Mladi glumac i dramski pisac Semir Gicić trenutno uživa u uspehu koji je postigao sa svojom novom predstavom „Pazi s kime spavaš“ čije se replike sastavljene isključivo od reči pesama poznatih autora. Semir igra u Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru već šest godina. Napisao je komedije od kojih su neke na repertoarima pozorišta kako u Beogradu tako u Novom Pazaru i Bosni. Autor je predstava: „Šta se desilo drugu Milivoju“ (2009), „Avanture Boće Zloće“ (2010), „Proklestvo“ (2011), „Yeni Bazar, pazarska priča“ (2012), „Čekajući život“ (2012), „Prošlost stani-pani" (2013), „Pazi s kime spavaš“ (2014). Za blog „Kulturna Srbija“ govori o tome kako je došao na ideju da napiše komad „Pazi s kime spavaš“, čije pesme dominiraju u predstavi ali i o tome šta dalje očekuje predstavu.
Predstava „Pazi s kime spavaš“ je svakako nešto novo na našim prostorima. Kako ste došli na ideju da se sve replike iz predstave budu stihovi nekih pesama? Koliko se radilo na scenariju?
Ideja je nastala pre četiri godine. Sedeo sam u kafani sa mojim profesorom Enverom Petrovcijem i konobar je često prilazio stolu i na svako pitanje odgovarao rečenicama iz pesama koje su mi manje-više bile poznate. Nama je to bilo duhovito, a Petrovci me pogledao i rekao: „Godinama tražim pisca koji bi napisao tekst sastavljen od rečenica iz poznatih pesama i siguran sam da će takva predstava osvojiti ove naše prostore. Ali, prestao sam da ga tražim“. Ja sam mu rekao da ću to kad-tad napisati. Od tada sam pokušavao, ali mi nije polazilo za rukom. Onda sam sedeo sa drugarom glumcem Nemanjom Janičićem koji je tražio da mu napišem neku komediju, a ja sam mu pomenuo ovu ideju. Oduševljeni Nemanja me prosto naterao da je napišem. Danima me zvao i da nije bilo njega, nikada se ne bih usudio da taj tekst završim. Pisanje je trajalo nekoliko meseci sa malim pauzama. Igor koji je režirao, često mi je davao smernice. Jako je teško, ali divan osećaj. Morate znati mnogo poznatih, priznatih i popularnih pesama svih žanrova, kako biste zadovoljili ukuse svih. Ja inače pišem komediju apsurda, ali ovo je nešto potpuno novo i teško ćete naći dramaturga ili pozorišnog kritičara koji može da nipodaštava ovakav rad. Upravo zbog samog koncepta i ideje koja se prvi put sprovela. Što kaže Brega „Nije dobra ideja koja je izrečena, nego ona što je sprovedena“. Ja sam zahvalan Petrovciju na ideji, ali i Kaji Žutić.
Da li su uloge bile namenski napisane ili su kasnije podeljene nakon što je predstava počela da se formira?
Prvo sam stvorio priču u glavi i tako sam pisao. Lik majke, ćerke, momka i prijatelja su od početka bili formirani, a lik šankera kojeg igram, napisao sam naknadno. Likovima sam davao pesme koji im karatkerno odgovaraju. Nije bilo teško oblikovati likove, teško je bilo napisati komediju do kraja a da u tekstu ne postoji reč koja nije iz neke pesme. Čak ni poštapalica!
Da li postoji neki izvođač ili grupa čiji stihovi dominiraju u predstavi? Prvenstveno koji je žanr najviše zastupljen u projektu?
Veliki sam poštovaoc lika i dela Zdravka Čolića i često sam na njegovim koncertima, ali nikako da ga upoznam. Sve njegove pesme znam, tako da on dominira. Naziv predstave je po hitu Svetlane Ražnatović i zbog popularnosti njenih pesama, rečenice iz tih pesama su prisutne. Mislim da pored Čole i Cece, najviše su prisutne rečenice iz pesama koje pevaju Bijelo dugme, Lepa Brena, Bajaga, Riblja Čorba, Miroslav Ilić, Severina, Đorđe Balašević, Željko Joksimović, Tozovac, Toma Zdravković, Aca Lukas, Dino Merlin, Željko Samardžić, Vlado Georgijev, Toše Proeski, Šaban Šaulić, Džej, Haris Džinović... Dakako, u predstavi ćete prepoznati rečenice iz filmskih ili serijskih numera, stranih evergrinova, rok, hip-hop, sevdalinki i starogradskih pesama. Kad čujem novi hit u diskoteci ili kafani, prijatelji mi kažu da protnem neku rečenicu za sledeće izvođenje. Ja odgovaram: „Sačekajte da premaši gledanost na jutjubu preko deset miliona pregleda, pa ću da je metnem“.
Kako ste zadovoljni reakcijama i odazivom publike? Da li ste se do sada susreli sa negativnim komentarima?
Nisam očekivao ovakvu popularnost predstave. Moram da priznam da premašuje moja očekivanja. Pozorišne sale su svuda ispunjene do poslednjeg mesta, publika se smeje, aplaudira i prosto uživa. Mi na sceni svako izvođenje doživljavamo kao premijeru jer osećamo jaku energiju od publike. Ja uživam sa ekipom sa kojom igram, postali smo porodica, odlično se slažemo i na sceni i van nje, apsolutno smo kompatibilni. Dobijamo različite komentare. Uglavnom čujem da ljudi nisu očekivali da replike budu u stihu, očekuju da zapevamo, jer izgleda nemoguće ići do kraja samo sa rečenicama iz pesama. To ostavlja na njih najveći utisak. Neki od njih me sretnu i kažu da društvo koje gleda predstavu često se zarazi i vode privatan dijalog kroz pesme. Postoje ljudi koji ne vole ili ne slušaju domaće pesme, ali im bude interesantno jer im zvuči kao neki tekst u čudnom stihu. Upoznao sam dvoje ljudi kojima se nije dopalo. I obradovali su me. Uglavnom svi posle predstave imaju puno toga da kažu, važno je da niko ne ostaje ravnodušan. Dobra stvar ima hiljadu mana, loša ima jednu-ništa ne valja.
Budući da je Mirka Vasiljević koja je i glavna glumica u predstavi u drugom stanju, i kojoj uskoro predstoji porođaj, kako stoje stvari sa predstavom, da li će u njenom odsustvu naći zamena, ili će predstava biti na pauzi dok se Mirka ne vrati sa trudničkog bolovanja?
Mirka za sada i u poodmakloj trudnoći igra bez problema. Energična je, organizovana, mudra, a doduše, ima i iskustva i glumačkog i trudničkog (smeh). Uskoro dolazi pauza pred novogodišnje praznike, a tada se očekuje i termin porođaja. Nastavak dolazi u februaru i ona će se vratiti. To je ono što mi planiramo, a Svevišnji odlučuje. Nismo razmišljali o zameni. Do polovine decembra imamo zakazanih predstava. Iako želimo da usporimo, dobijamo pozive, ali zbog Mirke više gostovanja zakazujemo od početka naredne godine.
No comments:
Post a Comment