INTERVJU: Božo Vrećo

Božo Vrećo, autor sevdalinki, čovek anđeoskog glasa kako ga je nazvao "Njujork tajms", svojim kristalno čistim glasom naprosto očara publiku. Poznat kao osoba vedrog duha, koja potpuno iskreno odgovara na postavljena pitanja, osoba koja ima poseban odnos sa medijima a naročito sa poštovaocima svog rada. U razgovoru za "Kulturnu Srbiju" Božo otkriva kako je uplovio u muzičke vode, kakve utiske je poneo sa festivala "Pirineos de sur" u Madridu ali i koje savete daje osobama koje jednostavno ne žele da se ukalupe po pravilima današnjice već žele da budu svoji - drugačiji.

Evo na samom početku, jedno najklasičnije pitanje. Kako ste? Kako se trenutno osećate?

- Uvijek se trudim biti dobro najprije zbog sebe a onda i zbog mojih najdražih i publike za koju stvaram i pjevam.

Odrasli ste okruženi umetnošću. Majka vam je slikarka, u jednom trenutku ste i vi krenuli njenim stopama, slikate. Pa koliko je takvo okruženje uticali da i vi krenete da stvarate umetnost?

- To je dar i nema veze sa sredinom, meni osobno je slikanje meditacija i to posebno ikonopis i to ću raditi cijelog života, muzika je moja misija i moj put i sva umjetnost koja se prožima kroz mene srodna je i sa dozom misticizma.

U kom trenutku ste znali da je muzika vaša ljubav. Šta je to da kažem presudilo da se više okrenete ka muzici?

- Puno ožiljaka iz djetinjstva, razočarenja, boli, sve vas to obrazuje i formira, a sevdah je za mene bio i ostao lijek, kad mi je i najteže ja zapjevam a suze poteku, to je moja jedina ljubav koja me nikad nije iznevjerila, moja pjesma.

Što se tiče muzike, poznato je da ste samouki ušli u sve to. Koliko vam je bilo teško na samom početku? Niste školovali svoj glas, ali ste na tome vredno radili na njemu. Pa da li se može reći u vašem slučaju da se sve može kada se hoće ili da se upornost isplati?

- Naravno al je dar presudan, dar od Boga o koji se ne treba nikad i ni u kom obliku oglušiti,

a onda puno istrajnosti, vjere, truda, borbe za svoj cilj i na tek onda iza vas stoji uspjeh.

Početkom godine, izašao je vaš četvriti po redu album „Pandora“, pa sada kada su se utisci malo slegli, kako ste zadovoljni kako ga je vaša publika prihvatila?

- Prihvaćen je odlično jer je to nešto posve novo u sevdalinci, sve su moje kompozicije i tekstovi i jako sam ponosan na sav rad, izašao je u Briselu i pobrao izvrsne kritike na World music platformi što je i krajnji cilj.

Fotografija sa festivala "Pirineos de sur"

Nedavno ste se vratili iz Madrida, gde ste bili deo festivala „Pirineos de sur“, recite nam neke svoje utiske, kako je sve prošlo, kako ste vi prvenstveno zadovoljni održanim koncertom?

- Bilo ja famozno, oduševili su se mnome, i glasom i stasom i jako me dobro propratili tokom ta tri dana i medijski i organizacijski, divne suradnje sa flamenco muzičarima, puno novih kontakata, koncert koji počne u ponoć i publika koja je u transu zajedno sa vama i ona koja vas čeka sat vremena posle koncerta da vam ponovno iskaže poštovanje i ljubav, sve ukupno prekrasno iskustvo i prijateljstvo, zahvalan i mom bookeru Dženanu i Mooni jer sve se može kad se hoće.

Koliko je teško napisati sevdalinku? Vaša muzika je prepuna emocija, gde crpite inspiraciju?

- U ljudskoj dobroti, u sebi, u knjigama, u fotografijama, u svemu oko mene a to koliko i kako je teško vezano za sevdalinku, za mene je to kao proces disanja, neko naprosto ne zna disati, a neko diše spokojno i lako, sve je vještina,  kao i sa ljubavlju.

Postigli ste velike uspehe na raznim poljima, ali eto da kada bi morali da izdvojite jedan uspeh na koji ste najponosniji, koji bi to bio?

- Moja muzika naravno.

Pored muzike, slikanja, dizajniranja, bavite se i pisanjem. Kao kruna toga izašla je vaša knjiga „Mila“. Za one koji nisu upućeni o čemu knjiga „Mila“ govori i koja je poruka koju ona treba da pošalje? Imate li možda u planu izdavanje još neke knjige?

- Pišem novu knjigu a Mila je već obišla svijet, posvećena je mojoj mami po kojoj se i zove i lirski je roman o ljubavi, žrtvi, povezanosti, krhkosti duše i snazi rijeći.

Biti drugačiji ponekad zna i te kako da zada muke.  Kako se da kažem „suočavate“ sa negativnim komentarima. Koji savet biste dali mladim ljudima koji kreću svojim putem a potpuno su drugačiji od drugih.

- Budite  uvijek svoji jer svi koji vam seru da prostite na izrazu zbog toga, ljubomorni su i isprazni i nalik jaje jajetu, prokleto dosadni ukratko i da, nemaju svoj život, jadno zar ne?!

Imate poseban odnos sa majkom, i to govorite svakom prilikom, što je naravno normalno. Nažalost danas živimo u vremenu kada se nažalost vrednuje sve ono što je loše.  

- Moja majčica je meni sve i zahvalan sam Bogu što mi je živa i čuvam je kao zenicu oka,

a vrijeme i ljudi, nikad nemojte nikom ugađati jer nije se rodio ko je svijetu ugodio, ja imam svoj put, svoje koncerte i publiku i to je dovoljno   .

I za kraj nam otkrijte kakav odnos imate sa poštovaocima vašeg rada?

- Uvijek pun ljubavi, iskren kao da smo odrasli skupa, kao da se poznajemo oduvijek i jako prisan, ljudi vole moju iskrenost i dušu a isti se uvijek i pronalaze.