Roman „Na korak od Evinog praga“ je prvi i jedini roman napisan o ljubavi iz ugla oba aktera priče – muškarca i žene. Autori ovog romana su Milica Blagojević Janković i Stanko Holcer. Interesovanje za roman je veliko tako da je prvo izdanje skoro rasprodato i u planu je novo izdanje. U toku su pregovori za ruski prevog romana kao i za prevode na engleski i nemački jezik. Uz poruku „Veruj u ljubav“ ovo je roman koji će obići svet i dokazati da ljubav nema granica!
Ukratko o romanu:
Roman "Na korak od Evinog praga" je opora realna priča koja se često događa, ali se o njoj retko govori. Ovo je priča koja potvrđuje istinu da ljubav nema granica.Marko i Eva su se sreli pre dvadeset godina. On je bio profesor na Akademiji, a ona student impresivne lepote koja ostavlja bez daha. Bez obzira na razlike među njima, ljubav se dogodila i ona je ubrzo ostala u drugom stanju i rodila kćer, a on je otišao svojim putem – putem sna, slave i uspeha. Dok su njih dve preživljavale dvadeset godina u skromnoj svakodnevnici, imajući jedna drugu i prijatelje, on je rasipnički trošio na sebe za života, kupujući i plaćajući svoju besmrtnost.Posle dvadeset godina čuveni glumac Marko u šetnji gradom sasvim slučajno na ulici nailazi na devojku koja ga fizičkom lepotom i glasom podseti na njegovu ljubav od pre dvadeset godina. Želja za istinom o devojci koju je slučajno sreo dovodi ga do Evinog praga. Biće to mesto na kome saznaje istinu, koja će promeniti njegov život. Od tog trenutka sve što mu bude bilo potrebno, biće ljubav.Ovo je roman o fenomenu ženske lepote, koji govori da lepota nije garant sreće u ljubavi. Najlepše žene su uprkos tome što su najpoželjnije, najčešće najostavljenije i najtužnije žene na svetu. Ovo je samo jedan primer, koji prestaje to bude tek posle dve decenije bola i samoće.
U unakrsnom intervjuu za blog „Kulturna Srbija“ Milica i Stanko govore kako je došlo do saradnje, šta za njih znači ljubav, ali i kakvu poruku šalju ovom jedinstvenom knjigom.
Šta za vas predstavlja ljubav:?
MILICA: Na trenutak u nekoj duši prepoznamo neku drugu dušu. Učini nam se bliskom. To su dobre tačke svetlosti kojima se dodirujemo misaono i duhovno. To se zove ljubav na višem nivou! Ljubav je energija, toplota koju osetimo primajući je ili dajući drugima. To je osećaj povezanosti sa drugim bićem. Ljubav na višem nivou nije požudna, površna, delimična i uslovljena. Voleti radi drugih, a ne radi nas samih je ljubav koja pobeđuje jer je blagoslovena od Boga. Ljubav je osećaj koji širimo s radošću jer ga imamo! Ne postoji definicija ljubavi, jer je ona sveobuhvatna, svemoguća sila koja nam daje moć neslućenih razmera približavajući nas Bogovima. Suština života, sve ono što imamo i nemamo, sve što jesmo i nismo - sve je ljubav! Ljubav je kao crna večernja haljina i nikada ne izlazi iz mode!
STANKO: Za mene je ljubav, kao i za većinu, ono što čini suštinu života. Ne samo ljubav između muškarca i žene, već ljubav prema ljudima, porodici, gotovo svemu što me okružuje. Sticajem okolnosti, do sada sam pisao isključivo o ljubavi između muškarca i žene, te sam ovom knjigom nastavio započeto, a iz razloga što sam i sam u večitom traganju za večnom ljubavi. Bez obzira što je ljubav do sada pokazala da je vremenski oročena, nije kao u romanima za ceo život, ja želim da u svom životu doživim ono "dok nas smrt ne rastavi" i zato sam toliko okrenut ovoj temi.
Od kuda ideja za ovakav roman koji je pisan iz ženskog ali i iz muškog ugla?
MILICA: Stanko i ja smo se upoznali na njegovoj promociji u Beogradu prošle godine, a ideju o tom romanu imam i čuvam je još od 2011. godine. Upoznavši Stanka stekla sam utisak da je idealan partner za pisanje romana koji je zahtevao izvesnu dozu hrabrosti, avanturizma, posvećenosti i poverenje u fundamentalnu ideju na kojoj je bazirana ova priča. Nas smo oni retki koji nisu izgubili veru u ljubav, i to je ono što je spojilo naše dve različite kulture iz kojih dolazimo i koje predstavljamo savršeno uklapajući dve duše u jednu dušu romana. Pisanje romana udvoje je jako kompleksan ali i izuzetno zanimljiv proces, u kome oba autora učestvuju u dinamici i dramatici priče. Samo pisanje zbog tehničke udaljenosti realizovali smo putem skajpa, jer je tada Stanko imao prelom noge i operaciju u Holandiji, pa smo pišući roman na neki način olakšali njegov postoperativni tok i sam oporavak. Sve kockice su se sklopile u savršeni mozaik i nas dvoje smo krenuli u spisateljsku avanturu inspirisani starim dobrim vrednostima i velikom ljubavlju prema pisanju. Sama forma romana se razlikuje od uobičajene. Roman je podeljen na poglavlja: muška i ženska koja se međusobno prepliću i nameću svoju dramatiku i dinamiku radnje. Ovo je roman koji ima dušu i jasnu poruku: „Veruj u ljubav, jer ljubav je sve“. Moja je želja da ovim romanom udahnemo veru svima onima koji su je uzgubili. Povratak starim dobrim vrednostima i standardima nam je hitno potreban. Animacija i reanimacija duše su ono što nam svima može doneti duhovni mir, spokoj i spasenje. Sreća ne leži u novcu, materijalnim dobrima, već u duhovnom preporodu i ljubavi u koju nikada ne smemo prestati verovati. Srećan čovek je onaj koji voli! U životu možete imati sve, ali ako nemate ljubav, nećete imati ništa.
STANKO: Ideja je Miličina. Iskazala ju je ranije, ali su se nekako kockice za njenu realizaciju sklopile početkom godine, pa smo krenuli u pisanje knjige. Oboje smo, zapravo, želeli da obuhvatimo jednom knjigom oba pogleda, i muški i ženski, na jednu priču, da bi čitaoci, i muškarci i žene, mogli da konačno shvate da i ljubav ima "dve strane", baš kao i što "medalja ima dve strane"
Po čemu se ova knjiga razlikuje od onih kojih ste pre objavili?
MILICA: Čitalačkoj publici koja godinama unazad prati moj rad poznata sam kao pisac koji voli da istražuje, eksperimentiše, i rado piše o taboo temama bez cenzure. Nekada su taboo teme bile: gubitak nevinosti, čedomorstvo (roman "Instinkt"), silovanje i prostitucija (roman "Obeležena"), sponzoruše i njihova glad ("roman Ulična zebra"), seks, šizofrenija i ubistvo (roman "Vrelo meso"), bračni problemi (roman "Brak za ručak"), ljubav preko fejsbuka (roman "Oaza u oblacima ljubavi"). Vremena se menjaju, pa je danas najveća taboo tema LJUBAV! Nametnuta društvena svest da je voleti najveća sramota, od ljubavi je stvorila najveći taboo ikada. Ovaj roman je naš način u borbi protiv ideje da je ljubav bauk. Ljubav nije bauk, već najveći blagoslov koji nam je od Boga dat. "Na korak od Evinog praga" se razlikuje od mojih prethodnih romana i po formi koja je inovativna jer Stanko i ja pišemo istu priču, svako iz svog ugla... Ovaj roman daje sve odgovore na pitanja o ljubavi jednog muškarca i jedne žene.
STANKO: Ranije sam pisao isključivo poeziju i nisam imao nameru da se bavim prozom. Međutim, moj pokušaj da se oprobam u pisanju proze se meni dopao, dopao se i ljudima iz mog okruženja, a potom sam poželeo da to podelim sa širom čitalačkom publikom. Što se tiče teme, ljubav je u mojim radovima uvek prisutna, i mislim da će ostati moj pokretački motiv i za kasnije radove, bilo da se zadržim na prozi ili se vratim pisanju poezije.
Kakvu poruku šaljete ovom knjigom, ona će čak biti prevedena i na nekoliko jezika.
MILICA: Poruka koju šaljemo i koja će sasvim sigurno obići svet je: „Veruj u ljubav“ U ljubav ne smemo gubiti nadu i poverenje nikada. Sve dok verujemo u ljubav, budimo sigurni da ona veruje u nas.
STANKO: Pa, možda će nekome zvučati kao fraza ili kao već ispričana priča, ali ja stvarno verujem da ljubav, koliko god nam se činilo da je malo dobijamo, dolazi onda kada smo za nju spremni. Nema malih i velikih ljubavi, nema promašenih ljubavi.. Istina je da je ljubav uvek prava i da će se dogoditi svakom od nas bez obzira na godine, vreme u kome živimo, teritoriji na kojoj smo se rođenjem zatekli. Ja, takođe, želim da moja knjiga bude dostupna svima, od Vardara do Triglava, iz razloga što, možda jesam idealista,ali moja ljubav prema Jugoslaviji i jugoslovenstvu, nije narušena krahom te države.
Ukratko o romanu:
Roman "Na korak od Evinog praga" je opora realna priča koja se često događa, ali se o njoj retko govori. Ovo je priča koja potvrđuje istinu da ljubav nema granica.Marko i Eva su se sreli pre dvadeset godina. On je bio profesor na Akademiji, a ona student impresivne lepote koja ostavlja bez daha. Bez obzira na razlike među njima, ljubav se dogodila i ona je ubrzo ostala u drugom stanju i rodila kćer, a on je otišao svojim putem – putem sna, slave i uspeha. Dok su njih dve preživljavale dvadeset godina u skromnoj svakodnevnici, imajući jedna drugu i prijatelje, on je rasipnički trošio na sebe za života, kupujući i plaćajući svoju besmrtnost.Posle dvadeset godina čuveni glumac Marko u šetnji gradom sasvim slučajno na ulici nailazi na devojku koja ga fizičkom lepotom i glasom podseti na njegovu ljubav od pre dvadeset godina. Želja za istinom o devojci koju je slučajno sreo dovodi ga do Evinog praga. Biće to mesto na kome saznaje istinu, koja će promeniti njegov život. Od tog trenutka sve što mu bude bilo potrebno, biće ljubav.Ovo je roman o fenomenu ženske lepote, koji govori da lepota nije garant sreće u ljubavi. Najlepše žene su uprkos tome što su najpoželjnije, najčešće najostavljenije i najtužnije žene na svetu. Ovo je samo jedan primer, koji prestaje to bude tek posle dve decenije bola i samoće.
U unakrsnom intervjuu za blog „Kulturna Srbija“ Milica i Stanko govore kako je došlo do saradnje, šta za njih znači ljubav, ali i kakvu poruku šalju ovom jedinstvenom knjigom.
Šta za vas predstavlja ljubav:?
STANKO: Za mene je ljubav, kao i za većinu, ono što čini suštinu života. Ne samo ljubav između muškarca i žene, već ljubav prema ljudima, porodici, gotovo svemu što me okružuje. Sticajem okolnosti, do sada sam pisao isključivo o ljubavi između muškarca i žene, te sam ovom knjigom nastavio započeto, a iz razloga što sam i sam u večitom traganju za večnom ljubavi. Bez obzira što je ljubav do sada pokazala da je vremenski oročena, nije kao u romanima za ceo život, ja želim da u svom životu doživim ono "dok nas smrt ne rastavi" i zato sam toliko okrenut ovoj temi.
Od kuda ideja za ovakav roman koji je pisan iz ženskog ali i iz muškog ugla?
MILICA: Stanko i ja smo se upoznali na njegovoj promociji u Beogradu prošle godine, a ideju o tom romanu imam i čuvam je još od 2011. godine. Upoznavši Stanka stekla sam utisak da je idealan partner za pisanje romana koji je zahtevao izvesnu dozu hrabrosti, avanturizma, posvećenosti i poverenje u fundamentalnu ideju na kojoj je bazirana ova priča. Nas smo oni retki koji nisu izgubili veru u ljubav, i to je ono što je spojilo naše dve različite kulture iz kojih dolazimo i koje predstavljamo savršeno uklapajući dve duše u jednu dušu romana. Pisanje romana udvoje je jako kompleksan ali i izuzetno zanimljiv proces, u kome oba autora učestvuju u dinamici i dramatici priče. Samo pisanje zbog tehničke udaljenosti realizovali smo putem skajpa, jer je tada Stanko imao prelom noge i operaciju u Holandiji, pa smo pišući roman na neki način olakšali njegov postoperativni tok i sam oporavak. Sve kockice su se sklopile u savršeni mozaik i nas dvoje smo krenuli u spisateljsku avanturu inspirisani starim dobrim vrednostima i velikom ljubavlju prema pisanju. Sama forma romana se razlikuje od uobičajene. Roman je podeljen na poglavlja: muška i ženska koja se međusobno prepliću i nameću svoju dramatiku i dinamiku radnje. Ovo je roman koji ima dušu i jasnu poruku: „Veruj u ljubav, jer ljubav je sve“. Moja je želja da ovim romanom udahnemo veru svima onima koji su je uzgubili. Povratak starim dobrim vrednostima i standardima nam je hitno potreban. Animacija i reanimacija duše su ono što nam svima može doneti duhovni mir, spokoj i spasenje. Sreća ne leži u novcu, materijalnim dobrima, već u duhovnom preporodu i ljubavi u koju nikada ne smemo prestati verovati. Srećan čovek je onaj koji voli! U životu možete imati sve, ali ako nemate ljubav, nećete imati ništa.
STANKO: Ideja je Miličina. Iskazala ju je ranije, ali su se nekako kockice za njenu realizaciju sklopile početkom godine, pa smo krenuli u pisanje knjige. Oboje smo, zapravo, želeli da obuhvatimo jednom knjigom oba pogleda, i muški i ženski, na jednu priču, da bi čitaoci, i muškarci i žene, mogli da konačno shvate da i ljubav ima "dve strane", baš kao i što "medalja ima dve strane"
Po čemu se ova knjiga razlikuje od onih kojih ste pre objavili?
MILICA: Čitalačkoj publici koja godinama unazad prati moj rad poznata sam kao pisac koji voli da istražuje, eksperimentiše, i rado piše o taboo temama bez cenzure. Nekada su taboo teme bile: gubitak nevinosti, čedomorstvo (roman "Instinkt"), silovanje i prostitucija (roman "Obeležena"), sponzoruše i njihova glad ("roman Ulična zebra"), seks, šizofrenija i ubistvo (roman "Vrelo meso"), bračni problemi (roman "Brak za ručak"), ljubav preko fejsbuka (roman "Oaza u oblacima ljubavi"). Vremena se menjaju, pa je danas najveća taboo tema LJUBAV! Nametnuta društvena svest da je voleti najveća sramota, od ljubavi je stvorila najveći taboo ikada. Ovaj roman je naš način u borbi protiv ideje da je ljubav bauk. Ljubav nije bauk, već najveći blagoslov koji nam je od Boga dat. "Na korak od Evinog praga" se razlikuje od mojih prethodnih romana i po formi koja je inovativna jer Stanko i ja pišemo istu priču, svako iz svog ugla... Ovaj roman daje sve odgovore na pitanja o ljubavi jednog muškarca i jedne žene.
Kakvu poruku šaljete ovom knjigom, ona će čak biti prevedena i na nekoliko jezika.
MILICA: Poruka koju šaljemo i koja će sasvim sigurno obići svet je: „Veruj u ljubav“ U ljubav ne smemo gubiti nadu i poverenje nikada. Sve dok verujemo u ljubav, budimo sigurni da ona veruje u nas.
STANKO: Pa, možda će nekome zvučati kao fraza ili kao već ispričana priča, ali ja stvarno verujem da ljubav, koliko god nam se činilo da je malo dobijamo, dolazi onda kada smo za nju spremni. Nema malih i velikih ljubavi, nema promašenih ljubavi.. Istina je da je ljubav uvek prava i da će se dogoditi svakom od nas bez obzira na godine, vreme u kome živimo, teritoriji na kojoj smo se rođenjem zatekli. Ja, takođe, želim da moja knjiga bude dostupna svima, od Vardara do Triglava, iz razloga što, možda jesam idealista,ali moja ljubav prema Jugoslaviji i jugoslovenstvu, nije narušena krahom te države.
No comments:
Post a Comment