konju u jednoj od emisije. Jelena takođe za blog „Kulturna Srbija“ otkriva koliko ples i dalje zauzima mesto u njenom životu i da li u životu zaista postoji „laka lova“.
Završila si baletsku školu „Lujo Davičo“, ali ipak si završila na televiziji? U kom trenutku si shvatila da želiš da budeš deo „sedme sile“?
- Od malena se bavim igrom, počela sam sa folklor sa šest godina, i od tada sam znala da je to ljubav mog života. Upisavši baletsku školu, shvatila sam da za mene ne postoji veća ljubav i da će to biti moj poziv. Ceo život pa i sada moja inspiracija za sve je muzika i igra. Završivši baletsku školu, upisala sam fakultet za medije i komunikacije, gde sam krenula da se obrazujem za sedmu silu, malo po malo otkrivajući čari medija postala sam opčinjena i jako zainteresovana, ali još uvek sam igrala, čak sam za vreme studiranja išla i nacionalni ansambl “Kolo”, kada sam shvatila da se ipak moram opredeliti za jednu stvar odabrala sam da to bude studiranje. Napustila sam “Kolo” ali sam išla na folklor u KUD “Talija”, igravši obišla sam planetu. U jednom trenutku studiranja ukazala se prilika za Happy televiziju, otišla sam i počela raditi kao koreograf jednog projekta, međutim, bila sam jako zainteresovana za novinarski i voditeljski posao, što su i drugi videli i ukazali mi priliku da se pokažem. Dakle to je mali deo priče.. A igra će uvek biti u mom srcu i nikada neću prestati da se pomenutom bavim.
Na samom početku dok si vodila vremensku prognozu, provukla si pažnju na sebe jer si dodatno smišljana neke zanimljive priloge. Čija je bila to ideja i da li si sama smišljala sve ideje za priloge?
- Vremenska prognoza, divno iskustvo za početnika. Sama ideja da se u klasičnu prognozu dodaju još neki prilozi bila je zajednička. A svakodnevne ideje sam sama smišljala, do duše urednica mi je uvek davala smernice, dok jednog dana nije rekla, pa dete ti imaš bolju ideju od mene, od sada pa nadalje smišljaš sama. A kako sam dobijala ideje to i sam bog zna, jer šest puta nedeljno raditi svaki dan nešto novo i zanimljivo nije bilo lako, ali kako ja kažem vremenski uslovi su mi davali ideje i kreativnost. Počevši od toga kako se izvući iz snega kada nam se zaglavi auto do toga kad nas sunce obasja kako da se rashladimo.
Vodila si i jutarnji program? Kakvo iskustvo imaš po tome pitanju? Mnogi imaju problem rano da ustanu i rade? Kako ti funkcionišeš ujutru, da li ti treba vremena da središ misli ili si odmah spremna na rad?
- Ah jutarnji program i kada se prisetim spavam mi se , naravno šalim se. Kao i uvek i ovaj put ću reći, kada volite to što radite pa ništa vam nikada neće biti teško. Pitaš me kako funkcionišem ujutru evo ovako, ustanem pa nisam ni svesna da sam ustala i da idem na posao. Ali sve se to menja kada sednem u auto i pojačam muziku koja me razbudi, i naravno na svakom semaforu sledi koreografija za razgibavanje. Da ne pričam osećaj kada vam odbrojavaju sekunde pred sam početak programa, buđenje koje nema cenu. Predivno iskustvo i uvek bih se vratila da vodim jutarnji program. Na nogama od ranog jutra sa odličnom ekipom, energije nikada dosta.
Bila si deo i projekta „Natkuvavanja“? Da li možda vidiš sebe kao potencijanog učesnika? Kako se snalaziš u kuhinji?
- Jao, toliko projekata i svaki mi je na svoj način drag. Natkuvavanje sam volela iz više razloga: Obožavam da jedem, nema tog jela koje ja ne volim, takođe da isprobam nove ukuse, jer kada sam putovala kao naprimer u Meksiko, sviđalo ti se ili ne moraš da jedeš, svakako meni se i tamo hrana dopadala. Volim da kuvam, jer je kuhinja u neku ruku žensko carstvo gde može da pravi čarolije koje i sama može da proba (smeh), a što se tiče učestvovanja ni sa tim nemam nemam problem, jer bih sve pobedila ako ne sa poenima onda sa ukusom jela.
Emisiju „Snaga oktana“ koju vodiš sa kolegom Ivanom veoma je popularna. Budući da se emisija bavi automobilima koliko si pre emisije bila upućena u automobile a koliko si iz emisije naučila o istim?
- Emisija “snaga oktana” je za mene pravo uživanje, jer kada sam počela da radim na Happy televiziji, maštala sam da vodim neku emisiju vezanu za automobile, jer sam veliki ljubitelj svih motornih vozila koja se kreću na gorivo. S obizirom na to da sam vozila motor sve dok nisam pala, sada sam presrećna jer mogu da snimam priloge o svim motornim vozilima. Naučila sam dosta o ovoj kako bih rekla muškoj ljubavi, jer pored sebe imam kolegu Ivana Ivanova koji je informisan o svim četvorotočkašima.
Ostavila si veliki utisak kada si na snimanju jedne od emisija ušla na konju? Kako si došla na tu ideju?
- Ući u emisiju na konju nije uopšte laka stvar. Prvo treba uvesti konja na televiziju pa sa istim dojahati u studio. Ideja, nikad jednostavnija, svako motorno vozilo ima nekoliko konjskih snaga, tako da smo hteli da pokažemo o kojoj konjskoj snazi se radi.
Prilikom tog snimanja desila se anegtoda sa jahanjenim i konjem, možeš li nam ispričati o čemu se radilo?
- Najbolje bi bilo da ste bili na snimanju pa vidite kako se to izdešavalo ali posšto niste sledi priča. Sve što je sporo za mene je dosadno, jer sam nestrpljiva, samim tim kada sam jahala konja on je kaskao meni je to bilo dosadno i nezanimljivo, tako da sam ga ja udarila više puta listom o trbuh kako bi on krenuo da galopira, e tu sam se zeznula. Vrisnula sam od sreće što je on krenuo u galop, te se konj uplašio i krenuo nenormalnom brzinom, i u jednom trenutku ja sam počela da vrištim izgubila sam kontrolu i uhvatila se čvrsto povijena za njegov vrat. Ubrzo posle konj me je zbacio u kapiju, pala sam ali sam ubrzo ustala i rekla mojoj preplašenoj urednici „Imamo emisiju“, to je cela priča, za mene nema pada, to je samo jedan mali deo kada treba da se pripremimo za neustrašivo ustajanje.
Koliko si profesionalna pokazala si kada si na snimanja dolazila i sa nogom u gipsu, mnoge tvoje kolege bi tu situaciju iskoristile da uzmu odmor. Znači li to da tebe ništa ne može zaustaviti da radiš?
- Kao što sam rekla u prošlom odgovoru, za mene nema pada i sloma, samo dobro i hrabro ustajanje za novi početak.
Emisije „Laka lova“ je zabavnog karaktera. Kroz tu emisiju si radila razne poslove. Koji je na tebe ostavio najači utisak i zbog čega ćeš uvek pamtiti to snimanje?
- Svaki posao ima svoju draž ako ste kreativni da to uradite. Ali , najveći utisak ne mene je ostavio posao rudara u Senskom rudniku, koliko je teško toliko je i zanimljivo biti sa pravim rudarima 300m ispod zemlje.
Reci nam jedan način na koji si zaradila „laku lovu“ u životu?
- Lake love u životu nema. Za sve treba dosta truda i rada.
Vodila si emisije različitih karaktera. Koja je najviše približna tebi i tvom karakteru?
- .Mislim da je „Laka lova“ najpribližnija, jer se tu da vidi da uvek možemo da se snađemo kakva god nas situacija zadesila u životu moramo koračati dalje i više. I naravno u toj emisiji mogu da budem šaljiva i otvorena.
Ples je sastavni deo tvog života, kakav osećaj se u tebi budi dok prenosiš svoje znanje mlađim generacijama?
- Sedam godina radim sa mališanima, oduvek mi je bila želja da podučavam mališane, na taj način na koji su mene moji profesori učili. Znam da jedan deo ličnosti izgrađujem dečijim aktivnostima i radom instruktora sa decom. Znajući koliko je meni to pomoglo u životu, želela sam i ja pružim mlađim generacijama isto i bolje ako mogu. Sada radim dva posla u isto vreme, i mogu reći da sam samo ponekad umorna a kada se to desi, pomislim da neću imati snage da održim čas. Međutim kada uđete u salu punu dece sa neverovatnim osmeh i energijom istog momenta vas obasja sunce. Deca iz mog studija “Hulahoop brigade” su moja energija za sve kao i žene pomenutog studija koje idu kod mene na zumbu.
Voliš da putuješ, koja je destinacija ostavila najveći utisak na tebe? Da li postoji neko mesto gde bih bez razmišljanja pristala da se preseliš?
- Još jedan neizostavni deo mog života i moje energije jesu putovanja iz kojih crpim nove ideje za svaki deo mog života. Svaka zemlja, grad ima nešto svoje po čemu ih pamtim, ali mogu jednu da izdvojim a to je Meksiko, potpuno različit od svih zemalja u kojima sam bila, i moram da dodam snaći se u Meksiku nije uopšte lako, meksikanci su čudo kao i njihova zemlja. Mada i Amerika može da se pomene jer je svakako druga dimenzija po pitanju svega, sećam se da me je boleo vrat kada sam bila u Nju Jorku jer sam sve vreme gledala u zgrade kojima je maltene završetak u nebu ili čak iznad nekog oblaka. Srbija je druga majka, za sada ne bih odlazila nigde. A ako bih razmišlala svakako bi toi bilo neko mestašce pored mora.
No comments:
Post a Comment