Ivan Mileusnić, profesionalni plesač i koreograf veću pažnju na sebe skrenuo je učešćem u dva šou programa "Ples sa zvezdama" i "Tvoje lice zvuči poznato". Plesom se bavi od svoje sedme godine, a već sa šestaest godina počeo je da drži časove plesa. Ivan je osmostruki prvak Srbije u latino plesovima. Nedavno je otvorio plesni klub "Dare to dance", a za "Kulturnu Srbiju" govori o utiscima sa otvaranje, o tome šta njegov plesni klub može da ponudi ali i o budućim planovima.
Nedavno je održano otvaranje vašeg plesnog kluba „Dare to dance“. Kako ste zadovoljni odazivom vaših kolega i saradnika? Da li su se utisci slegli?
- Da budem iskren vrlo sam zadovoljan kako je sve proteklo i ponosan sam što su svi imali samo reči hvale nakon koktela povodom otvaranja. Uz pomoć Vinarije "Čoka", Vode "Vrnjci" i "RedBull"-a uspeli smo lepo da ugostimo sve pozvane i proslavimo otvaranje. Inače to veče smo okupili samo najuže prijatelje, poslovne saradnike i VIP drugare iz javnog sveta, kao i medije kako bismo dali do znanja da smo pokrenuli novu plesnu školu u našem gradu. Žurku za kolege iz plesnog sveta pravimo tek kada renoviramo glavnu salu u kojoj ćemo raditi, a koja će se nalaziti u sklopu sportskog centra Stari dif, na Slaviji.
U kom trenutku ste odlučili da želite da otvorite plesni klub? Da li otvaranje ovog kluba predstavljao ostvarenje vaših snova ili jedan stepenik više ka cilju koji ste sebi zacrtali?
- Svakako jeste jedan veliki i ozbiljan korak napred u odnosu na sve do sada. Sada više nisam samo u ulozi igrača i saradnika nekog kluba, već odgovorno lice koje stoji kompletno iza plesa svih drugih u svom klubu, misli o milion i jednoj stvari od koje zavisi taj ples, pre svega o uslovima koji će svima koji budu deo našeg kluba omogućiti sve ono što smatram neophodnim za kvalitetan radi i napredak, ali i ono što sam i ja sam želeo da imam a nisam. A zašto baš sada ovaj korak, da budem iskren nekako sam za sve u životu čekao znak iznutra, neki impuls i sijalicu koja se upali i kao da signalizira šta treba da uradim, ili kako ljudi vole da kažu uvek sam sledio svoje srce i instinkt. Zaista sada su se kockice poklopile, postigao sam dosta toga u plesu, skupio značajno iskustvo u radu i praksi, i shvatio da želim da slušam isključivo sebe i one koje procenim da mi misle dobro za razvoj ove divne veštine. Ne volim poklopce nad glavom niti da mi bilo ko narušava optimizam i vizije. Ja sam Petar Pan koji želi zauvek da leti!
Po vašem mišljemu, po čemu će se „Dare to dance“ razlikovati od ostalih plesnih klubova, šta će on to ponuditi da bi se izdvojio od drugih?
- Ne znam, drugi će suditi o tome. Ono u šta sam siguran jeste jedan zdrav odnos prema plesu. Ples kojim se ja bavim je sport a to znači da on nije puko učenje koraka i ponavljanje istih. Ni Đoković nije dostigao svetski vrh pukim udaranjem reketa o lopticu. Dakle, ima puno stvari od kojih ples danas zavisi. Psihička i fizička spremnost, adekvatna oprema za što bolji performans, razna pravila i kodeksi ponašanja i takmičenja itd. Elem, mnogo ljudi u našoj zemlji je tokom poslednjih 15tak godina unazadilo ples i popularizaciju istog onda kada je zaista krenuo da se rapidno razvija i omasovljava. Naravno razlog su bile pare i isključivo privatnički poriv ka profitu. Deca su tretirana kao potencijalni novac, mame i tate kao bankomat mašine, radile su se samo animacije i bespotrebna višegodišnja polaganja za kojekakve značkice kako bi deca najzad došla do pravog plesa, saveza, takmičenja i suštine. Uvek je bolje tamo nešto na youtube-u i lakše je kopirati nego decu terati da koriste svoj mozak i prate svoj osećaj, nauče decu da naprave neki svoj original. Informacije se štede da bi se što duže prodavale na kašičicu, a sve to je usporavalo razvoj plesa. Danas se znanje ne štedi i zbog interneta trendovi se vrlo lako šire po svetu. Danas mnogo zaostaješ kad ne znaš, improvizacije više ne prolaze. Ideja mi je da deci pre svega pružim maksimum onoga što znam i pomognem da saznaju više i umeju bolje. Mislim da će novca uvek biti dovoljno kada si pošten, vredan, uporan, i kada s ljubavlju radiš svoj posao! Ne kažem da toga nema kod nas, naprotiv ali su mnogo brojniji oni koji na ples gledaju samo kao šansu za biznis i profit.
U poslednje vreme sarađujete sa velikim brojem poznatih ličnosti? Koja od njih je na vas ostavila najveći utisak. I koga biste želeli da vidite na časovima plesa?
- Nikad nisam voleo da izdvajam jer mi je to kao profesionalcu ružno, ali nisam ni osećao potrebu. Svako iskustvo u radu sa nekim gledam kao priču za sebe, svako je poseban na svoj način. Svako od tih iskustava i mene nauči nečemu, ako ništa drugo uvek budem bogatiji za jedan drugačiji pristup istoj problematici, plesu. Neko može da ima više ili manje talenta za igru, ali meni su iskustva sa svakim od dosadašnjih saradnika uvek bila lepa. Naravno bude uvek slatkih muka, povuci potegni figura i koraka, jer ne stoji svakome isti stil plesanja niti svako preferira isti. Inače poznate ličnosti je jako teško u kontinuitetu imati u sali i na treninzima jer i oni imaju svoj posao a pored njega još hiljade obaveza zbog tog javnog medijskog života i kretanja. Srećan sam što sam kroz svoj ples upoznao i sarađivao sa mnogim osobama koje sam kao mali gledao preko malih ekrana i bio sav ushićen. Nikad neću zaboraviti kako sam bio srećan kada sam upoznavao Lepu Brenu i kada sam prvi put zaigrao na njenom koncertu. Mislim da ne postoji dete koje nju nije obožavalo i jurilo na koncerte. Tokom prehodne godine imao sam čast da kroz dva TV šoua "Ples sa zvezdama" i "Tvoje lice zvuči poznato 2" ,u kojima sam bio angažovan kao koreograf, upoznam veliki broj novih VIP osoba i divno sarađujem. Eto Lena Bogdanović, Vanesa Šokčić, Ivan Mihailović i dalje obožavaju ples i sa ne strpljenjem očekujemo da naša velika sala na Difu bude renovirana i da nastavimo da plešemo.
Kakvi su vam dalji profesionalni planovi? Da li ćete se posvetiti samo plesnom klubu ili se krčka još neki projekat?
- Što se mog profesionalnog plesanja tiče ja sada imam novu partnerku Jelenu Stojković sa kojom sam se tokom celokupne svoje karijere nadmetao ali smo sada nas dvoje plesni par i zajedno nastavljamo osvajanja i borbu na podijumu. Srećan sam da imam odličnu partnerku, kolegu ,prijatelja i nekog ravnog sebi po iskustvu i predjenim kilometrima plesanja. Iako sam stariji i dolaze neki novi klinci, ja to gledam kao prednost jer sam sada i sposobniji da partnerci i sebi omogućim veću podršku i šanse. Što se drugih projekata tiče ne volim da pričam unapred, jer verujem u baksuz, ali krčka se uvek nešto, mene mesto ne drži to znaju svi koji me poznaju dobro. Klub jeste prioritet naravno, ali uz dobru organizaciju sve se da postići.
Nedavno je održano otvaranje vašeg plesnog kluba „Dare to dance“. Kako ste zadovoljni odazivom vaših kolega i saradnika? Da li su se utisci slegli?
- Da budem iskren vrlo sam zadovoljan kako je sve proteklo i ponosan sam što su svi imali samo reči hvale nakon koktela povodom otvaranja. Uz pomoć Vinarije "Čoka", Vode "Vrnjci" i "RedBull"-a uspeli smo lepo da ugostimo sve pozvane i proslavimo otvaranje. Inače to veče smo okupili samo najuže prijatelje, poslovne saradnike i VIP drugare iz javnog sveta, kao i medije kako bismo dali do znanja da smo pokrenuli novu plesnu školu u našem gradu. Žurku za kolege iz plesnog sveta pravimo tek kada renoviramo glavnu salu u kojoj ćemo raditi, a koja će se nalaziti u sklopu sportskog centra Stari dif, na Slaviji.
U kom trenutku ste odlučili da želite da otvorite plesni klub? Da li otvaranje ovog kluba predstavljao ostvarenje vaših snova ili jedan stepenik više ka cilju koji ste sebi zacrtali?
- Svakako jeste jedan veliki i ozbiljan korak napred u odnosu na sve do sada. Sada više nisam samo u ulozi igrača i saradnika nekog kluba, već odgovorno lice koje stoji kompletno iza plesa svih drugih u svom klubu, misli o milion i jednoj stvari od koje zavisi taj ples, pre svega o uslovima koji će svima koji budu deo našeg kluba omogućiti sve ono što smatram neophodnim za kvalitetan radi i napredak, ali i ono što sam i ja sam želeo da imam a nisam. A zašto baš sada ovaj korak, da budem iskren nekako sam za sve u životu čekao znak iznutra, neki impuls i sijalicu koja se upali i kao da signalizira šta treba da uradim, ili kako ljudi vole da kažu uvek sam sledio svoje srce i instinkt. Zaista sada su se kockice poklopile, postigao sam dosta toga u plesu, skupio značajno iskustvo u radu i praksi, i shvatio da želim da slušam isključivo sebe i one koje procenim da mi misle dobro za razvoj ove divne veštine. Ne volim poklopce nad glavom niti da mi bilo ko narušava optimizam i vizije. Ja sam Petar Pan koji želi zauvek da leti!
Po vašem mišljemu, po čemu će se „Dare to dance“ razlikovati od ostalih plesnih klubova, šta će on to ponuditi da bi se izdvojio od drugih?
- Ne znam, drugi će suditi o tome. Ono u šta sam siguran jeste jedan zdrav odnos prema plesu. Ples kojim se ja bavim je sport a to znači da on nije puko učenje koraka i ponavljanje istih. Ni Đoković nije dostigao svetski vrh pukim udaranjem reketa o lopticu. Dakle, ima puno stvari od kojih ples danas zavisi. Psihička i fizička spremnost, adekvatna oprema za što bolji performans, razna pravila i kodeksi ponašanja i takmičenja itd. Elem, mnogo ljudi u našoj zemlji je tokom poslednjih 15tak godina unazadilo ples i popularizaciju istog onda kada je zaista krenuo da se rapidno razvija i omasovljava. Naravno razlog su bile pare i isključivo privatnički poriv ka profitu. Deca su tretirana kao potencijalni novac, mame i tate kao bankomat mašine, radile su se samo animacije i bespotrebna višegodišnja polaganja za kojekakve značkice kako bi deca najzad došla do pravog plesa, saveza, takmičenja i suštine. Uvek je bolje tamo nešto na youtube-u i lakše je kopirati nego decu terati da koriste svoj mozak i prate svoj osećaj, nauče decu da naprave neki svoj original. Informacije se štede da bi se što duže prodavale na kašičicu, a sve to je usporavalo razvoj plesa. Danas se znanje ne štedi i zbog interneta trendovi se vrlo lako šire po svetu. Danas mnogo zaostaješ kad ne znaš, improvizacije više ne prolaze. Ideja mi je da deci pre svega pružim maksimum onoga što znam i pomognem da saznaju više i umeju bolje. Mislim da će novca uvek biti dovoljno kada si pošten, vredan, uporan, i kada s ljubavlju radiš svoj posao! Ne kažem da toga nema kod nas, naprotiv ali su mnogo brojniji oni koji na ples gledaju samo kao šansu za biznis i profit.
U poslednje vreme sarađujete sa velikim brojem poznatih ličnosti? Koja od njih je na vas ostavila najveći utisak. I koga biste želeli da vidite na časovima plesa?
- Nikad nisam voleo da izdvajam jer mi je to kao profesionalcu ružno, ali nisam ni osećao potrebu. Svako iskustvo u radu sa nekim gledam kao priču za sebe, svako je poseban na svoj način. Svako od tih iskustava i mene nauči nečemu, ako ništa drugo uvek budem bogatiji za jedan drugačiji pristup istoj problematici, plesu. Neko može da ima više ili manje talenta za igru, ali meni su iskustva sa svakim od dosadašnjih saradnika uvek bila lepa. Naravno bude uvek slatkih muka, povuci potegni figura i koraka, jer ne stoji svakome isti stil plesanja niti svako preferira isti. Inače poznate ličnosti je jako teško u kontinuitetu imati u sali i na treninzima jer i oni imaju svoj posao a pored njega još hiljade obaveza zbog tog javnog medijskog života i kretanja. Srećan sam što sam kroz svoj ples upoznao i sarađivao sa mnogim osobama koje sam kao mali gledao preko malih ekrana i bio sav ushićen. Nikad neću zaboraviti kako sam bio srećan kada sam upoznavao Lepu Brenu i kada sam prvi put zaigrao na njenom koncertu. Mislim da ne postoji dete koje nju nije obožavalo i jurilo na koncerte. Tokom prehodne godine imao sam čast da kroz dva TV šoua "Ples sa zvezdama" i "Tvoje lice zvuči poznato 2" ,u kojima sam bio angažovan kao koreograf, upoznam veliki broj novih VIP osoba i divno sarađujem. Eto Lena Bogdanović, Vanesa Šokčić, Ivan Mihailović i dalje obožavaju ples i sa ne strpljenjem očekujemo da naša velika sala na Difu bude renovirana i da nastavimo da plešemo.
Kakvi su vam dalji profesionalni planovi? Da li ćete se posvetiti samo plesnom klubu ili se krčka još neki projekat?
- Što se mog profesionalnog plesanja tiče ja sada imam novu partnerku Jelenu Stojković sa kojom sam se tokom celokupne svoje karijere nadmetao ali smo sada nas dvoje plesni par i zajedno nastavljamo osvajanja i borbu na podijumu. Srećan sam da imam odličnu partnerku, kolegu ,prijatelja i nekog ravnog sebi po iskustvu i predjenim kilometrima plesanja. Iako sam stariji i dolaze neki novi klinci, ja to gledam kao prednost jer sam sada i sposobniji da partnerci i sebi omogućim veću podršku i šanse. Što se drugih projekata tiče ne volim da pričam unapred, jer verujem u baksuz, ali krčka se uvek nešto, mene mesto ne drži to znaju svi koji me poznaju dobro. Klub jeste prioritet naravno, ali uz dobru organizaciju sve se da postići.
No comments:
Post a Comment