osmanove eksperimente. I sama se oduševim kad vidim šta je sve smislio.

O uspehu filma „Ničije dete“ u Venecije a i šire i danas se priča. Po tebi koji je to razlog zbog kojeg su ljudi očarani ovom pričom?
To je jedna emotivna, topla, neobična priča, a očito je da jako dobro komunicira sa publikom širom sveta. Takođe mislim da je talenat troje glavnih, mladih glumaca jako doprineo uspehu tog filma, zbog autentičnosti kojom su izneli svoje likove. Mislim da je svaki delić filma “Ničije dete” dobro uklopljen, da su svi dali sve od sebe i da je i to zasigurno jedan od činilaca zašto film nailazi na tako dobar prijem.

Učestvuješ i u filmu „Zmajovini pangalozi“ koji je nastao po istoimenoj predstavi. Šta se trenutno dešava sa njim i da li se u skorije vreme može očekivati premijera?
To je bila jedna od mojih najdražih predstava i ono što je zanimljivo je da bi likovima koje smo mi u predstavi igrali,  sada trebalo da glumimo roditelje. Nije neka novina da su umetnička dela za decu skrajnuta, da im se ne posvećuje dovoljno pažnje, tako da taj film verovatno čeka na neka bolja vremena.

Tvoj prvi film „Jelena, Katarina, Marija“ skoro je čekao pet godina od snimanja do premijere. Kakav si osećaj imala na premijeri, da li je postojao strah da se publici neće svideti ono što si radila?
Naravno da je bilo velike treme, ipak je to bila moja prva filmska uloga, ali iskreno bila sam srećna što ću i konačno videti film na velikom platnu. Žao mi je što taj film nije imao duže bioskopsko prikazivanje ali eto, možda će posle svoje premijere na televiziji dobiti neki novi život.

Scena iz filma "Jelena, Katarina, Marija"

Film će uskoro doživeti i svoju televizijsku premijeru na RTS-u? Na šta prvo pomisliš kada se prisetiš snimanja ili same pripreme za snimanje?
Pomislim na kasting, na uži krug i mesec dana neizvesnosti, a onda na najlepši period koji mi se desio u karijeri. Snimanje tog filma mi je bilo neverovatno, snimala sam film u Njujorku sa internacionalnom ekipom, tako da je taj spoj različitih kultura, razmišljanja, ideja a sve u cilju stvaranja umetničkog dela bio divan. Budila sam se nasmejana i ispunjena neverovatno pozitivnom energijom i tada sam bila, a i danas svesna da se takve stvari dešavaju vrlo retko.

Bila si deo treće i poslednje sezone „Ljubav, navika, panika“, serije koja je sada već postala kultna. Iako je prošlo 7 godina od emitovanja poslednje epizode i dan danas se koriste razne replike iz serije. Šta je to serija imala da je ljudi i danas tako dobro pamte?
Mislim da se u toj seriji sve dobro poklopilo, od scenarija preko režije, do glumačke ekipe. Humor i lucidnost koji su predstavljene situacije u toj porodici  su bile nešto u čemu su se ljudi prepoznavali i šta su voleli.

Jedno vreme je bilo priče da će se raditi nastavak snimanja? Međutim sada bez Nikole Simića to ne bi bilo potpuno. Ali da li bi ponovo pristala da se upustiš u nove avanture porodice Milićević?
Vi znate nešto što ja ne znam (smeh) mislim da ta serija bez Nikole ne bi bila potpuna tako da sumnjam da će biti nastavka.

Tvoje matično pozorište „Boško Buha“ je u fazi rekonstrukcije. Iako se predstave igraju na repertoarima drugih pozorišta, svakako nedostaje taj neki šmek koje je pozorište davalo. Da li se otprilike zna kada će pozorište ponovo otvoriti svoja vrata?
U pravu ste, i mi jedva čekamo da se vratimo u svoju matičnu kuću. Sa sigurnošću se još ništa ne zna, sa svakom novom premijerom ove sezone nadamo se da će baš ona biti ta koju ćemo odigrati u svom novom, renoviranom pozorištu.

Pozorišna sezona je uveliko traje. Gde publika može da te vidi u ovim poslednjim danima godine?    Trenutno u predstavi “Boing Boing” i predstavama mog pozorišta na drugim scenama beogradskih pozorišta.

- U više navrata si izjavila da je tvoja diplomska predstava „Bliskost“ i uloga Alise nekako najdraža. Zašto i po čemu se ta predstava izdvaja od ostalih?
Izdvaja se pre svega po tome što sam ja tu birala šta bih volela da igram, ta uloga me inspirisala i bila mi uzbudljiva za rad, uživala sam u procesu, radila sam je sa kolegama sa klase i Petrom Benčinom sa kojim sam zajedno išla kod Mike Aleksića u grupu, tako da smo se svi dobro poznavali, znali šta možemo, a onda zasigurno i podsticali jednidruge da se razvijamo i da u takvim okolnostima probamo nešto što ranije nismo.

Detalj iz predstave "Bliskost"

Da li postoji uloga koju žarko želiš i misliš da je baš stvorena za tebe? I da li je postojala uloga koju si želela a nisi dobila, pa da se kasnije ispostavilo da je ipak dobro što je nisi dobila? 
Želela bih da za koju godinu odigram lik Nastasje Filipovne iz “Idiota”, to mi je velika želja. A volela bih i bilo koju junakinju iz drama Tenesi Vilijamsa. Iz te druge kategorije ispostavilo se da svaka koju nisam dobila nije ni bila za mene. Ili ja tako volim da mislim.

Nalazimo se pred kraju godine, da li već postoje naznake za neke nove projekte u novoj godini?      U novoj godini me očekuje premijera predstave “Kralj komedije” čemu se izuzetno radujem jer je to predstava koju već godinama želim i čekam da radim. Očekuje se nastavak snimanja serije “Urgentni centar” i nadam se još nekim novim lepim stvarima.

I konje ubijaju, zar ne?

U februaru ove godine po prvi put u "Madlenianumu" j otvoren konkurs za mlade pozorišne stvaraoce. Stiglo je ukupno oko pedeset dela od koji su izabrana dva, i koja će biti postavljena na maloj sceni "Madlenianuma". Prvi projekat je dramatizacija dela Horasa Mekoja "I konje ubijaju, zar ne" koju je uradila Milica Konstantinović dok je za režiju zadužen Boris Todorović.

Premijera ovog dramsko-plesnog projekta zakazan je za 28. novembar (dok je prva reprizana 2. decembra). Članovi autorske ekipe su i kompozitor - Janja Lončar, scenograf - Milica Stanković, kostimograf - Aleksandra Kovačević i koreograf - Miloš Sofrenović.

Glumački ansambl oformljen je u junu mesecu nakon četvorodnevne autodice. Uloge tumače: Violeta Goldman, andrija Daničić, Stevan Piale, Lidija Cvetić, Miloš Milić, Iskra Brajović, Radomir Nikolić, Saša Joksimović i Dragica Ristanović. 

„I konje ubijaju, zar ne?“ baziran je na istoimenom romanu Horasa Mekoja iz 1935. godine. Tema romana su plesni maratoni koji su bili aktuelni u to vreme. Pobednik maratona dobijao bi novčanu nagradu, što je podrazumevalo da par izdrži oko 2500 sati skoro neprekidnog plesa. Za vreme takvih maratona u pregrađima Holivuda gde su ljudi bili krajnje dehumanizovani, Džindžer Rodžers i Fred Aster su „igrali pod zvezdama dok im je magičnost Holivuda svetlucala u očima, budeći sva lažna obećanja“.

Reč, dve: Semir Gicić

Mladi glumac i dramski pisac Semir Gicić trenutno uživa u uspehu koji je postigao sa svojom novom predstavom „Pazi s kime spavaš“ čije se replike sastavljene isključivo od reči pesama poznatih autora. Semir igra u Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru već šest godina. Napisao je komedije od kojih su neke na repertoarima pozorišta kako u Beogradu tako u Novom Pazaru i Bosni. Autor je predstava: „Šta se desilo drugu Milivoju“ (2009), „Avanture Boće Zloće“ (2010), „Proklestvo“ (2011), „Yeni Bazar, pazarska priča“ (2012), „Čekajući život“ (2012), „Prošlost stani-pani" (2013), „Pazi s kime spavaš“ (2014). Za blog „Kulturna Srbija“ govori o tome kako je došao na ideju da napiše komad „Pazi s kime spavaš“, čije pesme dominiraju u predstavi ali i o tome šta dalje očekuje predstavu.

Predstava „Pazi s kime spavaš“ je svakako nešto novo na našim prostorima. Kako ste došli na ideju da se sve replike iz predstave budu stihovi nekih pesama? Koliko se radilo na scenariju?

Ideja je nastala pre četiri godine. Sedeo sam u kafani sa mojim profesorom Enverom Petrovcijem i konobar je često prilazio stolu i na svako pitanje odgovarao rečenicama iz pesama koje su mi manje-više bile poznate. Nama je to bilo duhovito, a Petrovci me pogledao i rekao: „Godinama tražim pisca koji bi napisao tekst sastavljen od rečenica iz poznatih pesama i siguran sam da će takva predstava  osvojiti ove naše prostore. Ali, prestao sam da ga tražim“. Ja sam mu rekao da ću to kad-tad napisati. Od tada sam pokušavao, ali mi nije polazilo za rukom. Onda sam sedeo sa drugarom glumcem Nemanjom Janičićem koji je tražio da mu napišem neku komediju, a ja sam mu pomenuo ovu ideju. Oduševljeni Nemanja me prosto naterao da je napišem. Danima me zvao i da nije bilo njega, nikada se ne bih usudio da taj tekst završim. Pisanje je trajalo nekoliko meseci sa malim pauzama. Igor koji je režirao, često mi je davao smernice. Jako je teško, ali divan osećaj. Morate znati mnogo poznatih, priznatih i popularnih pesama svih žanrova, kako biste zadovoljili ukuse svih. Ja inače pišem komediju apsurda, ali ovo je nešto potpuno novo i teško ćete naći dramaturga ili pozorišnog kritičara koji može da nipodaštava ovakav rad. Upravo zbog samog koncepta i ideje koja se prvi put sprovela. Što kaže Brega „Nije dobra ideja koja je izrečena, nego ona što je sprovedena“. Ja sam zahvalan Petrovciju na ideji, ali i Kaji Žutić.

Da li su uloge bile namenski napisane ili su kasnije podeljene nakon što je predstava počela da se formira?

Prvo sam stvorio priču u glavi i tako sam pisao. Lik majke, ćerke, momka i prijatelja su od početka bili formirani, a lik šankera kojeg igram, napisao sam naknadno. Likovima sam davao pesme koji im karatkerno odgovaraju. Nije bilo teško oblikovati likove, teško je bilo napisati komediju do kraja a da u tekstu ne postoji reč koja nije iz neke pesme. Čak ni poštapalica!

Da li postoji neki izvođač ili grupa čiji stihovi dominiraju u predstavi? Prvenstveno koji je žanr najviše zastupljen u projektu?

Veliki sam poštovaoc lika i dela Zdravka Čolića i često sam na njegovim koncertima, ali nikako da ga upoznam. Sve njegove pesme znam, tako da on dominira. Naziv predstave je po hitu Svetlane Ražnatović i zbog popularnosti njenih pesama, rečenice iz tih pesama su prisutne. Mislim da pored Čole i Cece, najviše su prisutne rečenice iz pesama koje pevaju Bijelo dugme, Lepa Brena, Bajaga, Riblja Čorba, Miroslav Ilić, Severina, Đorđe Balašević, Željko Joksimović, Tozovac, Toma Zdravković, Aca Lukas, Dino Merlin, Željko Samardžić, Vlado Georgijev, Toše Proeski, Šaban Šaulić, Džej, Haris Džinović... Dakako, u predstavi ćete prepoznati rečenice iz filmskih ili serijskih numera, stranih evergrinova, rok, hip-hop, sevdalinki i starogradskih pesama. Kad čujem novi hit u diskoteci ili kafani, prijatelji mi kažu da protnem neku rečenicu za sledeće izvođenje. Ja odgovaram: „Sačekajte da premaši gledanost na jutjubu preko deset miliona pregleda, pa ću da je metnem“.

Kako ste zadovoljni reakcijama i odazivom publike? Da li ste se do sada susreli sa negativnim komentarima?

Nisam očekivao ovakvu popularnost predstave. Moram da priznam da premašuje moja očekivanja. Pozorišne sale su svuda ispunjene do poslednjeg mesta, publika se smeje, aplaudira i prosto uživa. Mi na sceni svako izvođenje doživljavamo kao premijeru jer osećamo jaku energiju od publike. Ja uživam sa ekipom sa kojom igram, postali smo porodica, odlično se slažemo i na sceni i van nje, apsolutno smo kompatibilni. Dobijamo različite komentare. Uglavnom čujem da ljudi nisu očekivali da replike budu u stihu, očekuju da zapevamo, jer izgleda nemoguće ići do kraja samo sa rečenicama iz pesama. To ostavlja na njih najveći utisak. Neki od njih me sretnu i kažu da društvo koje gleda predstavu često se zarazi i vode privatan dijalog kroz pesme. Postoje ljudi  koji ne vole ili ne slušaju domaće pesme, ali im bude interesantno jer im zvuči kao neki tekst u čudnom stihu. Upoznao sam dvoje ljudi kojima se nije dopalo. I obradovali su me. Uglavnom svi posle predstave imaju puno toga da kažu, važno je da niko ne ostaje ravnodušan. Dobra stvar ima hiljadu mana, loša ima jednu-ništa ne valja.

Budući da je Mirka Vasiljević koja je i glavna glumica u predstavi u drugom stanju, i kojoj uskoro predstoji porođaj, kako stoje stvari sa predstavom, da li će u njenom odsustvu naći zamena, ili će predstava biti na pauzi dok se Mirka ne vrati sa trudničkog bolovanja?

Mirka za sada i u poodmakloj trudnoći igra bez problema. Energična je, organizovana, mudra, a doduše, ima i iskustva i glumačkog i trudničkog (smeh). Uskoro dolazi pauza pred novogodišnje praznike, a tada se očekuje i termin porođaja. Nastavak dolazi u februaru i ona će se vratiti. To je ono što mi planiramo, a Svevišnji odlučuje. Nismo razmišljali o zameni. Do polovine decembra imamo zakazanih predstava. Iako želimo da usporimo, dobijamo pozive, ali zbog Mirke više gostovanja zakazujemo od početka naredne godine.

Novo: predstava "Plastika"

Iz pera Stevana Koprivice izašao je novi komad „Plastika“ koji će Beogradska publika premijerno moći da vide 11. novembra u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“. Glavne uloge igraju popularne glumice Nela Mihailović i Suzana Petričević koja je ujedno i potpisala režiju predstave.

Predstava u produkciji „FaVi teatra“ pre beogradske premijere, početkom novembra su izvedene u Batočini, Smederevu i Kruševcu. Reprize u UK „Vuk Karadžića“ zakazane su za 14. i 28. novembar, dok kasnije slede gostovanja.

Stevan Koprivica je ovu predstavu pisao namenski upravo za ove dve glumice što je kako je Suzana izjavila velika čast.

Sve se događa u teretani, čekajući dr. Štibohara. Šta je bilo, bilo je. Novom snagom u novi život. Evo njih dve, Katarine i Miline u elitnoj teretani zatvorenog tipa gde čekaju personalnog trenera koji će im odrediti vrstu treninga. Samo za njih, da budu ono što nikada nisu bile. Posle toga sledi čarobni skalpel dr. Štibohara koji će popraviti sve ono što je život pokvario.  Milina i Katarina , u godinama kada se još nada, dale su veliki novac da bi prošle kroz specijalni tretman čije je finale plastična operacija. Nikada se pre nisu srele njih dve i nikada se i ne bi srele da nije ove male teretane i trenera koji nedopustivo kasni. Dva dijametralno suprotna karaktera, dve naizgled obične ali uzbudljive  sudbine kroz koje se prelamaju smešne i bolne odrednice vremena u kome živimo , sučeliće se na spravama za korekciju tela i duše. Ishod njihovog susreta je krajnje neizvestan, kao i naši životi uostalom.

Opis likova:

Suzana Petričević ... Milina Čakarević
Dovoljno iskusna da zna šta joj je raditi, dovoljno mlada da sebi da još jednu šansu. Bila je udata za jednog „velikog baju“, prevelikog da bi ostao veran ali premalog da bi prevario smrt. Bila je zgodna provincijalka čiji se san o osvajanju velegrada ostvario. Bila je atraktivna hostesa na štandu skupih automobila na Beogradskom sajmu. Bila, sve je bila, a ona bi da bude i sada i ubuduće. Ima čisto srce i brz jezik. Odluka da prepakuje telo u ekskluzivnom  medicinskom centru  nije joj dovoljna za prepakivanje duše.

Nela Mihailović ... Katarina Bojanović

Nekadašnja perspektivna studentkinja žurnalistike. Namera  da„plastikom“  ukloni trag  bivšeg vremena ne pomaže da ukloni sve bivše tragove neveremena u kojem je živela. Dete velegrada o čijem životu su odlučivali  drugi, presenzebilna i predelikatna da bi joj bilo svejedno.  Hoće  da pokuša još jednom, dok još ima nešto malo vremena. Umela  je i ume da   voli, makar te ljubavi  bile pogrešne. Od sete se brani  gorkim humorom koji zna da bude lekovit. Uvek joj je malo nedostajalo da bude svoja i prava i uvek bi se dogodilo ono ali što sreću kvari. Nije joj mesto u ovoj teretani, ali..

Pazi s’ kime spavaš

Pozorišna sezona polako počinje.  Na sceni Akademije 28 u Beogradu, u subotu 27. septembra sa početkom u 20 časova, biće premijerno izvedena predstava „Pazi  s’ kime spavaš“. Ovu komediju napisao je Semir Gacić dok režiju potpisuje Igor Damjanović.

Tema predstave zasnovana je na  zabranjenoj ljubavi. Koncept ove komedije još uvek nije viđena na našem tržištu i zasnovan je na originalnoj ideji. Čitav tekst predstave je sastavljen od stihova popularnih zabavnih i narodnih pesama domaćih autora, kao i autora bivše SFRJ, što ovoj predstavi daje dozu nečega novog i potpuno drugačijeg.

Glavnu ulogu u ovom projektu tumači Mirka Vasiljević, koja se nalazi u petom mesecu trudnoće „Nekad nam ide bolje, nekad sporije, sve zavisi o dana i svega toga, ali dugo mi već radimo na ovom projektu“, izjavila je Mirka u emisiji „Exkluziv“.

Pored Mirke, glumačku ekipu čine i Igor Damjanović, Zinaida Dedakin, Nemanja Janičić i Semir Gacić. Reprize predstave su zakazane za 28. septembar,  4. oktobar i 10. oktobar u 20 časova. 

Bunar, drama za lažljivu decu

Teatar "Džep" (o tome kako je nastao i onome šta on nudi svojoj publici možete pročitati u intervjuu za naš blog OVDE) svoju sezonu započeo je dobrim tempom. Premijera predstave "Bunar, drama za lažljivu decu" zakazana je za petak 19. septembar u 19 časova (Temerinska 76), a ulaz se plaća knjigom. Naime umesto novca - knjiga po ličnom izboru. One će se potom slati bibliotekama koje su izgubile svoje sadržaje u majskim poplavama. 

Zbog velikog interesovanja i ograničenog broja mesta, predstava "Bunar, drama za lažljivu decu" dobila je dva reprizna termina. Prva repriza je zakazana za subotu 20. septembra u 17 časova, dok je druga istog dana ali je termin zakazan za 20 časova. Ulaz je 300 dinara. Na indekse i đačke knjižice važi popust od 50%. 

Svi se mi ponekad nađemo u mraku. U vrtlogu loših izbora. U poricanju. U tamnici sopstvenog uma. U laži. Svi smo mi ponekad u bunaru. Od silnih zidova, koje smo sami podigli, često zaboravljamo da postoji izlaz. A on je uvek tu. Sve što preostaje je da osvestimo problem i da iznađemo želju za pronalazak načina da do tog izlaza stignemo. A načina je mnogo. Izreka kaže da pravi put često nije onaj kojim se najlakše ide. Tako malo deli heroja od običnog čoveka. Potrebno je samo malo hrabrosti i odgovornosti da čvrsto stanemo na svoje noge. Svi smo voljeni vladari sopstvenih kraljevstava ako u njima vlada unutarnji mir. Ne smemo prestati da težimo ka tome. Jer, istina možda boli, ali ona i oslobađa.

"Bunar, drama za lažljivu decu" je upravo to. Alegorija o prihvatanju odgovornosti, i uopšte, o odrastanju.

Ona podstiče na komunikaciju, sagledanje i rešavanje problema, prihvatanje krivice i težnju da postanemo bolji.

Isprva je pisana za decu, ali vrlo brzo prerasta u nešto više i dobna granica za užitak u njoj počinje postepeno da se gubi. Na kraju krajeva, svi smo mi ponekad lažljiva deca. 

Preporučuje se za uzrast od 10+ godina.

Dramski tekst i režija - Nina Sibinović

Uloge tumače - Aleksa Ivanković, Nađa Maksić, Vuk Nedeljkov, Ana Jerotijević, Daniel Deni Jovančević, Sanja Homa, Tomislav Čeleketić.

Kostim - Željka Panić

Svetlo - Irena Savičić

Dizajn - Bora Mitričević

Tehnička podrška - Teodora i Saša Zurnić

Teatar "Džep" od srca se zahvaljuje Ministarstvu omladine i sporta i Novosadskom humanitarnom centru na finansijskoj pomoći da predstava postane ono što jeste.

Rezervacije su moguće (i obavezne!) na stranici Teatra "Džep" kao i na brojeve telefona 069/440-25-32 i 062/220-172