5 PITANJA: Stefan Uroš Tešić

"Udaj se muški", komedija sa pevanjem, telefoniranjem i lešnicima polako ali sigurno osvaja srce publike.  Ovo je komad o našim ljudima, jer takve najbolje znamo, osećamo i poznajemo. Komedija koja će vas naterati da se prepoznate, da se upustite u avanturu i da se zamislite na temu, šta sve ideje mogu, šta pokreće naše živote, kako su zamršeni nekad i jednostavni međuljudski odnosi. Za potrebe rubrike "5 pitanja", Stefan Uroš Tešić je ispred ekipe predstave odgovarao na pitanja i otkrio kako je nastala predstava, gde ih očekuju gostovanja u novoj sezoni, ali otkrio je i našim čitaocima kako se udati muški.

Kako i sa kojim ciljem je nastala predstava "Udaj se muški"?

- Komad "Udaj se muški", nezavisna je produkcija "Ispad Teatra", mlade organizacije profesionalaca i posvećenika, koji već ima nekoliko predstava, nagrada i puno gostovanja. Pored "Udaj se muški", tu su i komadi "Odlazni Terminal" i "Pu spas za sve nas". U želji da se zabavimo, i da publika dobije kvalitetnu komediju, napravljen je komad. Iz entuzijazma čistog. Angažovani su brojni saradnici, kompozitorke, scenografkinja, kostimograf...nismo želeli da tezgarimo, da imamo tri lika i kutiju za dekor. Koncept i tekst su nas gurali napred, da istrajemo.  Sjajne kolege deo su ansambla pored mene: Miloš Đorđević, glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, Snežana Savić, Ratko Tankosić, Predrag Kotur i Aleksandar Jovanović. Divan tekst je napisala Dunja Petrović, a rediteljka je Marija Lipkovski Barna, koja iza sebe ima nekoliko aktuelnih predstava.

Najavljute mnoga gostovanja sa predstavom u toku nove pozorišne sezone. Da li su neka mesta već definisana? Ko po vama bi trebalo obavezno da pogleda predstavu?

- Do sada komad je izveden 11 puta, sledeće igranje je 25.8. na Gardosu. Očekuje nas Srbobran u septembru, redovna mesečna igranja u Akademiji 28, u Beogradu. Sledeće sezone idemo za Beč, Kruševac, Kragujevac, Niš, Kraljevo, a u pregovorima je i Kanada. Ima dosta poziva, ali nije lako sve uklopiti, zboh brojih zauzeća svih, ali trudimo se da ispoštujemo i da se odazovemo. Bili smo u Paraćinu, Vršcu, Novom Sadu i na Danima komedije u Jagodini, gde je kolega Miloš Đorđevic dobio nagradu Ćuran. A komad mogu svi da gledaju i dobrodošli su. Nije komad samo za razbibrigu, ima tu i kritike, i našeg mentaliteta, i poruka koje su skrivene.

U predstavi jedina ženska uloga pripala je Snežani Savić. Kako se ona uspela snaći u većinski muškoj glumačkoj podeli. Kakav ste odnos razvili sa njom?

- Snežana Savić je sjajna komičarka. Mislim da se to ne zna baš. Njena uloga nije velika, ali je urađena dobro i zanimljivo. Saradnja je bila prijatna, a gostovanja i igranja su uživanje. Svi smo se poštovali međusobno, pomagali, cenili mišljenja, iskustva, savete. Nije bilo svađa, netrpeljivosti. Kad mi je u rokovniku dan za "Udaj se muški", ja sam srećan i taj dan mi je već lep. Tome je doprinela ekipa, divni ljudi, saradnici i naša draga Sneža.

Ekipa predstave "Udaj se muški"

Koliko sličnosti imate sa likom Dobrice kojeg tumačite u predstavi?

- Dobrica i ja, dva smo sveta različita, kako kaže Toma Zdravković u pesmi. Nisam povodljiv, nisam čovek bez stava, nisam čovek od interesa, nisam plašljive prirode. Dobrica to sve jeste. U odnosu na njega, uporan sam, ambiciozan i inicijator. Volim da igram različite karaktere, zavisi šta se ponudi naravno. Mislim da mi je Dobrica nekako "legao", razrađujem lik još kroz igranja, poigravam se, što diktiraju i ostale kolege i svako igranje sa svojom energijom i tempom.

Na kraju postavlja se pitanje: Kako se udati muški?

- Ne udajte se muškarci! Moramo biti samostalni, odlučni, hrabri. Zavisimo od sebe a ne od drugih. Lepše je i časnije biti svoj. Pristajanje na kompromise je sastavni deo života, ali ne uvek i ne po svaku cenu. Ali, kako se ipak može udati muški, da procenite da li je dobro ili ne, i to ne u Vašem životu, imate naš komad, dođite da se smejemo nama, životu, svakodnevici!

INTERVJU: Božo Vrećo

Božo Vrećo, autor sevdalinki, čovek anđeoskog glasa kako ga je nazvao "Njujork tajms", svojim kristalno čistim glasom naprosto očara publiku. Poznat kao osoba vedrog duha, koja potpuno iskreno odgovara na postavljena pitanja, osoba koja ima poseban odnos sa medijima a naročito sa poštovaocima svog rada. U razgovoru za "Kulturnu Srbiju" Božo otkriva kako je uplovio u muzičke vode, kakve utiske je poneo sa festivala "Pirineos de sur" u Madridu ali i koje savete daje osobama koje jednostavno ne žele da se ukalupe po pravilima današnjice već žele da budu svoji - drugačiji.

Evo na samom početku, jedno najklasičnije pitanje. Kako ste? Kako se trenutno osećate?

- Uvijek se trudim biti dobro najprije zbog sebe a onda i zbog mojih najdražih i publike za koju stvaram i pjevam.

Odrasli ste okruženi umetnošću. Majka vam je slikarka, u jednom trenutku ste i vi krenuli njenim stopama, slikate. Pa koliko je takvo okruženje uticali da i vi krenete da stvarate umetnost?

- To je dar i nema veze sa sredinom, meni osobno je slikanje meditacija i to posebno ikonopis i to ću raditi cijelog života, muzika je moja misija i moj put i sva umjetnost koja se prožima kroz mene srodna je i sa dozom misticizma.

U kom trenutku ste znali da je muzika vaša ljubav. Šta je to da kažem presudilo da se više okrenete ka muzici?

- Puno ožiljaka iz djetinjstva, razočarenja, boli, sve vas to obrazuje i formira, a sevdah je za mene bio i ostao lijek, kad mi je i najteže ja zapjevam a suze poteku, to je moja jedina ljubav koja me nikad nije iznevjerila, moja pjesma.

Što se tiče muzike, poznato je da ste samouki ušli u sve to. Koliko vam je bilo teško na samom početku? Niste školovali svoj glas, ali ste na tome vredno radili na njemu. Pa da li se može reći u vašem slučaju da se sve može kada se hoće ili da se upornost isplati?

- Naravno al je dar presudan, dar od Boga o koji se ne treba nikad i ni u kom obliku oglušiti,

a onda puno istrajnosti, vjere, truda, borbe za svoj cilj i na tek onda iza vas stoji uspjeh.

Početkom godine, izašao je vaš četvriti po redu album „Pandora“, pa sada kada su se utisci malo slegli, kako ste zadovoljni kako ga je vaša publika prihvatila?

- Prihvaćen je odlično jer je to nešto posve novo u sevdalinci, sve su moje kompozicije i tekstovi i jako sam ponosan na sav rad, izašao je u Briselu i pobrao izvrsne kritike na World music platformi što je i krajnji cilj.

Fotografija sa festivala "Pirineos de sur"

Nedavno ste se vratili iz Madrida, gde ste bili deo festivala „Pirineos de sur“, recite nam neke svoje utiske, kako je sve prošlo, kako ste vi prvenstveno zadovoljni održanim koncertom?

- Bilo ja famozno, oduševili su se mnome, i glasom i stasom i jako me dobro propratili tokom ta tri dana i medijski i organizacijski, divne suradnje sa flamenco muzičarima, puno novih kontakata, koncert koji počne u ponoć i publika koja je u transu zajedno sa vama i ona koja vas čeka sat vremena posle koncerta da vam ponovno iskaže poštovanje i ljubav, sve ukupno prekrasno iskustvo i prijateljstvo, zahvalan i mom bookeru Dženanu i Mooni jer sve se može kad se hoće.

Koliko je teško napisati sevdalinku? Vaša muzika je prepuna emocija, gde crpite inspiraciju?

- U ljudskoj dobroti, u sebi, u knjigama, u fotografijama, u svemu oko mene a to koliko i kako je teško vezano za sevdalinku, za mene je to kao proces disanja, neko naprosto ne zna disati, a neko diše spokojno i lako, sve je vještina,  kao i sa ljubavlju.

Postigli ste velike uspehe na raznim poljima, ali eto da kada bi morali da izdvojite jedan uspeh na koji ste najponosniji, koji bi to bio?

- Moja muzika naravno.

Pored muzike, slikanja, dizajniranja, bavite se i pisanjem. Kao kruna toga izašla je vaša knjiga „Mila“. Za one koji nisu upućeni o čemu knjiga „Mila“ govori i koja je poruka koju ona treba da pošalje? Imate li možda u planu izdavanje još neke knjige?

- Pišem novu knjigu a Mila je već obišla svijet, posvećena je mojoj mami po kojoj se i zove i lirski je roman o ljubavi, žrtvi, povezanosti, krhkosti duše i snazi rijeći.

Biti drugačiji ponekad zna i te kako da zada muke.  Kako se da kažem „suočavate“ sa negativnim komentarima. Koji savet biste dali mladim ljudima koji kreću svojim putem a potpuno su drugačiji od drugih.

- Budite  uvijek svoji jer svi koji vam seru da prostite na izrazu zbog toga, ljubomorni su i isprazni i nalik jaje jajetu, prokleto dosadni ukratko i da, nemaju svoj život, jadno zar ne?!

Imate poseban odnos sa majkom, i to govorite svakom prilikom, što je naravno normalno. Nažalost danas živimo u vremenu kada se nažalost vrednuje sve ono što je loše.  

- Moja majčica je meni sve i zahvalan sam Bogu što mi je živa i čuvam je kao zenicu oka,

a vrijeme i ljudi, nikad nemojte nikom ugađati jer nije se rodio ko je svijetu ugodio, ja imam svoj put, svoje koncerte i publiku i to je dovoljno   .

I za kraj nam otkrijte kakav odnos imate sa poštovaocima vašeg rada?

- Uvijek pun ljubavi, iskren kao da smo odrasli skupa, kao da se poznajemo oduvijek i jako prisan, ljudi vole moju iskrenost i dušu a isti se uvijek i pronalaze.

AZBUKA: Stefan M. Mladenović

Mladi i talentovani glumac Stefan M. Mladenović ovih dana uživa u uspehu koji postiže njegov kratkometražni film „Quiero decirte“, koji je ujedno prvi film u Srbiji koji je snimljen na španskom jeziku. Ovaj simpatični Nišlija za novu rubriku portala „Kulturna Srbija“ otkriva svoju azbuku, šta se krije među Stefanovim slovima pročitajte u nastavku teksta.

A – Aplauz, nagrada koju svaki umetnik sa zadovoljstvom prihvati, a kul je i pesma Lady Gage.

B – Barbara Mori, glumica zbog koje sam upisao akademiju i diplomirao na dramskom odseku. Zbog koje danas perfektno govorim, čitam i pišem španski jezik. Hvala Barbara!

V – Vremeplov, mašina koja bi mi pomogla da vidim uživo dinosauruse.

G – Gluma, moj večiti partner.

D – Daske, zbog fraze: ''Daske koje život znače''.

Đ – Đurđevdan, zbog pesme Bijelog Dugmeta.

E – Entuzijazam, jer je ključ opstanka.

Ž – Železnica, obožavam da putujem vozom, taj zvuk šina je zaista nešto posebno.

Z – Zmaj, čika Jova Zmaj 'Ala je lep ovaj svet'.

I – Internet, zato što pruža pristup korisnim sadržajima.

J – Jednorog, jer izgleda moćno, posebno i ono najbitnije – neuhvatljiv je.

K – Konj, životinja koja me inspiriše, a  samo posmatranje iste me odvodi na neko posebno mesto.

L – Lui Lack, moj novi film koji pripremam.

 

LJ – Ljubav, jer se bez nje ne može.

M – Madrid, grad u kome bih voleo da živim.

N – Neću – Ne znam – Ne mogu, nisu česti gosti u mom vokabularu.

NJ – Njujork, svi mi koji želimo da stanemo na Times Square i vrtimo u krug pevajući stihove pesme ''New York'' od Alicia Keys.

O – Oči, jer su najiskrenije ogledalo.

P – Pasulj, jer ne postoji bolje jelo.

R – Rubi, hahaha stvarno nije namerno.

S – Stefan, i previše nego očigledno.

T – Talenat, razoruža me svaki put kada gledam nekog ko ga poseduje.

Ć – Ćilim, zbog čega drugog nego zbog Aladina.

U – Univerzum, zbog svoje kompleksnosti.

F – Film, sedma umetnost koja me ispunjava u svakom mogućem smislu. Da li gledao film ili radio na njemu,magično je kako god.

H – Homofobija, nešto što nikada neću razumeti.

C – Cirkus, naš život u kome smo akteri različitih tačaka.

Č – Čehov, često se setim perioda, a i samog ispita na prvoj godini kada smo radili njegova dela.

DŽ – Džaba, džaba vam novac ako ne radite ono što volite.

Š – Škola, nikad je ne završavamo, celog života smo u klupi.

PREDSTAVLJAMO: Biljana Mrmoš

Kratki film "Možda" koji je baziran na pesmi Tatjane Pupovac, podsetio me na jednu dragu osobu koja ujedno tumači i glavnu ulogu u ovom ostvarenju ali i potpisuje režiju zajedno sa Danielom Toaderom - u pitanju je divna Biljana Mrmoš. 

Foto: Daniel Toader

Ovu devojku sa prelepim krupnim plavim očima, imao sam priliku da upoznam na jednom humanitnarnom koncertu koji je vodila u Bačkom Brestovcu. Svojim šarmom i vedrim duhom ostavila je veliki utisak na kompletnu publiku, potpisujem da niko nije ostao ravnodušan. Upravo ovaj da kažem "povratnički" tekst na "Kulturnoj Srbiji" posvećujem njoj. 

Poreklom iz Vinkovaca, Biljana je rođena 02. juna 1985. godine. Studirala je glumu na "Slobomir P. univerzitetu" u Bijeljini, gde sada radi kao asistent na odseku glume. Takođe što je pohvalno, a što se u današnje vreme retko ko može pohvaliti  završila je još jedan fakultet i to srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Možda je niste gledali u komercijalnim predstavama, niti u serijama koje zaboravite nakon što odgledate epizodu, ali njen rad, posebno sa mladim ljudima, na koji je ona veoma ponosna, je i te kako primećen. U to ime govori i sledeći citat koji je izvučen iz njenog govora: "Iz moje škole su izašli mnogi kojima sam dala pelcer svog glumačkog znanja, jer nije znanje, znanje znati, već je znanje, znanje dati!"

Kažu da nije psovanja srpski film bi bio ujedno i nemi film. Nekada naši umetnici preteraju, pa svaka druga reč bude psovka (sa više filmova to mogu da potvrdim), ali ima i izuzetaka, hvala Bogu. Na prisutnost psovanja u našoj kinematografiji Biljana poručuje sledeće: "Imamo klasična dela gde nema mesta psovkama, ali imamo i dela koja moraju da imaju u sebi psovke zbog prikazivanje stvarne slike, urbanog života, geta, prikazivanje emocija, konkretno, bez ustezanja. Ja sam za to da se psovka koristi umereno, da joj se pronađe pravo mesto, naravno treba se voditi računa i o tome kome je psovka upućena, ko sluša, čita ili gleda određenu vrstu umetnosti."

Pored mnogobrojnih talenata koje ova izvanredna devojka poseduje, ističe se crtanje. Nekako da kažem "kruna" svega toga su ilustracije zbirke pesama za decu Tatjane Pupovac "Bubamarin svet", koja je izdata prošle godine. Kada smo već kod knjiga, pored ilustrovanja, bavila se i lektorisanjem i recenzijom.  Ono što me raduje je činjenica da Biljana ovih dana radi (ako nije i završila) ilustracije za sledeću Tatjaninu knjigu.

Svakako je vredna vaše pažnje, kao čist primer ostavljam vam video kratkog filma "Možda", (VIDEO) zahvaljujući kome je ovaj tekst i nastao.