Milica Milisavljević Dugalić je interpretatorka tradicionlne muzike južnog Balkana. Rođena je u Kosovskoj Mitrovici, po obrazovanju je diplomirani novinar, ali njen život je potpuno u znaku tradicionalne muzike sa Kosova i Metohije, i važi za predstavika kosovsko-metohijske pesme. Za blog "Kulturna Srbija" Milica govori o nedavno dobijenoj prestižnoj nagradi za izvanredan doprinos u razvoju muzike, o novom albumu, ali i o pesmi Evrovizije.
Da krenemo od nečega najnovijeg, nedavno ste dobili "Balkansku muzičku nagradu" za izvanredan doprinos u razvoju muzike. Koliko vam znači ova nagrada, budući da nju dodeljuju proznati ljudi iz sveta muzike?
- Balkanska muzička nagrada je za mene posebno priznanje. To je velika, obavezujuća nagrada, koja potvrđuje da sam na pravom putu i da sa još većom energijom nastavim sa propagiranjem etno muzike i dospem do slušalaca svih generacija.
Trenutno završavate drugi album sa etno muzikom, koliko će se on razlikovati od vaših ostalih izdanja?
- Etno muzika ima svoje osobenosti, svoj sistem i svoje jedinstvene forme koje prate sve što je u životnom ciklusu. Pesme na novom albumu su brižljivo odabrane jer što ste dublje u prošlosti, više ste u budućnosti. Na novom albumu je osetan uticaj orijentalne kulture kako u sviranju tako i u pevanju, što evocira duh čitavog regiona. Odlična ekipa profesionalaca predvođena energičnom Lanom Toković, udahnula je neku novu dimenziju i živost tradicionalnim pesmama. Verujem da će ovaj album naići na dobar odjek u javnosti jer je rađen sa mnogo ljubavi u prijateljskoj atmosferi.
Po obrazovanju ste diplomirani novinar, u kom trenutku vašeg života ste shvatili da želite da se bavite muzikom?
- Pevam od kada znam za sebe, a muzika i pesma su moj život. Bila sam zabavljač od malena i aplauzi su pratili moje odrastanje. Roditelji su mi dali slobodu da se bavim čime hoću. Povlačila sam razne poteze u životu pa je i diploma žurnalistike jedna od njih, ali muzika je moja strast i srećna sam što se bavim onim što volim.
Trenutno je aktuelan izbor za pesmu Evrovizije. Vi ste na Jugoviziji učestovali tri puta. Šta bi trebalo da se desi da bi ste vi opet odlučili da se prijavite?
- Smatram da na ovoj muzičkoj smotri treba dati prednost mladim ljudima koji imaju odličan vokal ali i performans jer se Evrovizija i sluša i gleda. Da bih se prijavila, potrebno je da se desi iskrena i jaka pesma u kojoj bi se većina pronašla a ja uživala u interpretaciji.
Po vama kakvo je trenutno stanje etno muzike u Srbiji, ili uopšteno na Balkanu?
- U principu svi podržavaju tradiciju ali praksa pokazuje da nigde u medijima nema zvaničnog prostora za ovu vrstu muzike. Malo toga se radi po pitanju očuvanja tradicionalne pesme. Ministarstvo za kulturu, etnomuzikolozi, kulturne institucije, svako ima različiti pristup etno muzici i zato je učinak slab. Verujem u bolja vremena gde će etno scena dobiti zasluženi prostor i priliku da se na pravi način predstavi javnom mnjenju i tako postane neizostavni deo svakodnevnice jednog naroda.
Da krenemo od nečega najnovijeg, nedavno ste dobili "Balkansku muzičku nagradu" za izvanredan doprinos u razvoju muzike. Koliko vam znači ova nagrada, budući da nju dodeljuju proznati ljudi iz sveta muzike?
- Balkanska muzička nagrada je za mene posebno priznanje. To je velika, obavezujuća nagrada, koja potvrđuje da sam na pravom putu i da sa još većom energijom nastavim sa propagiranjem etno muzike i dospem do slušalaca svih generacija.
Trenutno završavate drugi album sa etno muzikom, koliko će se on razlikovati od vaših ostalih izdanja?
- Etno muzika ima svoje osobenosti, svoj sistem i svoje jedinstvene forme koje prate sve što je u životnom ciklusu. Pesme na novom albumu su brižljivo odabrane jer što ste dublje u prošlosti, više ste u budućnosti. Na novom albumu je osetan uticaj orijentalne kulture kako u sviranju tako i u pevanju, što evocira duh čitavog regiona. Odlična ekipa profesionalaca predvođena energičnom Lanom Toković, udahnula je neku novu dimenziju i živost tradicionalnim pesmama. Verujem da će ovaj album naići na dobar odjek u javnosti jer je rađen sa mnogo ljubavi u prijateljskoj atmosferi.
Po obrazovanju ste diplomirani novinar, u kom trenutku vašeg života ste shvatili da želite da se bavite muzikom?
- Pevam od kada znam za sebe, a muzika i pesma su moj život. Bila sam zabavljač od malena i aplauzi su pratili moje odrastanje. Roditelji su mi dali slobodu da se bavim čime hoću. Povlačila sam razne poteze u životu pa je i diploma žurnalistike jedna od njih, ali muzika je moja strast i srećna sam što se bavim onim što volim.
Jugovizija, Sarajevo 1991. godina |
- Smatram da na ovoj muzičkoj smotri treba dati prednost mladim ljudima koji imaju odličan vokal ali i performans jer se Evrovizija i sluša i gleda. Da bih se prijavila, potrebno je da se desi iskrena i jaka pesma u kojoj bi se većina pronašla a ja uživala u interpretaciji.
Po vama kakvo je trenutno stanje etno muzike u Srbiji, ili uopšteno na Balkanu?
- U principu svi podržavaju tradiciju ali praksa pokazuje da nigde u medijima nema zvaničnog prostora za ovu vrstu muzike. Malo toga se radi po pitanju očuvanja tradicionalne pesme. Ministarstvo za kulturu, etnomuzikolozi, kulturne institucije, svako ima različiti pristup etno muzici i zato je učinak slab. Verujem u bolja vremena gde će etno scena dobiti zasluženi prostor i priliku da se na pravi način predstavi javnom mnjenju i tako postane neizostavni deo svakodnevnice jednog naroda.
No comments:
Post a Comment