Kulturna preporuka: Iva Štrljić

Glumica Iva Štrljić koju znamo iz serija “Jelena”, “Seljaci”, “Zuvek mlad” kao i Cicku iz serije “Folk”, pokazala je da pored što sjajno glumi odlično i piše. O tome svedoče i njene dve knjige “Nemaš pojma koliko te volim” i “Znam da misliš na mene” koje su postigle veliki uspeh. Ove nedelje upravo Iva daje svoju kulturnu preporuku.

TV SERIJA:
"GRLOM U JAGODE"
Volim ovu seriju zato što odiše starim duhom Beograda i jednim drugačijim vremenom koje je sa sobom nosilo pitomije i blagonaklonije odnose među ljudima. Muzika iz ove serije uvek me odvuče u sećanje na detinjstvo i verovatno je i to jedan od razloga zašto mi prija. Uvek se radujem kada je repriziraju i nikada mi nije zamorno da je pogledam još koji put jer u čoveku pobudi neke lepe, ugodne emocije.

EMISIJA:
"MOJ BEOGRAD"  (STUDIO B)
Predivna emisija o Beogradu i Beograđanima, o svim onim razlozima zbog kojih mi koji smo u njemu rođeni volimo naš grad kao i o onome zašto oni koji dolaze u njega u njemu i ostaju. Svaka ulica, skver, park vezuje sagovornike za neki važan i dragocen događaj u životu, miris peciva u starim pekarama, šetnje Tašmajdanom i Kališom, pogled na Sabornu crkvu i prva zaljubljivanja na Kosančićevom vencu. Ova emisija važna je danas ali isto tako mislim da ce njena važnost s vremenom biti još jača i veća.

FILM:
"USTVARI LJUBAV"
Baš  pre nekoliko dana bio je prikazan na Rts-u. Naravno, Nova godina je a ovaj film nas podseća na to koliko je važno da se borimo za one do kojih nam je stalo. Period božicnih praznika i jeste onaj koji nas vuče ka opraštanju, povezivanju, potrebi da se ušuškamo u nečiji zagrljaj i vratimo one koji nam nedostaju.

PREDSTAVA:
"BIZARNO"  (NARODNO POZORIŠTE SCENA RAŠA PLAOVIĆ)
Jedna savremena predstava, metafora našeg društva koja nas u isto vreme i boli ali ima i svojih duhovitih elemenata. Sjajni glumci, tekst i režija. Jedna od onih predstava posle kojih se ispunjeni vraćate kući, od onih koje vas teraju na razmišljanje o sebi i svetu oko sebe i uče vas da se popravljate.

KNJIGA:
"TRKAČI NA DUGE PRUGE" MAJA TRIFUNOVIĆ
Rado ću predložiti i svoje dve knjige koje su postigle veliki uspeh, prva "Nemaš pojma koliko te volim" za one koji su jednom voleli nekog ali mu to ipak nikada nisu rekli  i druga "Znam da misliš na mene" za sve nas koji imamo onog nekog sa kim odavno nismo ali znamo da misli na nas, a svako ima nekog takvog u životu. Knjiga Maje Trifunović mi se dopala zato što se na jedan dirljiv način bori protiv otuđenosti i slikovito opisuje sva ona emotivna ranjavanja koja nas oblikuju i zatvaraju nam srca
.
PESMA:
"NEDOSTAJEŠ MI" ALEKSANDRA KOVAČ
Najlepša pesma na svetu o nedostajanju. Već posle prvog stiha uz zvuke klavira shvatićete zašto, jer će i vas, u to sam sasvim sigurna, dovući do nekih vaših "nedostajanja".

Vera u ljubav

Roman „Na korak od Evinog praga“ je prvi i jedini roman napisan o ljubavi iz ugla oba aktera priče – muškarca i žene. Autori ovog romana su Milica Blagojević Janković i Stanko Holcer. Interesovanje za roman je veliko tako da je prvo izdanje skoro rasprodato i u planu je novo izdanje. U toku su pregovori za ruski prevog romana kao i za prevode na engleski i nemački jezik. Uz poruku „Veruj u ljubav“ ovo je roman koji će obići svet i dokazati da ljubav nema granica!

Ukratko o romanu:

Roman "Na korak od Evinog praga" je opora realna priča koja se često događa, ali se o njoj retko govori. Ovo je priča koja potvrđuje istinu da ljubav nema granica.Marko i Eva su se sreli pre dvadeset godina. On je bio profesor na Akademiji, a ona student impresivne lepote koja ostavlja bez daha. Bez obzira na razlike među njima, ljubav se dogodila i ona je ubrzo ostala u drugom stanju i rodila kćer, a on je otišao svojim putem – putem sna, slave i uspeha. Dok su njih dve preživljavale dvadeset godina u skromnoj svakodnevnici, imajući jedna drugu i prijatelje, on je rasipnički trošio na sebe za života, kupujući i plaćajući svoju besmrtnost.Posle dvadeset godina čuveni glumac Marko u šetnji gradom sasvim slučajno na ulici  nailazi na devojku koja ga fizičkom lepotom i glasom podseti na njegovu ljubav od pre dvadeset godina. Želja za istinom o devojci koju je slučajno sreo dovodi ga do Evinog praga. Biće to mesto na kome saznaje istinu, koja će promeniti njegov život. Od tog trenutka sve što mu bude bilo potrebno, biće ljubav.Ovo je roman o fenomenu ženske lepote, koji govori da lepota nije garant sreće u ljubavi. Najlepše žene su uprkos tome što su najpoželjnije, najčešće najostavljenije i najtužnije žene na svetu. Ovo je samo jedan primer, koji prestaje to bude tek posle dve decenije bola i samoće.

U unakrsnom intervjuu za blog „Kulturna Srbija“ Milica i Stanko govore kako je došlo do saradnje, šta za njih znači ljubav, ali i kakvu poruku šalju ovom jedinstvenom knjigom.

Šta za vas predstavlja ljubav:?

MILICA:  Na trenutak u nekoj duši prepoznamo neku drugu dušu. Učini nam se bliskom. To su dobre tačke svetlosti kojima se dodirujemo misaono i duhovno. To se zove ljubav na višem nivou! Ljubav je energija, toplota koju osetimo primajući je ili dajući drugima. To je osećaj povezanosti sa drugim bićem. Ljubav na višem nivou nije požudna, površna, delimična i uslovljena. Voleti radi drugih, a ne radi nas samih je ljubav koja pobeđuje jer je blagoslovena od Boga. Ljubav je osećaj koji širimo s radošću jer ga imamo! Ne postoji definicija ljubavi, jer je ona sveobuhvatna, svemoguća sila koja nam daje moć neslućenih razmera približavajući nas Bogovima. Suština života, sve ono što imamo i nemamo, sve što jesmo i nismo - sve je ljubav! Ljubav je kao crna večernja haljina i nikada ne izlazi iz mode!
STANKO: Za mene je ljubav, kao i za većinu, ono što čini suštinu života. Ne samo ljubav između muškarca i žene, već ljubav prema ljudima, porodici, gotovo svemu što me okružuje. Sticajem okolnosti, do sada sam pisao isključivo o ljubavi između muškarca i žene, te sam ovom knjigom nastavio započeto, a iz razloga što sam i sam u večitom traganju za večnom ljubavi. Bez obzira što je ljubav do sada pokazala da je vremenski oročena, nije kao u romanima za ceo život, ja želim da u svom životu doživim ono "dok nas smrt ne rastavi" i zato sam toliko okrenut ovoj temi.

Od kuda ideja za ovakav roman koji je pisan iz ženskog ali i iz muškog ugla?
MILICA: Stanko i ja smo se upoznali na njegovoj promociji u Beogradu prošle godine, a ideju o tom romanu imam i čuvam je još od 2011. godine. Upoznavši Stanka stekla sam utisak da je idealan partner za pisanje romana koji je zahtevao izvesnu dozu hrabrosti, avanturizma, posvećenosti i poverenje u fundamentalnu ideju na kojoj je bazirana ova priča. Nas smo oni retki koji nisu izgubili veru u ljubav, i to je ono što je spojilo naše dve različite kulture iz kojih dolazimo i koje predstavljamo savršeno uklapajući dve duše u jednu dušu romana. Pisanje romana udvoje je jako kompleksan ali i izuzetno zanimljiv proces, u kome oba autora učestvuju u dinamici i dramatici priče. Samo pisanje zbog tehničke udaljenosti realizovali smo putem skajpa, jer je tada Stanko imao prelom noge i operaciju u Holandiji, pa smo pišući roman na neki način olakšali njegov postoperativni tok i sam oporavak. Sve kockice su se sklopile u savršeni mozaik i nas dvoje smo krenuli u spisateljsku avanturu inspirisani starim dobrim vrednostima i velikom ljubavlju prema pisanju. Sama forma romana se razlikuje od uobičajene. Roman je podeljen na poglavlja: muška i ženska koja se međusobno prepliću i nameću svoju dramatiku i dinamiku radnje. Ovo je roman koji ima dušu i jasnu poruku: „Veruj u ljubav, jer ljubav je sve“. Moja je želja da ovim romanom udahnemo veru svima onima koji su je uzgubili. Povratak starim dobrim vrednostima i standardima nam je hitno potreban. Animacija i reanimacija duše su ono što nam svima može doneti duhovni mir, spokoj i spasenje. Sreća ne leži u novcu, materijalnim dobrima, već u duhovnom preporodu i ljubavi u koju nikada ne smemo prestati verovati. Srećan čovek je onaj koji voli! U životu možete imati sve, ali ako nemate ljubav, nećete imati ništa.
STANKO: Ideja je Miličina. Iskazala ju je ranije, ali su se nekako kockice za njenu realizaciju sklopile početkom godine, pa smo krenuli u pisanje knjige. Oboje smo, zapravo, želeli da obuhvatimo jednom knjigom oba pogleda, i muški i ženski, na jednu priču, da bi čitaoci, i muškarci i žene, mogli da konačno shvate da i ljubav ima "dve strane", baš kao i što "medalja ima dve strane"

Po čemu se ova knjiga razlikuje od onih kojih ste pre objavili?
MILICA: Čitalačkoj publici koja godinama unazad prati moj rad poznata sam kao pisac koji voli da istražuje, eksperimentiše, i rado piše o taboo temama bez cenzure. Nekada su taboo teme bile: gubitak nevinosti, čedomorstvo (roman "Instinkt"), silovanje i prostitucija (roman "Obeležena"), sponzoruše i njihova glad ("roman Ulična zebra"), seks, šizofrenija i ubistvo (roman "Vrelo meso"), bračni problemi (roman "Brak za ručak"), ljubav preko fejsbuka (roman "Oaza u oblacima ljubavi"). Vremena se menjaju, pa je danas najveća taboo tema LJUBAV! Nametnuta društvena svest da je voleti najveća sramota, od ljubavi je  stvorila najveći taboo ikada. Ovaj roman je naš način u borbi protiv ideje da je ljubav bauk. Ljubav nije bauk, već najveći blagoslov koji nam je od Boga dat. "Na korak od Evinog praga" se razlikuje od mojih prethodnih romana i po formi koja je inovativna jer Stanko i ja pišemo istu priču, svako iz svog ugla... Ovaj roman daje sve odgovore na pitanja o ljubavi jednog muškarca i jedne žene.

STANKO: Ranije sam pisao isključivo poeziju i nisam imao nameru da se bavim prozom. Međutim, moj pokušaj da se oprobam u pisanju proze se meni dopao, dopao se i ljudima iz mog okruženja, a potom sam poželeo da to podelim sa širom čitalačkom publikom. Što se tiče teme, ljubav je u mojim radovima uvek prisutna, i mislim da će ostati moj pokretački motiv i za kasnije radove, bilo da se zadržim na prozi ili se vratim pisanju poezije.

Kakvu poruku šaljete ovom knjigom, ona će čak biti prevedena i na nekoliko jezika.
MILICA: Poruka koju šaljemo i koja će sasvim sigurno obići svet je: „Veruj u ljubav“ U ljubav ne smemo gubiti nadu i poverenje nikada. Sve dok verujemo u ljubav, budimo sigurni da ona veruje u nas.
STANKO: Pa, možda će nekome zvučati kao fraza ili kao već ispričana priča, ali ja stvarno verujem da ljubav, koliko god nam se činilo da je malo dobijamo, dolazi onda kada smo za nju spremni. Nema malih i velikih ljubavi, nema promašenih ljubavi.. Istina je da je ljubav uvek prava i da će se dogoditi svakom od nas bez obzira na godine, vreme u kome živimo, teritoriji na kojoj smo se rođenjem zatekli. Ja, takođe, želim da moja knjiga bude dostupna svima, od Vardara do Triglava, iz razloga što, možda jesam idealista,ali moja ljubav prema Jugoslaviji i jugoslovenstvu, nije narušena krahom te države.

Novogodišnje predstave za decu

Pozorišne predstave imaju veliki značaj za malu decu. Zbog toga pozorišta pre Novogodišnje praznike gledaju kako da obraduju mališane svojim repertoarima. Blog “Kulturna Srbija” vam donosi tri  nogovodišnje predstave koje bi vaši mališani trebali pogledati.

“Novogodišnja noć u Merlinovom zamku”

Ova predstava je urađena prema autorskom tekstu Sandre Rodić Janković, premijerno je izvedena pre 11 godina u Malom pozorištu “Duško Radović”. Predstava se prikazivala pred novogodišnje praznike a o njenom uspehu govori čak preko 150 izvođenja. Ove godine “Novogodišnja noć u Merlinovom zamku” je obnovljena i ponovo stavljenja na repertoar. Ova predstava govorio o Merlinu, najmoćnijem čarobnjaku među vilama i vilenjacima koji dovodi zlu vešticu na suđenje, a za svedoke poziva junake iz popularnih crtanih filmova Volta Diznija (Malu Sirenu, Zver, Ivicu i Maricu, Duha iz Aladinove lampe, Uspavanu lepoticu, Kruelu De Vil). Ovi popularni junaci zajedno sa decom (publikom), odlučuju na koji način će veštici biti presuđeno. Predstava obiluje vizuelnim efektima, songovima, plesnim numerama... I naravno, u duhu novogodišnjih praznika, Deda Mraz, na kraju, pomogne svedocima i poroti (publici) da pravično presude veštici.
U predstavi igraju: Bojan Lazarov, Vladislava Đorđević, Aleksandra Anđelković, Alek Rodić, Sandra Rodić Janković, Jovana Cvetković, Nenad Radović i Ljiljana Peroš.

“Veštice protiv Deda Mraza”

Najpoznatije pozorište za decu “Boško Buha” kao i svake godine za svoje najmlađe posetioce priprema Novogodišnje predstave. Tako je i ove godine. Za tekst je zadužena jedna od najboljih dramskih pisaca Milena Depolo dok je režiju sjajno odradio Boško Đorđević. Zbog velikog interesovanja za predstavu “Veštice protiv Deda Mraza” otvoreni su i novi termini”.
U predstavi igraju: Katarina Marković, Bojana Ordinačev, Andrijana Oliverić, Nemanja Oliverić, Dragoljub Denda

“Novogodišnja zavrzlama”

Mikser House je prepiremio nezaboravan novogodišnji provod za mališanje.
„Novogodišnja zavrzlama“ je šaljiva predstava sa mnogo prednovogodišnjih zavrzlama. Lana je zadužena da pripremi sve za dolazak Deda Mraza. Ona će mu pomoći da podeli paketiće deci. Problem je što Deda Mraz kasni. Dva prevaranta Dugi i, koristeći situaciju pokušavaju sve paketiće da prisvoje sebi. Dugi se maskira u Deda Mraza, a Boki izigrava njegovog pomoćnika. Snalažljiva Lana, uz pomoć dece i uvek potrebne čarolije, uspeva da osujeti plan ove dvojice i zajedno sa decom dočeka Deda Mraza.
U predstavi igraju: Borka Tomović, Dubravko Jovanović i Igor Damnjanović

Kad ljubav zakasni / Samac u braku

Nakon uspešne ekranizacije romana Milice Jakovljević Mir Jam „Ranjeni orao“, „Greh njene majke“ i „Nepobedivo srce“ na red je došao roman „Samac u braku“ kojeg ćemo gledati u formi filma ali i u vidu tv serije od 8 epizoda. Iza ovog projekta stoji Košutnjak film koji je i do sada radio sve ekranizacije romana.

Scenario za film radila je Milena Depolo dok režiju potpisuje Ivan Stefanović. Po ovom romanu već je rađen film „Brod plovi za Šangaj“ iz 1991 godine u kojem su glavne uloge igrali Vesna Trivalić i Svetislav Goncić.

Priča govori o  o Radmilu advokatu koji je godinama zaljubljen u Ljiljanu. Iako je najpoželjniji neženja u Palanci, svom malom gradu, on odbija sve bračne ponude, i želi da se oženi Ljiljanom, koja planira da se uda za Momčila, ali on u poslednjem trenutku pokazuje svoje pravo lice i odbija da se oženi Ljiljanom. Iznervirana i besna zbog toga Ljiljana se iz inata udaje za Radmila iako nije zaljubljena u njega. Iako ubrzo poželi da se raziđu, Radmilo je moli da ostane neko vreme dok ne smisli kako da to prođe bez skandala, u njihovom mestu, nakon čega njihov odnos prerasta u veliku ljubav i ostaju da žive zajedno.

Iako su u ekranizaciji ovih romana obično glavni bar bio Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić, celokupna ekipa kako ispred kamere tako i iza nje je promenjena tako da glavne uloge igraju Miloš Biković i Brankica Sebastijanović. Pored njih u projektu igraju Vesna Stanojević, Vanja Milačić, Slobodan Ćustić, Igor Pervić, Dušanka Stojanović, Marijana Pejatović, Milena Vasić, Natasa Čuljković i mnogi drugi.

Film „Kad ljubav zakasni“ premijerno će biti prikazan 3. januara 2014. godine u Sava Centru sa početkom u 20:00 časova, dok je premijera serije „Samac u braku“ zakazana u martu 2014 na Prvoj Srpskoj Televiziji. 

Kulturna preporuka: Tamara Kučan

Mlada spisateljica Tamara Kučan za blog „Kulturna Srbija“ preporučuje vam stvari koje pa njenom mišljenju vredi pogledati, počitati, ali i preporučuje pesmu koja joj nekoliko dana ne izlazi iz glave. Tamara je do sada napisala šest romana „Beograđanka“, „Made in Beograd“, „Kocka“, „Zauvek“ „Kocka 2“ , „Peščani sat“. Trenutno radi na novom romanu koji nosi naziv „Kapija“.

TV serija:
Moje omiljene serije su „ Kalifornikacija“ i „Dva ipo čoveka“. Kada odvojim vreme da pogledam neku seriju, ne želim da gledam krv, ubistva, rat, horore.  Želim da se opustim i nasmejem, a to uspevam uz ove dve serije.

Emisija:
Mislim da je TV program prenatrpan besmislenim emisijama koje ispiraju mozak.  Volela bih da mogu da navedem emisiju koja se bavi kulturom u Srbiji, ali nažalost takve nema. Jedina emisija koju gledam je „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Razlog zašto volim da gledam ovu emisiju je kvalitetan humor, koji ne vređa inteligenciju.

Film:
Film Sati (The Hours) predstavlja interpretaciju jedne od mojih omiljenih knjiga ’’Gospođa Dalovej’’, Virdžinije Vulf.   Iako nisam ljubitelj filmova sinimljenih po romanima, iako smatram da nikada ne mogu verodostojno da prenesu magiju koju pisana reč može, moja preporuka je i film ’’Ask the dust’’, po istoimenoj priči Fantea.  

Predstava:
Predstava „Izopačeni“.  Umetnost treba da bude društveno odgovorna. Nekada su umetnici bili pokretači promena u društvu. Danas je umetnost poprimila estradno-komercijalni karakter  i obiluje šupljim, tirivjalnim delima koja lako padaju u zaborav. Predstava „Izopačeni“, nastala po Šermanovoj drami, u domaćoj izvedbi govori o diskriminaciji manjina u Srbiji. Prvi korak u prevazilaženju nekog problema, u ovom slučaju diskriminacije, jeste da o njemu progovorimo. Ova predstava to dobro čini.

Knjiga:
Moje prijateljice postale su opsednute knjigama autora po imenu Gijom Muso. Iako su me dugo ubeđivale da pročitam nešto  od njegovih dela, uspešno sam se protivila, verujući da su to samo patetične ljubavne priče.  Bila sam u pravu. Mnogo je tu mučne patetike, pitam se često kako se ne ispovraćam čitajući,  ali u ovom trenutku prijaju mi knjige ovog autora.  Po mom mišljenju, njegova najbolja knjiga je „Devojka od papira“.

Pesma:
Hlado pivo – Pitala si me 


foto: Vesna Jovanović

Nemanja Ćipranić: Najteže je nerazumevanje

Nemanja Ćipranić je jedan od mladih reditelja koji je uspeo da ostvari svoj san I snimi prvi dugometražni igrani film. “Amanet” kako glasi ime projekta svetlost dana trebao bi da ugleda u martu sledeće godine kada je planirana premijera. Film je “šarene” podele budući da u njemu igraju mlade glumačke nade kao i glumački doajeni Srpskog glumišta. Za blog “Kulturna Srbija” Nemanja odgovara na pitanja o filmu kao i o  njegovom pogledu na našu kulturu. 

Koliko je teško jednoj mladoj talentovanoj osobi da započne nešto veliko, kao što je slučaj sa vama i filmom “Amanet”?

Pre svega hvala na komplimentu, ali bih ja sačekao premijeru, pa tek onda diskutovao o mom talentu. Veoma je teško skupiti snage i hrabrost i izaći iz okvira koji se mladima, ne samo umetnicima, nameću u ovoj državi, ali neuporedivo teže je isterati stvar do kraja.

Da li miste da će vaš film bar malo uticati na društvo koje već duže vreme gleda samo na svoj interes?

 Ne mislim da će nakon projekcije filma gledoci doživeti renesansu socijalne svesti, ali se nadam da će se bar malo zamisliti i podsvesno prihvatiti kritiku koju film upućuje.

Odakle ideja za baš tu radnju filma?

Ideja nije moja, ja sam samo pretočio na ‚‚traku‚‚ sjajan scenario  Sare Radojković našeg mladog dramaturga čija kreativnost mi je ulila entuzijazam i volju da se upustim u nešto  tako ogromno kao što je film.

Glumačka ekipa je šarena. U filmu uloge tumače iskusni glumci ali u njemu se nalaze i mlade nade.

Da, mislim da je to sajajna podela. U glavnim ulogama su mladi glumci Milena Živanović i Ljubomir Bulajić koji su samo po godinama mladi, ali što se posvećenosti i razumevanja glumačke igre tiče deluju kao da su decenijama  tu. Danicu Maksimović, Svetozara Cvetkovića i Gorana Radakovića koji su zaista doajeni Srpskog glumišta ne treba posebno opisivati, oni su jednostavno sjajni. Pored njih u epizodnima ulogama su još i Marija Vicković, Darko Tomović,  Jelisaveta Orašanin, Dragana Djukić, Milan Caci Mihailović i drugi. Upravo je taj spoj mladosti i iskustva bio od krucijalne važnosti na snimanju. Mislim da su mlađim glumcima, kao i meni saveti starijih bili od neprocenjive pomoći.

Sa snimanja filma "Amanet"

Da li je istina da ste rekli da nećete da snimate film ukoliko Danica Maksimović ne bude prihvatila ulogu koju ste joj vi namenili? Kakvo ste iskustvo imali sa njom tokom snimanja?

Istina je, čitajući taj scenario ja sam video Danicu Maksimović u toj ulozi i dalje tvrdim da je ona idealna za nju. Ono što je još bitnije od toga što ne bih počeo da snimam bez nje, je to što izvesno ne bih uspeo da završim film da nije bilo njene podrške u najtežim trenucima, kao i razumevanja i saveta. Danica nije najjednostavnija osoba za saradnju, ona je kao živi detektor laži, prosto je nemoguće slagati je i podvaliti joj nešto, ali kako smo od starta izgradili iskren i otvoren odnos mogu da kažem da je ona postala neka vrsta moje ‚‚filmske majke‚‚ gradeći jak zaštitnički odnos prema meni

.

Tokom tih šest meseci rada na filmu šta vam je najteže palo?

Definitivno najteža stvar je bila nerazumevanje institucija i pojedinaca, kao i to što je retko ko verovao u mene i projekat.

Kako gledate na činjenicu da država nema uopšte sluha za mlade talente i na to što skoro pa ne pomaže razvoju kuluri?

Moje stanovište po tom pitanju je vrlo jasno, ne podržavajući mlade umetnike uskraćujete čitava pokolenja na društvo iščašenih, tabloidnih i estradnih vrednosti sa čime se već suočavamo, a biće sve gore i gore, ukoliko se pod hitno nešto ne preduzme, u šta duboko sumnjam. Tako da suštinski nisu umetnici na najvećem gubitku, nego društvo kao takvo.

Kako vi kao mladi umetnik gledate na trenutno stanje kulture u našoj zemlji?

Mislim da je to postala ‚‚gerilska borba‚‚ umetnika protiv ‚‚mračnih sila‚‚ šunda na jednom frontu i protiv manjka sredstava i sluha institucija na drugom. 

Publika o filmu može da se informiše na sajtu www.filmamanet.com. Na koji biste vi način pozvali publiku da pogleda baš vaš film?

 Amanet beži od klišea i dnevno političkih tema, jako je iskren i realističan što će verovatno mnogima zasmetati. Svakako nešto drugačije od svega što Srpska kinematografija nudi u poslednje vreme.

Kada se može okvirno očekivati premijera filma?

Premijera je planirana za Mart 2014.

Maratonci i dalje trče

Nakon “promene” polova u predstavi “Gospođa ministarka” na red su došli čuveni “Maratonci” Dušana Kovačevića. Premijera predstave održana je pre dva dana u Zvezdara teatru. Za režiju je zadužena Milice Kralj.

Dušan Kovačević je bio oduševljen idejom da se muški likovi zamene ženskim i da je samo zbog te potrebe u predstavu dodao neke nove scene koje do sada nisu viđenje.

Rediteljka Milica Kralj je izjavila da oni nemaju nameru da nadmaše uspeh filma već su želeli nešto poptuno drugo “Ova predstava je potpuno drugačija od filma i mi nemamo nameru da nadmašimo film već smo želeli da prikažemo kako rečenice napisane u muškom rodu mogu da zvuče kada pređu u ženski”.

Glavna postava filma “Maratonci trče počasni krug” bila je Bogdan Diklić, Pavle Vujisić, Danilo Stojković, Mija Aleksić, Milivoje Tomović, dok će nove Topalovićke igrati Neda Arnerić, Ljiljana Dragutinović, Minja Filipović, Elizabeta Đorevska, Katarina Žutić i Hristina Popović , dok se u ulozi Bilje Pitona nalazi Tijana Dapčević uz mušku podrsku Mikija Damjanovića i Aleksandra Alača.

Na pitanje da li su žene preuzele vlast zato što su muškarci postali slabi ili zbog toga što su u manjini, rediteljka odgovara: 
”To je posledica urušavanja tradicionalnih odnosa, ali i kataklizme koja je pokosila muškarce: ratova, nasilja, borbe za novac i moć. Pitanje je i da li su žene ostale same svojom krivicom ili se snalaze bez muškaraca silom prilika. Kod nas je Bilja Piton (Tijana Dapčević) zemunski ološ, dok je jedna građanska porodica zbog opstanka u biznisu prinuđena da sarađuje s kriminalkom iz drugog socijalnog i duhovnog miljea. Uostalom, danas bez „koalicije“ s ljudima iz drugačijeg miljea, nema opstanka na vlasti”

- Svakako ovo je predstava koja je izazvala dosta pažnje u poslednje vreme. Svaka čast čitavoj ekipi koja se usudila na ovakav korak. Izvođenja za mesec decembar  su odavno rasprodata. Tako da na vreme nabavite kartu za izvođenja u januaru.  

foto: Vera Sitarica