Legende: Milica Jakovljević Mir Jam

Televizija često može da stvori lošu sliku o nekoj osobi, ali takođe postoje emisije i tv serije koje svojim sadržajem uspevaju da podsete ljude na osobe koje su nepravedno zapostavljenje. To je slučaj i sa našom Milicom Jakovljević iliti Mir Jam. Za njene romane donedavno su uglavnom znali malo stariji ljudi, koji su u svoje vreme čitali te sjajno napisane priče. Mlađe generacije za lik i delo Mir Jam saznali su tek nakon što je najavljeno snimanje serije „Ranjeni orao“ po motivima njenog istoimenog romana. U izdavačkim kućama su zadovoljno trljali ruke budući da je popularnost njenih knjiga ponovo rasla pa su upravo zbog te prilike doštampavani novi tiraži. Zvali su je srpska Džejn Ostin, a slobodno može da se kaže da je ona kod u svoje vreme, bila ono što je danas Danijela Stila u svetskim razmerama. O Miličinom životu mogao se napisati roman, ali za razliku od njenih priča, ovaj ne bi imao srećan kraj.

Milica Jakovljević rođena je 1887. godine u Jagodini, ali posle Prvog svetskog rata prešla je u Beograd. Bila je sestra slavnog srpskog književnika Stevana Jakovljevića, autora „Srpske trilogije“.  Milica je isprva bila novinara u „Beogradskim novostima“ i „Nedeljnim ilustracijama“, a pseudonim pod kojim je pisala zadržala je kada se posvetila literaturi. Ona je bila tada jedna od tri žene novinara, ali Mir Jam se ipak opredelila za ljubavne zaplete.

„Samac u braku“, „Greh njene majke“, „Bilo je to jedne noći na Jadranu“ su samo neki od njenih uspešnih naslova. I dok su njene knjige čitale sve gospođice iz finih kuća, Milica je često bila osporavana. Uvek joj se zameralo da su joj romani površi i previše sladunjavi i da ne opisuju život kako su ga predstavljali njen brat ili drugi tada muški pisci. Kroz svoja dela Mir Jam je upućivala mlade devojke u tajne ljubavi i bračnog života, mada ona sama nikada nije iskusila brak.

Milica je često opisivana kao lepa, sa dugim plavim loknama i uvek smerna. Govore da je bila sušta suprotnost junakinjama iz svojih romana. Kroz njen život prošle su mnoge ljubavi ali nažalost ni jedna od njih se nije dugo zadržala. Prvo je bila zaljubljena u Svetu, pa se svoje srce poklonila slovencu Vitoju kojem je čak prosvetila roman „Slovenačka gora“, on je imao veliki uticaj na njen život  i poziv novinara. Preko njegovih članaka koje je objavljivao u „Jutru“ ona je gradila svoj stil. On je ujedno bio zaslužan za njen prvi poljubac. Milica je živela u Molerovoj ulici, tik iznad Slavije, a njen stan je često znao da posećuje i beogradski glumac Boža Nikolić, zbog kojeg je čitav njen komšiluk brujao o njihovoj navodnoj vezi.

Godine rata za Milicu su bile period siromaštva. Jedini prihod bio je honorar iz „Nedeljnih ilustracija“ i isplata za objavljivane romana. Nije imala ništa vredno da proda, a ušteđevinu nikada nije imala. Porodici nije mogla da se obrati jer je njen brat Stevan bio u zarobljeništvu, a sestre su imale decu i porodice. Iako je imala ponude da za dobre pare piše u pojedinim novinama, ona je to odbrila jer iz rata htela da izađe neokaljanog obraza. Zbog toga su je obilazili u velikom krugu jer je druženje sa njom bila opasnost, budući da je proglašena za političkog neprijatelja.

Negde pred sami kraj života, Milica je bila u velikoj oskudici, tako da je zakucala na vrata novinarskog udruženje. Oni su joj odobrili penziju, ali prekasno. Početkom zime, 1952. godine dobila je zapaljenje pluća koji su za nju imali koban iskod. Umrla je 22. decembra okaljanog imena i dela. Vest o njenoj smrti nisu objavile ni jedne tadašnje novine.